On, ona i sumnja u sebe

Svakome se može desiti da se oseti nesigurno u sebe i svoje sposobnosti, svoj izgled, bilo šta svoje. To se odnosi i na muškarce i na žene - i jedni i drugi bore se sa sumnjama u sebe. Međutim, zbog različitog načina na koji se odgajaju dečaci i devojčice, muškarci i žene će se na različite načine boriti sa sumnjama u sebe. U čemu je razlika i ko je bolji u izlaženju na kraj s ovakvim problemom?

Žene i prečesto kao devojčice nauče da ono što rade mora da bude savršeno, ili ih niko neće voleti. Zbog toga sumnjaju u sebe na svakom koraku (pošto niko ne može da bude savršen sve vreme), boje se, i neretko otvoreno traže potvrdu za sve što urade, potvrdu da su stvari obavile kako treba. Otuda, recimo, svakodnevno ženino zapitkivanje da li je ručak dobar, želja za pohvalom njenog izgleda i slično. Plus, devojčice u nemalom broju porodica retko dobijaju pohvale, dobiju samo pokude kada nešto ne urade kako treba (kada urade kako treba, ne kaže im se ništa) i zato se, kada odrastu, svaki put kada su nesigurne i sumnjaju u sebe, usredsrede na svoje slabe strane.

Od muškaraca se u detinjstvu takođe traži uspeh, ništa manje nego od devojčica. Međutim, dečaci češće dobijaju pohvale (dobijaju i pokude, ali su i pohvale češće). Dečake uče da muško ne sme da se boji; pošto nije moguće ne bojati se, dečaci nauče da ne pokazuju strah, bar ne otvoreno (eventualno će ga pokazati agresivnošću - agresivno ponašanje je dozvoljeno, to je "muški"). Zato muškarci neće pokazati da sumnjaju u sebe, iako sumnjaju koliko i žene, a kada se bore sa sumnjama, fokusiraće se na svoje jače strane, takoreći će paradirati njima kako bi prikrili slabosti.

Bez želje da zvučimo seksistički, moramo priznati da je muški način izlaženja na kraj sa sumnjama u sebe znatno praktičniji. Zato, drage naše dame, ne bi bilo loše da u ovome učite od muškaraca - moglo bi da se pokaže veoma korisnim.

Žene i prečesto kao devojčice nauče da ono što rade mora da bude savršeno, ili ih niko neće voleti. Zbog toga sumnjaju u sebe na svakom koraku (pošto niko ne može da bude savršen sve vreme), boje se, i neretko otvoreno traže potvrdu za sve što urade, potvrdu da su stvari obavile kako treba. Otuda, recimo, svakodnevno ženino zapitkivanje da li je ručak dobar, želja za pohvalom njenog izgleda i slično. Plus, devojčice u nemalom broju porodica retko dobijaju pohvale, dobiju samo pokude kada nešto ne urade kako treba (kada urade kako treba, ne kaže im se ništa) i zato se, kada odrastu, svaki put kada su nesigurne i sumnjaju u sebe, usredsrede na svoje slabe strane.

hm...pa donekle ima istine u ovome...kamo srece da muskarci imaju vise razumevanja za zensku nesigurnost...nije bas da nisam dobijala pohvale kao mala...ali od zene se ocekuje uvek da sve bude savrseno..da bude dobar prijatelj, dobra zena, dobra majka, izvrsna kuvarica...uspesna zena...a retko kada se pita moze li...treba li jojpodrska..zato zene vrlo cesto gube samopouzdanje.i sitne reci su vise nego dovoljne da joj vrate poljuljanu veru u sebe

a shto?zene valjda imaju razumevanje za musku nesigurnost???ko pita muskarca moze li.. treba li mu podrska
'bem ti to samopouzdanje koje moze da se poljuja ili povrati sa par reci

u srvari pinkie mislim da su muskarci pod daleko vecim pritiskom nego zene.zene samo vise obracaju paznju na ono sto im drugi kazu o njima,pa zbog toga i traze potvrdu za sve sto cine.samo joj kazes da joj je frizura ocajna i upropastis joj celo vece,a ako kazes da je super onda je srecna ko pcelica.samopouzdanje na tako krhkim nogama ne sluzi nicemu.
s' druge strane muskarcima je tudja potvrda mnogo manje potrebna,mi se sami istripujemo da smo extra,i odbijamo da poverujemo u sve sto govori suprotno.kad muskarcu opadne samopouzdanje,on ga izmisli...

neshto iz licnog ugla...

od mog oca nikad pohvalu nisam dobio,pravi je majstor u ubijanju samopouzdanja,bolelo me je to kad sam bio klinac.ali naucio sam da zivim sa tim i nemam problema sa samopouzdanjem.shvatio sam da on nije merilo mojih vrednosti i davno davno sam prestao da pokusavam da dobijem potvrdu od njega.nazalost moja sestra nije uspela u tome i zahvaljujuci njemu danas je jedna od naj nesigurnijih osoba koje poznajem

samopouzdanje je u neku ruku stvar licnog izbora.mentalni stav koji se gradi.i onda ne moze niko sa par reci da ga unisti

slaze se sa tobom donekle..da izem ti ja to samopouzdanje kada ga srsusis i sagradis za par minuta...ali ponekad, nemas drugog izbora nego da se drzis onog sto imas..ne svrstavam ja sebe u nesigurne cure kojima ako kazes da im je losa frizura proada vece.bas me zabole jel mu se svidja frizura ili ne..dala sam banalan primer..govorim o mnogo krupnijim stvarima...dajem licni primer..s kojim god sam muskarcem bila, uvek am bila tu da ga podrzim, posavetujem , pomognem..na bilo koji nacin.Nikada nije bio sam u nicemu. Njegovo samopouzdanje je vrlo cesto bilo zasnovano upravo na mojoj podrsci.A kad god je meni bilo kakva pomoc trebala nikad nije bio tu...i to je deo cele oveprice

jbga,nazalost dobro se ne vraca uvek dobrim.mnogi muskarci jos uvek imaju stav tipa:shta ce tebi podrska,shta imas ti da budes ambiciozna,sedi kuci,peri peglaj i radi sto ti ja kazem...bad fazon,zelim ti vise srece sa mushkicima u buduce a na kraju krajeva ti ih biras,pa samo izaberi pametno

lepo je imati podrsku ali se ja ne usudjujem da racunam na nju,vec napisah zasto.tako su ti mogucnosti donekle ogranicene ali bar ne mozes da dodjes u situaciju da ti neko okrene ledja kad ti je najpotrebniji."Use' i u svoje kljuse"

poshtovanje i veliki pozdrav od mene

samopouzdanje postaje problem kada smo vec odrasli i borimo se kako znamo i umijemo....ali sve u tome ima korijenje kako su nas starci odgajali...ako to u buducnosti mozemo da promjenimo,ako roditelji vec ove nove klince ne opterete sa tim starim uvjerenjma,buducnost ce zasigurno biti drugacija...a  do tada nam ostaje da es borimo za sebe zubima i noktima i trazimo nekog ko nas voli i ko nas je dostojan !!