Deset saveta kako da se snađete u školskim problemima svog deteta

Kad đak popusti u školi

Kako da se snađemo u školskim problemima deteta? Oni su tako brojni i različiti da je to teško i stručnjaku, a kamoli roditeljima. Ponekad nemaju vremena, a ponekad strpljenja. Teško je i učitelju ili nastavniku. Ali je ipak najteže samom malom đaku.

Najčešće sve počinje bezazleno: sporo radi domaće zadatke, teško pamti slova, ne može da se koncentriše. Skloni smo da se tešimo: „Još je mali, naučiće“. U tom trenutku teškoće je lako primetiti i ispraviti. Ali ako ih prenebregnemo, one se kasnije samo množe, a jedan problem vuče za sobom nekoliko drugih. Stalni neuspesi toliko obeshrabruju dete da teškoće prelaze s jednog predmeta na drugi. Dete se predaje, počinje da se smatra bespomoćnim i na kraju samo sebi kaže: „Nikad mi to neće poći za rukom!“ Stoga se ne uljuljkujte da će sve proći samo od sebe. Preduzmite sve što je u vašoj moći.

Prvo - ne gledajte na nastale teškoće kao na ličnu tragediju, ne očajavajte i, što je glavno, trudite se da ne pokažete svoje ogorčenje i nezadovoljstvo. Imajte na umu da je vaš glavni zadatak da pomognete detetu.

Drugo - spremite se na to da vam predstoji dugotrajan rad s detetom jer ono samo, u ovom trenutku barem, nije za to sposoban.

Treće - vaša glavna pomoć se sastoji u tome da potkrepite njegovu sigurnost u sopstvene snage, da probate da ga oslobodite napetosti i osećaja krivice za neuspeh. Ako ste prezauzeti, pa ulovite samo poneki trenutak da ga pitate kako mu ide i izgrdite ga, time mu nimalo ne pomažete, već samo izazivate nove probleme.

Četvrto - zaboravite čuvenu frazu: „Šta si danas dobio?“. Ne zahtevajte da vam odmah ispriča kako je bilo u školi, naročito ako je razočaran ili ogorčen. Ostavite ga na miru, sam će vam sve ispričati ako bude siguran u vašu podršku.

Peto - ne razgovarajte s nastavnicom o detetovim problemima u njegovom prisustvu. Nikada ne grdite dete pred drugovima iz razreda. Takođe ne treba se oduševljavati uspesima druge dece, a njegove nipodaštavati.

Šesto - treba da se interesujete za domaće zadatke samo kada mu vi pomažete da ih uradi. Kad zajedno radite domaći, morate da se naoružate strpljenjem.

Prilikom izrade domaćih zadataka držite se pravila da nikad ne radite više pola sata bez pauze. Odredite i ko će sa detetom da radi, mama je emotivnija i lako može da povisi glas, dok je tata strog, ali staloženiji.

Sedmo - nemojte se ustručavati da zamolite nastavnika ili učitelja da prozove dete samo kad se samo javi, da ne ističe pred svima njegove greške i ne naglašava neuspehe. Detetu je potrebna pomoć i jedne i druge strane.

Osmo - radite samo na „pozitivnoj motivaciji“. Bodrite i hvalite mališana za najmanji, makako beznačajan uspeh. Najvažnije je da ga nagradite za trud i to ne samo na rečima. U protivnom, dete će pomisliti da nema svrhe da ulaže napor jer to niko ne primećuje i ne konstatuje.

Deveto - deci s teškoćama u učenju neophodan je precizan dnevni raspored. Takva deca su obično rasejana i nimalo smirena, što znači da im nije lako da se drže određenog režima. Ako mališan ujutru teško ustaje, nemojte da ga drmusate i požurujete; mnogo je bolje da navijete budilnik barem 15 minuta ranije.

Dajte mu izvesnu slobodu (recimo, pustite ga da legne u deset umesto u pola deset). Veoma je bitno da jedan dan u sedmici (najbolje nedeljom) dete bude rasterećeno svake obaveze, naročito za vreme raspusta.

Deseto - veoma je bitno da blagovremeno i pravilno sprovedete mera za poboljšanje uspeha u školi. Stoga se obavezno konsultujte sa stručnjacima: psihologom, logopedom, pedagogom ili lekarom.


Izvor: Blic \ CDC/JS