Gljivice proždiru zračenje
Ako ste pomislili da u svoje obroke uvrstite istu hranu, odmah to zaboravite; zamislite li pomenute zgotovljene gljivice u vašem tanjiru, e to nije toliko daleko od zbilje. Može li melanin u ljudskoj koži da natera ćelije da zračenje preobrate u hranu?

Da razumete mrmljanje (ili svejedno kakvo sporazumevanje) gljivica, začudili biste se što slasno vare nataloženo smrtonosno zračenje. Ukoliko su gladne i nemaju ništa drugo na jelovniku. Kao što se biljke okreću suncu (suncokret je po tome nazvan), tamne gljivice, pocrnele od viška melanina, usmeravaju se ka ozračenom zemljištu. Da li čudnovata navika u ishrani može da bude od koristi ljudima?

Ako ste pomislili da u svoje obroke uvrstite istu hranu, odmah to zaboravite; zamislite li pomenute zgotovljene gljivice u vašem tanjiru, e to nije toliko daleko od zbilje.

I ranije su ovi i još neki mikroorganizmi (na primer, bakterije) ispoljili svoju halapljivost i neizbirljivost, proždirući plastične otpatke, izlivenu naftu, iscurele hemikalije i svakojake materije, opasne i za čoveka i za životnu sredinu. Ispostavilo se da svašta progutaju i prerade, ali nikome sve donedavno nije palo na pamet da ih nutkaju – radioaktivnim zračenjem!

Prvi su dotičnu pojavu uočili nuklearni hemičar Jekaterina Dadakova i mikrobiolog Arturo Kazadeval iz Medicinskog koledža „Albert Ajnštajn” u Njujorku, otkrivši da u neobičnoj probavi ključnu ulogu ima molekul melanin, pigment kojeg nalazimo i u našoj koži, pretvarajući energiju u bujanje gljivica. Hoće li ih kosmonauti na dugim putovanjima uzgajati, iako na prvi pogled ne izgledaju nimalo primamljivo – podsećaju na buđ ili plesan na zavesama ili kabinama kojima se ograđuju tuševi i kade.

Obožavaju Černobilj

Posle najvećeg nuklearnog mirnodopskog udesa 1986. u Černobilju, zapaženo je da se tzv. crne gljivice, obogaćene melaninom, unaokolo rasprostiru, čak u obliku malenih šiljaka. Dvoje naučnika je pretpostavilo da su se hranile zračenjem kojim su zagađene ruševine uništenog reaktora. Stoga su odlučili da ispitaju kako tri različita soja podnose beta-zračenje iz cezijuma 137, nastalog lančanim raspadom (fisija) uranijuma i plutonijuma. Šta su ustanovili?

Sva tri (Cladosporium sphaerospermum, Cryptococcus neoformans i Wangiella dermatitidis) rasla su znatno brže u prisustvu pomenutih izotopa. Članak koji to opisuje objavljen je u uglednom američkom časopisu „Javna naučna biblioteka” (PloS One).

Pojedine gljivice su, dakle, u stanju da razgrade radioaktivne materijale, kao što je vreli grafit u ruinama černobiljske nuklearke. Prethodna proučavanja ukazala su da su se mnoge upućivale ka različitim radioaktivnim izvorima, nastojeći da se domognu nekih jedinjenja. Istovremeno su naginjale lučenju melanina, za koji su istraživači verovali da ih štiti od iznenadnih uticaja okoline (stresovi).

Kada su bile izložene jonizujućem zračenju, zajednice gljivica su stvarale više melanina, kaže mikrobiolog Džon Digton sa Ratgers univerziteta.

Jekaterina Dadakova, sa saradnicima, proniknula je da je gljivični melanin promenio oblik (elektronski sastav), čime je četvorostruko poboljšao obavljanje metaboličkih hemijskih radnji (reakcija). Nasuprot tome, srodnice bez ovog sastojka (pigment) nisu napredovale brže, iako su bile pod uticajem zračenja.

I tartufi su crni

Naučnici su se često pitali zašto su tartufi i još neke gljive crne, i nisu znali pravi odgovor. Ako su obdarene sličnim prastarim načinima pretvaranja sunčeve svetlosti ili pozadinskog zračenja, verovatno ih koriste. I u ljudskoj koži melanin zaustavlja ili uveliko umanjuje pogubne posledice ultraljubičastih zraka, naglašava Dženi Riš, biofizičar na Univerzitetu Kvinslend (Australija).

Drugim rečima, on izvrsno upija energiju (zračenje) i rasejava je najbrže moguće; veoma je delotvoran (visok učinak) u preobraćanju energije u toplotu.

Arturo Kazadeval zamišlja da je to moguće, pod uslovom da smo malo ozračeni, mada još nema ikakvih dokaza. U svakom slučaju, povećava se verovatnoća jer bi ista biohemijska zbivanja trebalo da se dešavaju i u biljkama i u životinjama. Druga s liste proveravanih gljivica (Cryptococcus neoformans) može se uzgajati izvan svemirskih letelica zato što podnosi, čak, 500 puta jače jonizujuće zračenje od uobičajenih iznosa! (A to je znatno niže od količine neophodne da se unište žilavi gljivični oblici.)

I mikolozi (izučavaju gljivice) i biofizičari smatraju da je ovo istraživanje zanimljivo i, po svemu sudeći, verodostojno, upozoravajući da su nužna nova izučavanja (na primer, da li melanin preobraća druge talasne dužine elektromagnetnog zračenja u energiju) da bi se prvobitni nalazi ubedljivo potvrdili.

Ukoliko se pokaže tačnim, genetski izmenjeni melanin mogao bi da se iskoristi i za zaštitu i ishranu kosmonauta; a tek u zemaljskim  uslovima (ubrzan rast biljaka)! Može li melanin u ljudskoj koži da natera ćelije da zračenje preobrate u hranu?

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika