Festival svetla u Berlinu

Svake godine, grad Berlin nudi sve veću listu festivala, parada, proslava i godišnjih kulturnih dešavanja od značaja. Ponosan na preko 1.500 dnevnih događaja, glavni grad Nemačke obećava uzbudljiv program događaja u 2010. godini, od muzejske noći i kreativnih festivala do simfonijuma, sportskih događaja i sajmova na otvorenom.

Jedan od tih događaja je i Festival svetla koji će zablistati Berlinskim ulicama spektakularnim osvetljenjem. Najpoznatije znamenitosti i impresivne zgrade Berlina će blještati i blistati bojama i raznim vrstama svetla, projekcija i vatrometa. Brojne kulturne manifestacije, kao što su koncerti, žurke, kao i  specijalni meniji restorana i happy hour, pratiće ovu manifestaciju.



Većina dobro poznatih berlinskih istorijskih znamenitosti, kao što je Brandenburška kapija, TV/Radio toranj i Berlinska katedrala biće osvetljeni. Pored toga, nekoliko hotela i ambasada će imati svoje svetlosne projekcije na fasadama. Druge oblasti kulturnog interesa, kao što su muzeji, šoping centri i parkovi, takođe će učestvovati.

U toku dve nedelje svakog oktobra, Berlin se pretvara u penušavu metropolu sa vatrometom i iluminacijama tokom Festivala svetla, dajući gradu čarobni izgled. Svi se fokusiraju na temu svetlost. Na specijalne izlete posmatranja svetla možete krenuti autobusom, brodom ili biciklom, a prve subote festivala mnoge osvetljene zgrade će biti domaćin specijalnih događaja do ponoći, u toku atrakcije Noć otvorenih vrata.

Berlinski Festival svetla za 2010. godinu je pripremio mnoštvo atrakcija i raznovrsnog programa, a ako poželite da posetite i učestvujete u ovoj manifestaciji, započnite već sada sa pripremama. Tokom festivala, grad će se pretvoriti u obojeni projektovani ekran punih 12 dana, od 13. do 24. oktobra.

virtualnigrad.com

Dan mrtvih - Meksiko slavi život

Dan mrtvih, Dia de los Muertos, festival slavi okupljanje mrtvih srodnika sa njihovom porodicom, 1. i 2. novembra. Svake godine, za 1. (Svi Sveti) i 2. novembar (Zadušnice), nešto jedinstveno se odvija u mnogim oblastima širom Meksika: svečanosti povodom Dana Mrtvih.



Na španskom, Svi Sveti i Zadušnice su poznate kao El Dia de Todos los Santos i El Dia de los Muertos, respektivno. Iako je za većinu nas čudno da prihvatimo činjenicu, da smrt i svečanosti idu zajedno ruku pod ruku, za većinu Meksikanaca, ovo dvoje je međusobno isprepleteno. Sve ovo potiče iz antičkih domorodačkih naroda Meksika (Purepechan, Nahua, Totonaci i Otomi) koji su verovali da duše mrtvih se vraćaju svake godine, da posete svoje žive rođake  - da jedu, piju i vesele se zajedno. Baš kao i kada su bili živi.

Temperamentan donekle, od dolaska Španaca u 15 veku, rasprostranjeni običaj decenijama je pozivao decu (male anđele), za pamćenje na prethodni dan (1. novembar, Svi Sveti), sa igračkama i šarenim balonima da ukrase njihove grobove. A sledećeg dana, Zadušnice, odrasli koji su umrli su bili počastvovani sa izloženom, pokojnikovom omiljenom hranom i pićem, kao i ukrasi i lične stvari. Cveće, posebno zempasúchil (indijska reč za posebnu vrstu nevena) i sveće, koji su postavljeni na grobovima, trebalo bi da vode duše doma svojim voljenima.



Ostali simboli su bogato ukrašeni pan de muerto (kolač sa kafom, ukrašen puslicama koje izgledaju kao da su kosti), bombone i slatkiši u obliku lobanje, figure mrtvih i mnoštvo papirnih skeleta i lobanja (narodi Nahua pre-kolumbijskog Meksika su gledali lobanju kao simbol života – ne smrti). Danas, ovi jezivi simboli i ostali slični detalji popunjavaju prodavnice i štandove sa slatkišima do sredine oktobra. U to vreme, domovi su često ukrašeni na isti način, kao i grobovi.

Ovo sve može izgledati morbidno i pomalo jezivo onima koji nisu deo te kulture. Ali za meksikance, koji veruju u život/smrt/preporod kontinuum, je sasvim prirodno. Ovo ne znači da smrt tretiraju olako. Nikako. To je samo da je prepoznaju, zadirkuju, čak i izazivaju. Smrt je deo života i, kao takva, ona predstavlja meksički duh i tradiciju koja govori: Nemoj uzeti ništa u ležećem položaju - čak ni smrt.



Prvo, cela porodica priprema grobnice i oltare, čiji članovi donose pokojnikovu omiljenu hranu i pće. Sveće su zapaljene, drevni tamjan kopal gori, molitve i crkvene pesme za mrtve su zapevane, a zatim se piće i hrana konzumira, nalik piknik atmosferi. U šest časova poslepodne, zvona se oglašavaju svakih 30 sekundi, dozivajući mrtve. Zvona se čuju i u toku noći. Pred zoru, zvona prestaju, a rođaci onih koji su držali bdenje tokom cele noći, odlaze kući.

Najupečatljivije odvijanje proslave Dana mrtvih odvija se na ostrvu Janitzio, jezera Pátzcuaro. Ovde, u cik zore (prvog novembra) Purepecha indijanci proslavljaju svečanim lovom na patke. U ponoć, kuvana patka i druge začinenje poslastice se donose na groblje, gde treperi na hiljade sveća. Za posetioce koji dođu je strašan prizor - žene se mole, a muškarci opevaju tokom sveže noći. Ostale ceremonije zapaljenih sveća održavaju se u obližnjim gradovima Tzintzuntzan-a (drevna prestonica naroda Purepechan), Jaráuaro i Erongaricuaro.



Ako razmišljate o prisustvovanju ovom spektaklu sledeće godine, najbolje je da rezervišete hotel na vreme, jer se kapaciteti brzo popune.

virtualnigrad.com

Trka bikova u Pamploni

San Fermin festival ili Trka bikova u Pamploni zvanično počinje u podne 6. jula, svake godine, otvaranjem na balkonu Casa Consistorial u Pamploni. Hiljade ljudi se skuplja na trgu, čekajući zvaničnu gradonačelnikovu najavu da su fešte počele; raketa lansirana i žurka počinje. Ispaljivanjem rakete označava se početak festivala, koji je poznat i kao Chupinazo.

Tradicionalna Trka bikova u Pamploni počinje u 8 časova svakog jutra, od 7. do 14. jula. Trkači moraju biti spremni za trku u 8 i 30 časova. Trka se proteže od korala u Santa Domingu, gde se drže bikovi, do arene za bikove, gde će se održati borba isto popodne. Dužina trke je 825 metara i prosečno vreme, od početka do kraja, iznosi, u proseku, 3 minute. Ulice Starog grada, gde se održava trka, su ograđene tako da bikovi ne mogu da pobegnu. Svakog dana, šest borbenih bikova i dva krda goveda, prođe tom rutom.



Napetost raste kada bikovi bivaju pušteni, a tačno u 8 časova ispaljuje se raketa, kako bi se potvrdilo otvaranje kapije u Santa Domingu. Učesnici obučeni u belo, sa crvenim maramama oko vrata, se mole, dok se ne oglasi druga raketa, koja označava puštanje bikova. Bikovi i trkači tada nastavljaju duž puta.

Pre svega, uspinju se uz Santo Domingo, prelaze trg Ayuntamiento nastavljajući do Curva de Mercaderes. Najopasniji deo trke je odmah posle krivine prema Calle Estafeta, gde se put prostire samo pravo. Posle toga dolazi mali deo Curva de Telefónica, koja vodi do ćorsokaka - ringa sa bikovima. Treća raketa se ispaljuje kada svi bikovi uđu u ring, a četvrta, i poslednja, raketa označava da su bikovi u toru.

Najbolja mesta za posmatranje su odmah iza ograđenog dela, ali morate stići pre 6 i 30 časova, kako biste imali pogled sa vrha ograde, direktno iznad trke. Najbolja mesta su obično već zauzeta pre 6 časova ujutro, ostavljajući Vas da čekate i po dva časa u redu.

virtualnigrad.com