Primarijus dr Miodrag Srećković, direktor Centra za plućne bolesti i tuberkulozu pri Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović"

Dete nije igračka za strine

Dr Srećković, koji je i predsednik Udruženja pedijatara Srbije i koji je do sada pregledao najmanje 400.000 dece, kaže da naša država gotovo da i ne mari za svoj podmladak

BEOGRAD - Iako će mnogi stručnjaci reći da stopa nataliteta nema neke velike veze sa standardom, naši mladi parovi najbolje znaju koliko se oni teško odlučuju na potomstvo upravo zbog toga što nemaju novca da kupe stan, što nemaju siguran posao, što poslodavac u Srbiji nema nameru da primi za stalno radnicu ukoliko ima nameru da rađa u narednih šest meseci, što su cipele za decu, maltene, skuplje od cipela za roditelje i što pelene za jedan mesec teško može da pokrije prosečna srpska plata.

Prim. dr Miodrag Srećković, doskorašnji direktor Centra za plućne bolesti i tuberkulozu pri Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović", predsednik Udruženja pedijatara Srbije i čovek za kog nema ko nije čuo i koji je u svom životu pregledao najmanje 400.000 dece, kaže da se jedno društvo prepoznaje po tome kakav odnos ima prema deci, a sadašnje društvo, prema njegovom mišljenju, baš i ne mari mnogo za potomke.

- O natalitetu samo se deklerativno priča. A trebalo bi da se mladi ljudi motivišu da imaju decu i da im država učini sve da ostvare svoje potomstvo. U vreme najveće inflacije naša pedijatrija bila je bolje organizovana nego u Italiji i tamošnji pedijatri su dolazili kod nas po savete. I danas se najčešće čuje da je pedijatrija jedino što još funkcioniše u zdravstvu. Bojim se da će neka nova rešenja koja se najavljuju, kao što su smanjenje sredstava, prostora i komercijalizacija ove oblasti, dovesti do urušavanja nečeg što je krasilo naše društvo - rekao je dr Srećković.
   

Primarijus Srećković smatra da nas ne očekuje povoljan period u zdravstvenoj zaštiti dece, budući da se sve manje ulaže u ovu oblast, a potrebe su sve veće. On se, takođe, pribojava i da bi kod nas, po ugledu na Evropu, moglo da se majkama skrati porodiljsko, kao što je bilo najavljeno, a potom demantovano.

- Majka mora da bude prve dve godine deteta obavezno sa njim jer to su godine kada je detetu potrebna najveća pažnja. Od toga kakav tretman dete dobije u tim godinama zavisi u kakvu će ličnost da izraste. Kad uložite dobro u taj najraniji uzrast, negujete, izolujete od infekcija, vi pravite dobru bazu za dalje i pravite psihički stabilnu ličnost koja je zadovoljena onda kad joj je to bilo najneophodnije. Zato mi je potpuno besmisleno to što kod nas majke ne mogu da dobiju bolovanje kad im je bolesno dete, a pogotovu kad je u bolnici. Pa to postoji u celoj Evropi do sedme godine deteta. Majke, jednostavno, moraju da budu pored deteta jer je to značajnije i od same terapije koju dete dobija - napominje dr Srećković.

Umesto toga, našim majkama se ili ne dozvoljava bolovanje ili se značajno umanjuje, a naplaćuje im se participacija za boravak u bolnici uz dete. I to ide od 300 dinara, pa naviše.

- Lek za decu i njihove majke mora da bude besplatan i to mora da se održi i u budućnosti ukoliko hoćemo da imamo naciju. S druge strane, brine me to što će, po najavljenoj reformi zdravstva, decu ubuduće voditi porodični lekar, koji je lekar opšte prakse. Posle već uvedenih restrikcija specijalizacije, to je sve izvesnije. Mislim da je bolje da pedijatri nastave da brinu o deci, jer oni bolje znaju da prepoznaju ono za šta su specijalizovani. Oni su jedini kvalifikovani da u samom nastanku prepoznaju bolesti razvoja, razvoj kostiju, psihosomatski razvoj, udružene anomalije, neurološke ispade kod dece, razne bolesti koja nastaju zbog deficita enzima, za koje sam i ja prvi put čuo kad sam završavao specijalizaciju - kaže on.

Naš sagovornik podseća da je nekada zdravstvena zaštita dece bila bolja nego sad. Lekari su, kaže on, ali i medicinske sestre predavali u školama o higijeni, o razvoju, o parazitarnim bolestima, a sada toga nema. Nekad su pedijatri morali da, najmanje jednom, obiđu bebu koju leče, a to je posle ukinuto i sada taj posao rade patronažne sestre, što, po mišljenju dr Srećkovića, nije ni slučajno isto.

- Roditelji uvek pripreme bebu, okupaju je pre dolaska kod lekara, a vi ipak ne znate u kakvim uslovima živi i da li ti uslovi nepovoljno utiču na njeno zdravlje. Imao sam, na primer, pacijenta sa astmom, roditelji intelektualci, i kad sam otišao u stan, vidim - beba smeštena u biblioteci. Grinje, prašina na sve strane, a intelektualac nema pojma da beba zbog toga ima astmu. Ili, vidite da u stanu nema posebnu prostoriju za bebe, a posebnu za psa. Svakako, takav rad lekara treba i finansijski motivisati, a čini mi se da kod nas to nije situacija - navodi dr Srećković.

Iako Zapad ide ka tome da se majka što ranije vrati na posao, naši pedijatri se zalažu da majka što duže bude sa bebom.
- Svi pedijatri misle da su jaslice nužno zlo jer beba ima potrebu da se veže, a u jaslicama to ne može jer je okružuje više osoba. U trećoj i četvrtoj godini sposobno je da ima društvo od tri, četiri osobe, a od pete tek može da ima veće društvo - napominje dr Srećković, koji nikad ne zaboravlja svoje pacijente i njihove roditelje, a i na svadbama pacijenata je rado viđen gost.

On je ogorčen i zbog toga što kod nas niko ne reaguje zbog toga što se reklamiraju razni preparati i metode za lečenje bolesti za koje se zna da su neizlečive, poput dijabetesa, mongoloizma, za šta ljudima uzimaju novac. Time se osiromašuju roditelji, neko drugi bogate, a sve u svemu - pacijent gubi dragoceno vreme.
- S obzirom na to da sve to proističe iz bede, nadam se da će ova tranzicija brže proći i da ćemo posle toga imati sredstava i snage da zaštitimo celo stanovništvo, a pogotovu decu - optimista je dr Srećković.
      

Astma u ekspanziji

Od svih bolesti koje pogađaju decu, najčešće su respiratorne infekcije (oko 80 odsto svih ostalih bolesti) i, prema rečima našeg sagovornika, ove bolesti su u ekspanziji. Od toga, astma se dešava u oko osam do 15 odsto slučajeva, što je povoljnije nego u Australiji (40 odsto), ali i lošije nego u nordijskim zemljama, gde svega dva odsto dece ima ovakve probleme.
- To je svakako bolest koja je doživotna, ali se može kontrolisati. Na primer, pola olimpijske reprezentacije ima takve probleme pa postiže izvanredne rezultate na takmičenjima - rekao je dr Srećković.
On kaže i da se nekad smatralo da će i tuberkuloza biti iskorenjena BSŽ vakcinom, a kod nas se javljaju njeni teži oblici, što je pokazatelj da ona još nije sanirana. Padom standarda, napominje dr Srećković, upravo se vraćaju te bolesti socijalne bede, kao što je tuberkuloza, pojava šuge i vaši.
      
      

Pištolji i noževi omiljene igračke

Dr Srećković je uključen u organizaciju koja se bavi ratnom siročadi i u radu sa njima, ali i sa ostalom decom. On je zaključio da su sadašnja deca često istraumirana događajima iz skorije prošlosti.
- Sadašnja deca sve češće crtaju avione, ratove... Pištolj i puška su im omiljene igračke. Iako je rat davno završen, njima je to usađeno u podsvest. Protiv toga se jedino može ljubavlju, koja je lek za 90 odsto bolesti, i brigom, te je u ovakvom stanju veoma neophodno da majke što češće budu uz svoju decu.
      

Saveti roditeljima

Svedoci smo svakodnevnih novih otkrića svetskih naučnika koji se bave zdravljem beba. Saveti se, iz dana u dan, menjaju - od kupajte svaki dan bebu do nemojte da je kupate, majčino mleko je dobro, pa veštačko je bolje, pa da li treba da nose ortopedsku obuću.... Koga u svemu tome treba da slušaju zbunjeni roditelji, pitali smo trenutno najpoznatijeg beogradskog pedijatra. Dr Srećković smatra da treba slušati svog pedijatra koji je najbolje upoznat sa individualnim karakteristikama bebe i dao je savete povodom mnogobrojnih dilema roditelja.
1. Dojenje
Najbolje je dojiti bebu bar do prve godine života, mada je najbolje dojiti sve dok majka ima mleka. Nema majčinog mleka koje je loše, osim ukoliko je majka bolesna. Majčinim mlekom se u bebu ne unosi samo hrana, već i imunitet koji je majka stekla. Dojene bebe su zato otpornije na digestivne infekcije, alergije, tumore, a kroz dojenje se pravi emotivno stabilna ličnost. Dete sluša muziku srca, tako se brže umiruje, a inače rano prekinuto dojenje vodi u psihopatiju. Bebe koje su dojene i sa kojima se više priča brže napreduju. Ljudsko lice je najbolji stimulus za razvoj ličnosti.
2. Pušenje
Ni pod razno. Osim nikotina, dokazano je da su štetni i ostali sastojci u duvanu, kao i to da su bebe pušača za trećinu manje od normalnih beba. One majke koje planiraju trudnoću, trebalo bi da prestanu da puše tri meseca pre trudnoće.
3. Bebina soba
Dečja soba mora da bude svetla, provetrena, odnosno umereno topla. Ne sme da bude preopterećena nameštajem. Ako porodica ne može da obezbedi bebi sobu niti da je pregradi, onda u toj sobi ne bi smelo da bude ni poseta, niti sedeljki, a prašine ni slučajno. Takođe, beba bi samo u početku trebalo da bude u sobi sa roditeljima, a posle i ona mora da svoju intimu. Svakako pre ulaska u tu sobu morate se izuvati zbog bakterija koje donosite sa ulice i nikako ne sme da bude pas u blizini.
4. Kupanje
Dete treba svakodnevno kupati, leti i dvaput radi osvežavanja, ali ne treba preterivati. Pobornik sam starih dečjih sapuna, a ne modernih preparata, od kojih deca dobijaju alergiju. Tako i za negu je najbolja stara neutralna vitamizirana "Pavlovićeva mast". Najpreporučljivije je kupanje pred spavanje.
5. Sunčanje
Izlaganje suncu mora ići postepeno, a ne da se beba na moru odjednom nepripremljena nađe na suncu. Najbolje je svaki dan po malo i tako se kod beba najbolje stvara vitamin De. Zato se i davanje vitamin De kapi leti prekida za decu koja izlaze u prirodu. Beba nikako ne sme na sunce između 10 i 16 sati, a na glavi uvek mora da ima šešir, najbolje beli.
6. Ortopedska obuća
Prvo moram da kažem da bebu nikako ne treba siliti da prohoda. One same ustaju, neke u osmom mesecu, a neke su malo truntavije pa prohodaju u 15. mesecu. Sve bebe imaju masno jastuče na stopalima i ono se gubi u tri godini. Blage ortopedske cipelice su potrebne, ali ne na plaži i u kući. Tada beba treba da bude bosa. Pa nijedan atletičar iz Afrike nema ravna stopala, a oni uvek šetaju bosi. Naravno, kad ima anomalije, beba mora da vežba.
7. Batine
Sa detetom je najbolje što više razgovarati da bismo shvatili koji je njegov problem. Treba ručati sa detetom i ako se znaju neka pravila - kupanje, spavanje, obroci... - onda nema problema. Ako se to ne formira od rane mladosti, onda je dete celog života haotično. Dete nikako ne bi trebalo tući, pogotovu u najranijoj mladosti jer dete do druge godine ne može da shvati da ga ista osoba voli i tuče. Zato kod nas u bolnici jedna sestra hrani dete, a druge daju injekciju. Dete se može kazniti na način koji će njega da ugrozi. Ako baš pretera, može da dobije packe, ali ne za svaku glupost.



Glas javnosti