Osnovna zamisao igre Defense Grid: The Awakening je krajnje jednostavna. U ulozi ste komandira koji na udaljenoj planeti zabačene galaksije ima zadatak da ponovo aktivira odbrambenu mrežu koja će sprečiti najezdu vanzemaljskih agresora koja se namerila na nod-ove power jezgara razasutih na dvadesetak nivoa. Koristeći dostupne resurse, igrač ima zadatak da podigne i strateški rasporedi odbrambene tornjeve koji će se odupreti invaziji koja će nadirati unapred određenom rutom.

Ukupno desetak tornjeva mogu se grubo podeliti u ofanzivni (mitraljeski, inferno bacač plamena), laserski (koji nanosi štetu i kada neprijatelj prođe pored njega), meteor (artiljerija) i top za dalekometno gađanje, tesla-toranj za prženje većeg broja vanzemaljaca strujom, projektili (protivvazdušni) i concussion (koji oko sebe razbacuje granate, fatalne za veće grupe neprijatelja) i dva defanzivno-pasivna (klasa temporal, koja usporava neprijatelje, i command tower, koji detektuje nevidljive i povećava priliv finansija, kojih će uvek biti malo). Naspam ovoga su različite klase ili kombinacije klasa vanzemaljskih agresora, koji su, sem po različitom broju power nod-ova koje mogu da ukradu, karakteristični i po još nekoliko parametara: pojedinačni protivnici ili oni koji dolaze u grupama, neprijatelji opremljeni štitom ili generatorom nevidljivosti, sporohodni ali i superotporni bosovi, krhki i ultrabrzi dronovi i transportni moduli koji začas prozuje kroz ekran ili, recimo, džinovska klasa turtle.

Strateško raspoređivanje odbrambenih tornjeva u skladu s njihovim prednostima i manama i polivanje nasrtljivih neprijateljskih dronova vatrom u što dužem vremenskom intervalu samo je jedan od višeslojnih aspekata mehanike igranja koje donosi igra. Sve kule, recimo, automatski detektuju nevidljive vanzemaljce, ali samo kada se oni neposredno približe. Brže klase neprijatelja često znaju da se provuku između dve detonacije temporal tornjeva koji neće stići da ih uspore. Svaka nadogadnja tornjeva (ukupno tri nivoa) podrazumeva višesekundno odsustvo date kule iz borbe. Prodaja ili alociranje postojećih tornjeva podrazumeva gubitak svih nadogradnji koje ste do tada izvršili. Leteće napasti morate oboriti pre nego što stignu do jezgra, jer nakon toga odmah izlaze s ekrana, bez mogućnosti njihovog naknadnog uništavanja i povraćaja nodova.

Tornjeve treba strateški raspoređivati u situacijama kada se vanzemaljska trasa nalazi u polju u kom gradite odbranu, ali uz obavezno ostavljanje bar jednog puta kojim će se uljezi kretati, jer će u suprotnom ignorisati vaše pregrađivačke zahvate. Orbitalni laser (taster "L") ima moć koja progresivno raste kroz nivoe i služi za trenutnu eliminaciju većeg broja vanzemaljaca (uključujući i one najjače), ali njegovom primenom ne dobijate preko potrebne kredite.

Pravilno kalkulisanje i vođenje računa o svim navedenim elementima gameplay-a često može da bude odlučujuće u situacijama kada se sigurna pobeda pretvori u fijasko, u kojem tamo neki sporedni dron koji se provukao kroz celu gužvu upravo napušta ekran s poslednjim elementom jezgra, ali i obrnuto. Upravo u tome leži i najveći kvalitet Defense Grid-a - igrača ne kažnjava surovo za svaku grešku ili previd, već mu dozvoljava da tokom samog nivoa uči na sopstvenim greškama i u hodu ih sanira implementiranjem prave strategije na pravom mestu, što često neće za posledicu imati ponovno igranje istog nivoa (status se automatski snima posle svakih nekoliko preživljenih napadačkih talasa).

Sitnije zamerke odnose se na upravljački sistem, koji zahteva privikavanje i vežbu i u kojem ne postoji klasičan kursor kojim zadajete naređenja ili pomerate kameru, već kompletan ekran "leti" zajedno s mišem. Drugi nedostatak tiče se nemogućnosti isticanja trenutne energije svih vanzemaljaca na ekranu u isto vreme, a najveća zamerka odnosi se na nepostojanje bilo kakve varijante co-op igranja u društvu, za šta bi ovakav koncept igre bio kao stvoren. Treba pomenuti i tastere "F" za brži protok vremena, odnosno "T", kojim se ističu delokruzi svih prisutnih tornjeva na ekranu, kao i putanje letećih protivnika.

Grafika je pristojna i simpatična, s jakim SF prizvukom, čemu u prilog idu i odgovarajuće muzičke teme, koje se smenjuju u zavisnosti od toga da li je trenutno mirna ili "napadačka" faza na ekranu. Tek prilikom najvećeg od tri stepena uvećanja primetan je deficit poligona i detalja, a isto se odnosi i na ne preterano spektakularne eksplozije ili efekte bacača plamena, dok, s druge strane, EMP detonacije temporal tornjeva ili, recimo, aktiviranje pomenutog orbitalnog lasera izgledaju odlično.


Izvor: Krstarica

Jako me nervira sto kamera prati kursor (kursor je uvek na seredini ekrana), ali ako ignorisem to, igra je prilicno zabavna, ali vremenom postane malo monotona.