Detinjstvo određuje naš budući ljubavni život



Sposobnost da verujemo ljudima, volimo i izrazimo ljubav, kao i da rešavamo konflikte razgovorom razvija se u najranijem detinjstvu.

Odnos koji kao dete imamo sa majkom, naročito tokom prvih 18 meseci, utiče na naše ponašanje u budućnosti i određuje način na koji ćemo kasnije doživljavati emotivne partnere. Sposobnost da verujemo ljudima, volimo i izrazimo ljubav, kao i da rešavamo konflikte razgovorom razvija se u najranijem detinjstvu.

Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Minesoti pokazalo je da se osobe koje su kao deca imale stabilan odnos sa majkom, ispunjen razumevanjem i podrškom, kasnije uspešnije nose sa eventualnim teškoćama u vezama. Sa druge strane, osobe koje kao deca nisu imala dobar odnos sa roditeljima, kasnije su sklona zauzimanju agresivnog, "napadačkog" stava jer se osećaju ugroženo.

Iako se naši stavovi u ponašanje u vezama menjaju tokom godina, obrasci ponašanja naučeni u detinjstvu "isplivaju" svaki put kad se nađemo u stresnoj situaciji kao što je svađa sa partnerom na primer, piše "Dejli mejl".

U istraživanju sprovedenom u Americi učestvovalo je 75 osoba koje je tim naučnika "pratio" od rođenja do ranih tridesetih godina. Ispostavilo se da su ispitanici kroz život ponavljali emocionalne i društvene modele ponašanja koje su formirali u najranijem detinjstvu na osnovu odnosa sa roditeljima. Upitnici koje su periodično popunjavali bili su fokusirani pre svega na sposobnost rešavanja nesporazuma i konflikata sa drugim ljudima, a naročito emotivnim partnerima u kasnijim godinama.

"Odnos sa roditeljima, naročito odnos sa majkom u prvim godinama života je prva povezanost koju osećamo u životu. I upravo ta povezanost služi kao model za sve naše kasnije veze. Ako je odnos sa roditeljima bio dobar, ispunjen nežnošću i poverenjem, kasnije bolje funkcionišemo u emotivnim vezama", objasnio je dr Džefri Simpson sa Univerziteta u Minesoti.

Izvor: Mondo

---

Па да чујемо и ваша мишљења. 
Што се мене тиче, ово је апсолутно у праву. Додуше ово за првих 18 месеци немам појма, с обзиром да сам 2 месеца била у инкубатору, и кад сам се 'вратила' мама и није имала осећај да има бебче, ал шта шта да се ради, после је надоместила све то. Сада имамо одличан однос, као другарице и сасвим је ок.
Стога мислим да је све то утицало на то каква сам сад.


Мало ћирилице мало латинице 

ја сам увек имала савршен однос са мајком, али ја сам живац велики, тако да лако планем... Нисам вам ја пример за ово  ја сам ван света

Па сви смо различити. То на неког делује овако, на неког онако. У суштини нема правила.

Него, затајили су ми ови који се проналазе у овоме у изношењу мишљења.

velika istina

Kakav se komentar ocekuje na ovoj temi?

Da li odnos sa roditeljima uopste prilikom formiranja svesti, usvajanja prvih zivotnih principa, emotivni odnos uticu na formiranje licnost? Da, naravno.

Da li mozemo diskutovati o konkretnoj temi? Ne, naravno.

Kako da iko od nas analizira nesto cega se ne seca? Vratite se na svoje najstarije secanje iz proslosti? Od kada je? A naredno? Koliki je razmak izmedju secanja? Takodje, majka moze da vam isprica (kao sto vam tokom zivota i pricaju) o stvarima kada ste bili beba/dete ali ni to nije validno za iznosenje zakljucka u odnosu na temu.

Ta prica o tome kako si bio mali...i radio ovo..ono...je zapravo deo tog secanja....

Ali tebe su mucili kad si bio mali...zato si sad tako...kako se to kaze...pravednik...

Secanja su uvek daleko od realnosti. Od davnih secanja mozda 30-40% jeste istina i sagledavanje iz realnog ugla, ostalo je naracija nastala na osnovu mozaika sklopljenog sa ostalim dogadjajima koji su usledili.

Ali ti to sigurno vec znas. 

Realan ugao ne postoji...realan ugao je deo ljudske slabosti...kao sto vec sigurno znas...

Pa kad vec pitas...

Ne realno kao filozofsko pitanje sta je istina, vec realno/objektivno secanje. Ono jeste realno, ali samo u jednoj maloj meri.

Pa nema objektivnog secanja...nije to nikakva filozofija...to je cinjenica...kao gravitacija...levitacija...permutacija...cinjenica...ova poslednja je u tvom slucaju primarna....

Aj laku noc...