Deset veličanstvenih

V. N., 21. mart 2007

PERIODIČNA tablica elemenata je najznačajnije otkriće u ljudskoj istoriji - ocenilo je 4.235 naučnika, iz 68 zemalja, koji su učestvovali u neobičnom izboru u organizaciji američkog Instituta za metalurgiju. Tablica, otkriće ruskog naučnika Dmitrija Mendeljejeva, zapravo predstavlja šemu materijala po takozvanom atomskom broju, odnosno broju protona u atomskom jezgru elemenata. Kada je otkrio da svi poznati elementi mogu da se slože u savršenu šemu, Mendeljejev je širom otvorio vrata u dotad potpuno nepoznat svet i dao šifru za njegovo razumevanje. Naučnici su počeli da otkrivaju elemente koje su u šemi predstavljale prazne kockice - i to još rade, nalazeći nove i nove materijale.
Na drugo mesto, učesnici u svojevrsnoj anketi, stavili su izdvajanje gvožđa, koje su otkrili stari Egipćani 3.550 godina pre Hrista. Egipćani su gvožđe koristili u ceremonijalne i ukrasne svrhe.
Treće mesto na rang-listi najznačajnijih izuma u istoriji zauzeo je tranzistor, izmišljen gotovo pet milenijuma kasnije. Bez njega ne bi nastali mikro-čip i kompjuteri, kao ni čitav niz manje modernih elektronskih sprava.
Četvrto je otkriće stakla, oko 2.200 godina pre nove ere. To je drugi nemetal koji je korišćen u ljudskoj istoriji - prvi je keramika. Na petom mestu našao se mikroskop, izum Antona van Levenhoka, koji je čoveku otkrio svet 200 puta manji nego što može da vidi golim okom. Sledeći na spisku je cement, koji je od druge polovine 18. veka potpuno preobrazio graditeljstvo.
Sedmo mesto zauzeo je čelik, izmišljen u Indiji još 300 godina pre nove ere, ali je svetsku slavu stekao tek stotinama godina kasnije, preko Damaska, gde je indijski metod obrade gvožđa našao primenu u izradi čuvenih oštrica za oružje. Punih 5.000 godina pre Hrista nastao je izum koji je na osmom mestu: izdvajanje bakra iz "kamena", malahita i azurita, i njegova obrada. Time je čovek, na prostoru današnje Turske, počeo da se bavi metalurgijom.
Na poslednja dva mesta plasirala su se dva novija izuma: odbijanje zraka iks od kristala, i takozvani proces Besemer, koji omogućava proizvodnju velikih količina čelika.


Izvor: Novosti