Period mog cudnog raspolozenja traje vec, pa mogu reci dobrih godinu dana!  
Imam tu nesrecu da se niko nije nasao da me preusmeri na pravi put. Nista mi ne ide od ruke. Mozda samo posao, ali ono najbitnije (za mene) nikako ne stima, a to je - LJUBAV! Ma, ne mora cak ni da je bude, vec samo to prokleto postovanje prema devojci, koju cini mi se retko koji muskarac poseduje! Ja barem nisam naisla na takvog.
Ima li bilo kakve pomoci kod ovakvog stanja? Mada nisam ni upola ispricala sta se desava, ali u globalu je valjda dovoljno (za sada).
Kada bih dobila po koji savet, sta mi je za ciniti...

Pokusaj da mislis pozitivno, bez obzira sto ce tesko da ti ide u pocetku, vezbaj da budes pozitivna i okruzena stvarima koje volis i koje cine da se osecas dobro. Na kraju ce ti preci u naviku. Ovo zvuci suvise jednostavno iako nije, al ne mogu ti reci nista konkretno jer nisi navela nikakav konkretan problem.

Meni se cini da si ti do sad definitivno nailazila na luzere i kretene koji ne znaju kako se devojka tretira. Ali to nikako nije razlog da budes hronican dauner. Ne smes da gubis veru u ljude i u sebe. I nemoj celo vreme da budes u ocekivanju da se TO desi, jer ako se ne desi onda padas down. TO mora da dodje spontano ...

Pokusaj da razmisljas pozitivno, nailazis verovatno na neke kretene. Nemoj da padas u depresiju kad tad naicice onaj pravi.

Ali nista nisi konkretno navela sta se desava.

Pokušaj više da izlaziš i da se više družiš. Možda tako nađeš onog pravog. Možda se ne krećeš u pravom krugu ljudi.  Sama proceni .

Ispricaj i drugu polovinu.

Jednostavno izgubih volju za sve!
Toliko sam imala energije i hrabrosti za mnoge stvari; neverovatnu jacinu za borbu sa zivotom; ljudi su mi zavideli na tolikoj jacini...
A sada... svaka sitnica me baci u bedak...
Najvise me nervira to sto samu sebe sazaljevam, a to sam uvek prezirala!
Imam veoma bolesnu osobu u kuci, pazim da moji ukucani "ne skrenu" sa staze, vodim racuna da ne primete ono kroz sta ja prolazim, jer bi bila jos gora situacija... A ja... pa prosto se raspadam...
A muskarac... pa onaj ko bi trebao da bude tu, nije! A i ko god da naidje, svi u meni vide "avanturu"!  
Koliko god se ja postavljala ozbiljno i razlicito... uvek je isto! Niko ne vidi dalje od mog izgleda... odnosno dublje!

zao mi je zbog toga .... ne znam kako da pomognem ili preusmerim ili bilo sta ... dodji za zr pa da popricamo , ako ce to pomoci , eto stavljam se na raspolaganje !

Malo vremena mora proci dok ne nadjes normalnog muskarca,to se ne desava sad i odmah,godina-dve nije strasno ,bolje biti sama taj period nego sa nekom budalom,opusti se,razmisljaj pozitivno,naci ces svoju jacu polovinu

Koliko vidim iz tvoje price, cini mi se da si na sebe preuzela previse obaveza i problema u kuci i porodici tako da si zapostavila sebe i svoje probleme sto te mozda i dovodi u depresiju.
Stalni pritisak i nerviranje kojem si izlozena zbog problema koje imas u porodici (citajuci te kroz redove sticem takav utisak) se odrazava na takav nacin da si stalno nezadovoljna a to za sobom povlaci depresivnost. Ne znam koliko clanova porodice imas i njihovu starosnu strukturu ali pokusaj da polako prebacis dio odgovornosti i problema na njih, tj da se i oni ukljuce u njihovo rjesavanje. Pokusaj se malo osamostaliti u smislu da ne zavisis od porodicnog budzeta, da zaradjujes sama za sebe, da imas svoje planove koji se mogu djelimicno poklapati sa porodicnim ali da su ipak uglavnom vezani samo za tebe. Istovremeno gledaj da se pokusas malo opustiti sa drustvom i prijateljicama ali niposto ne koristi to opustanje da mislis samo o tome kako da nadjes momka jer ces se onda jos vise opteretiti tim stvarima. Vjeruj mi, pronaci ces momka onda kad najmanje ocekujes i bices mozda cak i iznenadjena kad se to desi. Ako si normalna djevojka (mislim na komunikativnost, obrazovanje, odgoj) i normalno izgledas onda nema problema za tebe sa te strane, samo trebas biti strpljiva.
Ako zelis da upoznas nekoga moras se kretati, izlaziti sa drustvom, upoznavati nove ljude itd. Ako sjedis samo u kuci onda nista od toga. Pokusaj povratiti ono staro samopouzdanje koje si imala prije i onaj optimizam, gledaj na sve stvari sa vedrije strane, sjeti se sta te je ranije cinilo sretnom i jakom i pokusaj opet biti ona stara osoba. Nadji nesto sto ce te preokupirati, sto volis da radis, sto ce te ciniti zadovoljnom i sretnom, pokusaj promijeniti nesto na sebi kao npr. stil oblacenja, frizuru, neke sitnice koje ne zahtjevaju puno napora a mogu ti pomoci.
Iznenadices se koliko muskaraca voli da upozna i da se druzi sa jakim, pametnim  i nezavisnim zenama koje imaju svoj ponos i dostojanstvo, koje znaju sta hoce u zivotu i koje se bore da to i postignu...
Ako budes takva osoba automatski ces zadobiti njihovo postovanje i ugled tako da ces veoma brzo oko sebe isfiltrirati prostor u kojem ce ostati samo oni muskarci koji te cijene i koji te ne vide samo kao seksualni objekat za jednu noc. Medjutim, ako im se budes, zbog ocaja sto nemozes naci momka, nudila na tacni i gazila svoj ponos oni ce te i gledati kao seksualni objekat i ocekivace samo avanturu.
Svakome, ma koliko bio jak ili slab, naidje krizni period u zivotu i to je nesto sto je normalno te ne treba previse da te brine. Taj period moze biti duzi ili kraci sto zavisi od same osobe ali najvaznije je da se iz tog perioda sto prije izadje a svaka ta kriza ce ti biti samo dragocjeno iskustvo u zivotu koje ce te uciniti jos jacom. Niko ne zna koliko je jak dok ne dozivi nesto sto ga stavi na probu. Ovo znam veoma dobro jer ti govorim iz licnog iskustva.
Ali zapamti da nakon svake kise sunce sija i zato, glavu gore i osmjeh na lice jer si suvise mlada da bi bila depresivna, sve ce doci na svoje i nekad ces se sa osmjehom na licu sjecati stvari oko kojih si sad zabrinuta.