Prelazak s površnog na prijateljski odnos očigledno je složen proces. Studija Kanađanina Džona Lajdona, stručnjaka sa Univerziteta Makgil u Montrealu, pokazuje da se u ovoj fazi komunikacije usvaja model ponašanja koji psiholozi nazivaju "komunalnim scenarijem". To je odnos kada ljudi gledaju da izađu u susret potrebama onog drugog, a ne drže se načela "vratiti milo za drago". Ali pošto rizikuju da se nađu u neprilici ako ta druga strana ne deli njihovu želju za zbližavanjem, oni sebe štite na taj način što pomno prate sve što kaže i uradi njihov potencijalni prijatelj. "Kada se dve osobe nađu u ovom prelaznom odnosu, svaka interakcija nosi veću težinu, ostavlja veće posledice", ocenjuje Lajdon.

Učesnici u njegovom istraživanju listom su izjavili da bi molbu za uslugu koja dolazi od potencijalnog prijatelja prihvatili sa istom spremnošću s kojom bi dočekali i molbu starog drugara, ali da bi se pri činjenju usluge čoveku koga još uvek nedovoljno poznaju osećali manje komotno. A kada su govorili o svojoj reakciji na neki lep gest - recimo, izvođenje na večeru - priznavali su da bi mu pridali veći značaj i bili nestrpljiviji da ga uzvrate, ukoliko bi taj gest napravio potencijalni drug.

Lajdon kaže da je ova tendencija da se sitnicama pripisuje dodatno značenje verovatno zajednička svim "odnosima u tranziciji", uključujući i one koji su pred raskidom. Na primer, ljubavni par koji razmišlja o rastanku će, po svoj prilici, biti u agoniji zbog neke trivijalne svađe, dok će neki srećniji par preko nje preći bez mnogo uzbuđivanja. "U svakodnevnom životu jednostavno nemamo vremena da analiziramo baš svaki postupak. Uostalom, ako su naše veze stabilne, nemamo ni potrebu da to činimo", primećuje istraživač iz Montreala.

Glas javnosti \ S. P.