Dejvid Bekam u čeljustima dinosaura
Dvonožni „kralj guštera-mesoždera” (Tyrannosaurus rex), koji je zauvek iščezao pre 65 miliona godina, trčao je 29 kilometara na sat, nasuprot doskorašnjoj predrasudi da se tromo vukao


Hitronogog Dejvida Bekama, da je živeo pre 65 i više miliona godina, sustigao bi i progutao ogromni dvonožni dinosaur, Tyrannosaurus rex, za kojeg se doskora verovalo da se tromo vuče. Najnovija istraživanja na Univerzitetu Mančester opovrgla su ovu predrasudu: jedna od najkrvoločnijih zveri koja je ikada živela na našoj planeti bila bi malčice brža od sadašnjeg fudbalera „Galaksije” (visok 182 santimetra, a težak 75 kilograma) iz Los Anđelesa, a znatno više od ostalih ljudi!

Čak ni uvežbani sportisti joj ne bi umakli, osim najboljih na najkraćim stazama – grdosija od šest tona i 600 kilograma (težili su od 4,5 do 7,2 tone), dugačka 13 i visoka četiri-pet metara, istrčala bi sto metara za 12,5 sekundi. Dostizala je, dakle, brzinu od 29 kilometara na sat.

Posle prikazivanja omiljenog naučnofantastičnog filma „Park iz doba jure”, naučnici su osporavali da dinosauri brzo trče, a čudili su se da je to, uopšte, u stanju dvonožni „kralj guštera-mesoždera”.

„Iako nisam sporać u hodu, a i dobro trčim, skončao bih u ogromnim čeljustima praistorijskog grabljivca”, kaže Filip Maning, paleontolog sa Univerziteta Mančester, koji je nedavno, s Vilijamom Selersom, opisao nalaze u naučnom članku objavljenom u „Spisima Kraljevskog društva (sa oznakom be)”. Istraživanje je, naime, potvrdilo: čak i u proračunima s najmanje mišića u nogama, što je upućivalo da nije suviše brz, praistorijski grabljivac bi nesumnjivo mogao da trči i da, uz izvesne teškoće, ščepa bivšeg igrača „Mančester junajteda” i „Reala” iz Madrida.

Veoma moćni računar, sastavljen od 256 procesora, duže od sedmice je prežvakao mere mišića i kostiju raznih životinja da bi dočarao koliko su imale brze noge. Program je oponašao različite načine hodanja kojih ima neobično mnogo – od gotovo hiljadu vidova započinjanja kretanja do sijaset svakojakih pokreta; mehanička svojstva ili, narodski rečeno, držanje tela u svakojakim (ne)prilikama.

„Očigledno je da ne možemo da jamčimo da smo dobili najbolji ishod”, upozorava stručnjak za biomehaniku Vilijam Selers.

Na početku su u računar uneli odlike čoveka od 70 kilograma, sa sklopom kostiju i mišića vrhunskih sportista, i otkrili da ga je glomazni gmizavac pretrčao. Potom su ih dopunili za noja i emua da bi doterali obrazac u koji su docnije ubacili činjenice u vezi sa davno iščezlim životinjama. Potvrdilo se da je danas sa 65 kilograma težine najbrži dvonožac noj – 55 kilometara na sat. Na osnovu ostataka kostura (fosili) i sklopa mišića živih srodnika (ptice i krokodili), potom su učitane datosti za pet izumrlih dinosaura mesoždera.

Najmanji od prepotopskih gmizavaca, Compsognathus, jurio je, čak, 64 kilometra na sat iz sasvim razumljivih razloga: nije premašivao današnju krupniju kokošku (težak oko tri kilograma). Svetski rekorder na sto metara Asafa Pauel za isto vreme prevalio bi koji metar više nakon polovine staze.

Ni ostali nisu mnogo zaostajali: Velociraptor, čija su svirepost i hitrost ovekovečeni u filmu „Park iz doba jure”, dostizao je gotovo 39 na sat.

I kada su istraživači uneli najmanju mišićnu masu nogu kralja guštera-mesoždera u svoje proračune, pokazalo se da bi se malčice namučio da ulovi danas najslavnijeg engleskog fudbalera. Filip Maning objašnjava da su oprezno razmatrali najveće brzine, ne uzevši u obzir najpodesniji raspored mišića i kostiju. Iz dosadašnjeg izračunavanja i podražavanja proisteći će, u saradnji sa „Udruženjem nacionalna geografija”, trodimenzionalni prikazi kretanja dinosaura.

Kakve su koristi od ovakvih nalaza, osim da saznamo da su ova ogromna i nezgrapna stvorenja bila vrsni trkači? Proučavanje davno izumrlih životinja, prema tumačenju Vilijama Selersa, pomoći će da se predvidi ponašanje današnjih u najavljenim klimatskim promenama, bolje razumevajući kako su se prilagođavali dinosauri pre nego što su iznenada pre 65 miliona godina zauvek nestali. Drugim rečima, znajući kako su se dovijali milionima godina ranije, znaćemo šta nas čeka u sledećih nekoliko hiljada.
Verovatno se, na kraju, pitate: otkuda Dejvid Bekam? Zato što su tako hteli engleski naučnici (navijači nisu, uopšte, bili umešani u ispitivanje).
Stefan Vukašin

Izvor: Politika

 

Hmm... Bez komentara..