Roman "Hajduk Stanko" Janka Veselinovića je klasičan primer romantičnog dela koje je odgovaralo vremenu u kome je pisano. Međutim, neke stvari iz romana koje su u tom vremenu bile dovoljno ubedljive danas više nisu toliko snažne. Zato ćemo da napravimo usložnjavanje likova i njihovih odnosa i potrudićemo se da ne prepišemo roman, nego da napišemo filmski scenario.

Rekao je to za "Glas Srpske" srpski reditelj Dejan Zečević, koji zajedno sa Bobanom Jevtićem piše scenario za film i seriju "Hajduk Stanko", koje će režirati sljedeće godine.

Napominje da će sve što se tiče sadržaja i likova prilagoditi očekivanjima savremene publike.

- Serija će verovatno imati deset epizoda. U osnovi, to je ljubavna priča, ali i avanturistički i istorijski roman. Ne možemo ovaj film svesti na jedan žanr, ima tu raznih elemenata, pa je zato pogodan za savremenu publiku. Mi se zaista trudimo da istorijske okolnosti u kojima je roman smešten precizno ispratimo, a to je vreme srpskih ustanaka - kaže Zečević i dodaje da je producent filma i serije Producentska kuća "Nira", sa Neletom Garićem na čelu.

* GLAS: Kada će biti poznata glumačka ekipa i da li će biti neko od glumaca iz Republike Srpske?   

ZEČEVIĆ: Pošto još radimo na scenariju, jedino je sigurno da će biti potrebno mnogo glumaca. Organizovaćemo kastinge, biće potrebni i mladi i zreliji glumci. Kada završimo scenario, a to bi trebalo da bude za dva meseca, posvetićemo se organizaciji kastinga. Najverovatnije krajem godine održaćemo kastinge u Srbiji i Republici Srpskoj. U svojim prethodnim filmovima otkrio sam divne i kvalitetne glumce iz Republike Srpske. Veoma sam raspoložen da radim sa njima, a kada je reč o filmu "Hajduk Stanko", tu su nam takođe potrebni glumci iz Srpske.   

* GLAS: Šta je bilo presudno da se odlučite za režiju filma "Hajduk Stanko"?

ZEČEVIĆ: Producent Nele Garić i ja došli smo do ideje da snimimo zanimljiv film. Sa druge strane, dosta dugo imam želju da nekim filmom zaronim u prošlost. Hteo sam da se u svom rediteljskom razvoju pozabavim istorijskom temom. Takvim filmom stvarate svet koji više ne postoji, mada je to komplikovano u producentskom smislu. Jedan od osnovnih zadataka, što se tiče produkcije, biće izgradnja sela u kome se dešava većina radnje. Još ne znamo gde ćemo graditi selo, iako je radnja Veselinovićevog romana smeštena u Mačvu. Osim prostora za selo, treba da kupimo životinje i još mnogo stvari, što iziskuje mnogo vremena. Mada je projekat zahtevan, sa zadovoljstvom ulazimo u celu priču. Očekuje nas obilazak sela, ali i muzeja u kojima ćemo tražiti autentične kostime i oružje.

* GLAS: Koliko će film "Hajduk Stanko" biti značajan za srpsku kinematografiju, s obzirom na činjenicu da se ne snimaju baš često djela sa istorijskom tematikom?

ZEČEVIĆ: "Hajduk Stanko" neće biti isključivo kvalitetan igrani program, nego će imati i obrazovni značaj. Mlađe generacije su spremnije da neke istorijske činjenice pogledaju na filmu ili televiziji nego da čitaju. Filmom i serijom skrećemo pažnju i na roman Janka Veselinovića, ali ćemo i mlade upoznati sa tim razdobljem nacionalne istorije. 

Roman

Najpoznatiji roman Janka Veselinovića "Hajduk Stanko", čija je tema Prvi srpski ustanak u Mačvi, prvi put je objavljen 1896. godine. Objavljen je u više desetina izdanja i preveden na nekoliko jezika. Za Veselinovića je književni kritičar Jovan Skerlić zapisao da je bio "raznežen pesnik idealizovanog srpskog sela iz starog dobrog doba".

08.08.2012 20:24 | Aleksandra Rajković
Glas Srpske

Као патриотизам, претпостављам...

Sve i da hoće ne mogu da uklone patriotizam iz romana koji je ceo o borbi Srba protiv Turaka.
Mene jedino zanima da li će da smekšaju Stanka i naprave neku njegovu pc verziju za modernu publiku,jer je u romanu nemilosrdan i strašno surov zbog čega je između ostalog,njegov lik tako genijalan.

Nadam se da će biti dovoljno para da se kako dolikuje prikaže bitka na Ravnju.


Golaći životima u istoriju

18. januar 2004. 00:00 | Komentara: 0

Piše: dr Miladin StevanoviĆ
ZEKA Buljubaša sa golaćima se smestio na desnom krilu šanca do Save, a do njega Petronije Šiša.
Bosanski vezir Derendelija i Sulejman-paša Skopljak, stari srpski krvopija, a sada komandant turske konjice, ovde su grupisali većinu turskih snaga iz Bosne i uporno nastojali da slome srpsku odbranu i prodru prema Šapcu.
Turci su imali i brojnu konjicu i artiljeriju, a bili su im pridodati i francuski artiljerci i inžinjerci, koji su Turke obučavali u rukovanju novim francuskim topovima i kopanju laguma za dizanje u vazduh ustaničkih utvrđenja.
Prvobitne čarke sa Turcima su se sa pristizanjem glavnih turskih snaga izrodile u danonoćne krvave borbe. Trajale su neprekidno 17 dana.
Uz strahovitu tutnjavu turske artiljerije, koja nije žalila municiju, smenjivali su se iz dana u dan napadi turske konjice i pešadije. U nekoliko navrata Turci su uspevali da prodru u pojedine delove šanca, ali su ih ustanici upornom odbranom i snažnim protivnapadima iz njih izbacivali.
Danonoćne borbe i veliki gubici su kopnili ustaničke snage, a pomoći nije bilo.
Videvši da i pored upornih napada neće lako moći da savladaju ustanike u šancu, Turci po nagovoru francuskih inženjerijskih oficira počeše da kopaju lagume, kako bi se što više približili šancu i barutom digli pojedine njihove delove u vazduh, a zatim kroz prolome pohrlili u šanac i iza leđa ustanika.
Da bi se zaštitili od ove nove opasnosti, ustanici su u mrklim noćima vršili prepade na Turke koji su čuvali ove lagume i kvarili ih. U ovome su se naročito isticali Zekini golaći, koji su na Turke vršili prepade u zoru kada su i zamoreni Turci spavali ili dremali i bez ispaljenog metka koljući ih jataganima i handžarima čistili lagume od Turaka i zatrpavali ih.
U ustaničkom šancu poče da se oseća i nedostatak municije, čija dopuna nikako nije dolazila, naglo zahladi i počeše da padaju danonoćne kiše, i što od neba što od podzemnih voda, ustanički šanac poče da se puni vodom.
U borbi da sačuvaju lagume, koje su ustanici noću kvarili i zatrpavali, Turci u njih isturiše jake snage, primakoše se toliko ustaničkom šancu da su se sa ustanicima preko grudobrana dohvatali sa kopljima, sabljama i jataganima, a ponekada čak i u koštac hvatali.
”Zasavica - prava kasapnica”, govorili su tih dana borci u šancu.
Videvši da se ne mogu nadati pomoći sa bilo koje strane, da su rezerve municije privedene kraju i da se dalji ostanak ovde može pretvoriti samo u klanicu preostalih boraca, starešine održaše sastanak i odlučiše da napuste Ravanj.
”Uzaludno je da se sada više gine. Treba se čuvati za bolja vremena”, govorili su Miloš Obrenović i ostale ustaničke starešine.
Zeka Buljubaša se protivio da se napuste ovi ustanički položaji, pa videvši da su preovladali oni koji su bili za to da se položaji napuste, uzviknu:
”Ako je tako braćo, vi idite i spasavajte sebe i svoje porodice. Ja i moji ljudi nemamo žene ni porodica - Sve što imamo to nam je Srbija. Samo preko nas mrtvih Turci je mogu opet uzeti. Vi se, braćo, spasavajte, a mi ćemo vam štititi odstupnicu i tu ostati do poslednjeg”...
Zeki se pridruži i starovlaški vojvoda Petronije Šiša.
Zeka i Šiša izjaviše da su se njihovi borci izjasnili svi do jednoga da ostaju na Ravnju. Starešine onda odlučiše da im se predaju sva preostala hrana i municija, a zatim u toku noći pokupi oružje i opremu i tiho izvuče iz šančeva prema Šapcu.
U toku naredne noći gotovo se isprazni šanac na Ravnju. Rastanak sa Zekinim i Šišinim borcima bio je više nego tužan.
U šancu su ostali da štite odstupnicu samo legendarni junaci Zeke Buljubaše i starovlaškog vojvode Petronija Šiše, njih oko 300. Priključiše im se Rudničani vojvoda Joksim Karamarković iz Lunjevice i Sava Žižović iz Gornjih Branatića, rešeni da Ravanj zadrže dok ustanička vojska ne izmakne iz šanca i spase se. Tu su svi slavno izginuli.
O boju na Ravnju, jedan letopisac (Milan Đ. Milićević, Kneževina Srbija) je zapisao:
”Boj se bio 17 dana bez prestanka. Tu su Srbi takvu vatru izeli i takvu muku imali, kakva dotad nije bila ni na jednom kraju Srbije...
I Turčin provali u šanac i postrada srpska vojska, ali izgibe i Turaka kojima se ni broja ne zna...
I tu pogibe hrabrih junaka, kakvih više majka neće roditi...”

SPOMENIK
ZAHVALNI narod Mačve je ovim borcima, kao i onima koji su sa ovog područja izginuli u oslobodilačkim ratovima srpskog naroda od 1912. do 1918. godine podigao u Ravnju 1925. godine velelepni spomenik, koji nas i danas podseća na njihove velike podvige i žrtve.
Slava im i hvala!

I ko igra Kucuk Stanu? Zenu koja je sve te ustanike mogla da nosi u zubima 

Misliš Čučuk? Pa ne verujem da će je biti u filmu pošto je ona bila Veljkova žena, a film se bavi ustanicima i hajducima u Mačvi.

Da...

Citala sam o nekim starletama, pa mi je ostalo to "kuc..."

Da, moja greska... pomesala sam njih dvojicu i kucke i cucuke 

Moram da se naspavam... def...

Roman je lep..ovo nzm sta ce da bude.

Mene vise interesuje kako ce da odrade kraj i onu bitku, mada racunajuci na nasu produkciju pretopostavljam da ce vise da idu na dramu nego na neku akciju. 

Bitka je klulminacija romana tako da neće moći da je preskoče, a i mene najviše zanima kako će je odraditi-ne samo zato što je tako nešto zahtevno sa produkcijske strane,nego i što kod nas nijedan reditelj nije smeo ili znao tako nešto da snimi. Čak i kod Kadijevića koji je imao veliki budžet na raspolaganju za Vuka Karadžića, nema ni jedne velike bitke srpskih ustanika,već su prikazane samo neke čarke i manje borbe. Šotru ne bih ni spominjao,svi smo videli kakva sprdačina je bio njegov Kosovski boj.