IN < - Dečaku stomak rasporen u obliku krsta - >LO
(1/12) > >> :: Odgovori!
Dečaku stomak rasporen u obliku krsta
Egzekucije su najčešće vršene vatrenim oružjem, ali bilo je i slučajeva klanja, odsecanja glave, ubistava udarcima, tupim, tvrdim predmetima, zavisno od regije, kaže Stanković
BEOGRAD - Ugledni beogradski patolog Zoran Stanković izjavio je da je tokom obdukcija koje je radio nad ubijenim srpskim civilima u okolini Srebrenice, Bratunca i Zvornika, zatekao i telo jedanaestogodišnjeg dečaka iz Kamenice, kojem je stomak bio rasporen u obliku krsta, prenosi Srna.
Stanković je u intervjuu za Srnu rekao da su egzekucije u rejonu istočne Bosne najčešće vršene vatrenim oružjem, ali bilo je i slučajeva klanja, odsecanja glave, ubistava udarcima, tupim, tvrdim predmetima, zavisno od regije do regije.
Stanković, koji je ekshumacije i obdukcije na području istočne Bosne radio od 1992. do 1996. godine, navodi i da je naišao na slučaj pečenja na ražnju, tzv. bosansko jagnje, a kada je reč o slučaju iz Kamenice naveo je da se radi o dečaku po prezimenu Stojanović, koji se vratio po psa kada su njegovi napuštali Kamenicu.
Odsečene glave
"Posle toga, mi smo ga našli u jednoj jami iznad Zvornika u šumama sa metkom ispaljenim u telo iz blizine, sa trbuhom otvorenim u obliku krsta i odsečenim uvom" - navodi Stanković, koji je donedavno bio načelnik Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
On je rekao da su prve srpske žrtve, obrađene 1992. godine, bile na Kamenici, na lokaciji Glođanska brda, gde su pronađene grobnice sa oko 60 tela na granici sa muslimanskim rovovima.
"Radilo se o ljudima koji su stradali i potom zatrpani u te rovove. Kao karakteristična povreda tih žrtava jeste ona kod mladića Miladina Arsevića iz Arsevića, kome je odsečena glava - pronađena u okviru te jame, nekoliko metara od tela", kaže Stanković.
On navodi da su posle toga 1993. godine nađena još neka tela u okolini Zvornika, a da je potom obrađivana Kravica, gde je nađeno 34 tela, dok je u Skelanima izvršena obdukcija više od 20 tela. Takođe, obrađeni su i Fakovići, Ratkovići, kao i 1994. godine stradali u Šekovićima, u selu Jelčići.
Stanković navodi da je u Kravici pronađen ubijen Risto Popović, rođen 1920. godine, čiji je sin zarobljen i odveden u Srebrenicu i pogubljen 1993. godine.
"Kada sam bio u Srebrenici 1995. godine, pronašli smo posmrtne ostatke njegovog sina Kostadina Popovića. NJemu je razbijena lobanja sa gornje strane i na ceduljici koja je bila ubačena u vreću sa njim pisalo je da je umro prirodnom smrću. NJemu su bili slomljeni lopatična kost i rebra" ističe Stanković.
On kaže da je u Skelanima našao nekoliko ljudi koji su zaklani, kao što je Radoslav Mitrović, "koji je imao i prelom leve butne kosti i nije mogao da se kreće i posle toga je zaklan".
"Tu smo našli i zaklanu Radoslavu Kovačević, koja je rođena 1918. ili 1920. godine. Našli smo i skoro celu porodicu Novaka Ristića, njegovu ženu i kćer, dok mu sina nismo našli. Našli smo i njihovu dalju rođaku Milenu Ristić, koja je bila zaklana i odsečeni su joj prsti na obe šake", navodi Stanković.
On kaže da su u Skelanima nađeni samo delovi kostiju stradalih Rankića iz Brežana, oca i dva sina.
Stanković je rekao da je radio obdukciju četvorice Srba iz Milića, koje su čak 1996, godinu posle završetka rata, oko Srebrenice, gđe su sekli drva, zarobile zaostale grupe Muslimana.
"Te Muslimane je posle uhvatila policija Republike Srpske i oni su bili zatvoreni u Zvorniku. Održano je suđenje u Bijeljini, ali pre toga smo pronašli neke delove nastradalih", kaže Stanković.
"Bosansko jagnje"
On navodi da su pronađena jedno ili dva tela koja su bila presečena u predelu butnih kostiju, odnosno "najverovatnije testerom su presečene noge i iznad karličnog pojasa presečen trup, koji je potom bio ugljenisan".
"Kosti su bile sečene ravno, kako u predelu donjih ekstremiteta, tako u predelu grudi i kičme, što ukazuje na testeru", dodao je Stanković.
Prema njegovim rečima, uhvaćeni Muslimani su dali izjave i priznanja policiji u Zvorniku, na osnovu čega se može zaključiti da su pekli "bosansko jagnje".
"To podrazumeva da se ti odsečeni delovi stave u trbuh i onda se zajedno peku i okreću na ražnju", pojasnio je Stanković.
On je dodao da su, međutim, posle suđenja u Bijeljini ti Muslimani razmenjeni za neke ljude iz Tuzle i "to se na tome završilo".
Stanković je naveo da je u tom regionu istočne Bosne izvršio obdukciju oko 1.000 ljudi, većinom Srba, a obdukovao je i dve grupe Muslimana 1992. godine u Zvorniku.
Mladić se neće predati
Dr Stanković, kao čovek koji važi za dobrog poznavaoca lika i dela najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, kaže da priče o predaji Mladića za pet miliona dolara i za druge sume s kojima se spekuliše, koliko on poznaje traženog generala, nisu osnovane.
- Mladić nije čovek koji je okrenut materijalnim dobrima. Da je hteo da uzme pare, uzeo bi ih tokom rata - uveren je Stanković.
G. Đ.
Dostavio sam Hagu dokumentaciju o ubijenima
BEOGRAD - Iako se u haškoj optužnici protiv Nasera Orića, koga Tribunal tereti po individualnoj i krivičnoj odgovornosti, ne navode brojna ubistva Srba u srebreničkom kraju, niti detalji tih likvidacija koje je opisao dr Stanković, ugledni patolog kaže da ne zna šta je po sredi.
- Ja sam Hagu dao zapisnike i dokumentaciju o tome i dva puta sam svedočio u Tribunalu. To im je sigurno dato, a oni su mi javili da ne treba da dolazim u Tribunal da svedočim kao ekspert protiv Orića, jer je dokumentacija koju sam im predao prihvaćena. Ja mogu da pričam o žrtvama i ne mogu da ulazim u razloge zašto ubistva nisu navedena u optužnici, mada je poznato da su ti ljudi stradali u naletima Orićevih formacija - kaže za Glas dr Stanković.
Inače, u optužnici protiv Orića, glavnokomandujućeg formacija koje su izvršile masovne likvidacije srpskog stanovništva u srebreničkoj i bratunačkoj opštini, navodi se da su pripadnici vojne policije pod Orićevom komandom "navodno zatvorili nekoliko lica srpske nacionalnosti" u stanicu policije u Srebrenici, gde su zatvorenici podvrgnuti fizičkom zlostavljanju, velikim patnjama i teškim povredama tela i zdravlja, te nehumanim postupcima. Konstatuje se i da su u nekim slučajevima zatvorenici nasmrt premlaćivani, kao i da su u periodu od maja 1992. do februara 1993. godine muslimanske oružane jedinice preduzimale razne vojne operacije protiv snaga VRS.
Tokom tih operacija, muslimanske oružane jedinice su u opštinama Bratunac, Srebrenica i Skelani spalile i na druge načine razorile i opljačkale najmanje pedeset sela i zaselaka sa pretežno srpskim stanovništvom. Zbog toga je iz tog područja izbeglo na hiljade Srba, stoji u optužnici, ali se ubistva i zlostavljanja na koja upućuje dr Stanković ne spominju.
G. Đ.
Glas javnosti
На спомен-обиљежjу, подигнутом приjе три године у овом селу, упаљене су свиjеће и положено цвиjеће.
Са комеморативног скупа од Тужилаштва и Суда БиХ затражено jе да истраже и процесуираjу злочине почињене над Србима у овом селу.
- За стравичне злочине у Ратковићима ни петнаест година послиjе, нажалост, jош нико ниjе одговарао иако се зна да су 21. jуна 1992. године у овом селу убиjени стари и немоћни да се бране - рекао jе секретар општинске Борачке организациjе Милош Миловановић.
Он jе истакао да jе познато да су злочине над мjештанима овог села починиле њихове комшиjе из Познановића и Моћевића "с циљем да убиjањем свих Срба и паљењем њихових кућа, затру трагове српства на овом простору".
Подсjећаjући на трагичне догађаjе мjештанин Божо Павловић рекао jе да jе у овом селу било само пет-шест способних мушкараца и да су то њихове комшиjе знале.
- Село су опколили са свих страна и напад почели у раним jутарњим часовима. Напад jе предводио Џевад Малкић, учитељ из Познановића, иначе рођак садашњег начелника општине Сребреница Aбдурахмана Малкића, коjи jе био његов замjеник. Пресjекли су нам пут према Дрини и захваљуjући густоj магли успjели смо да се извучемо на другу страну иако jе већина била рањена - рекао jе свjедок ових догађаjа чиjи jе отац Милован убиjен на кућном прагу.
- Овдjе су убиjена троjица браће Ранкић - Видоjе, Милутин и Ранко. Запаљена jе у кући непокретна старица Десанка Станоjевић, свирепо убиjена Зора Продановић и њен синовац Живан... - присjећа се Божо.
Старац Зариjа Продановић, иако тешко рањен, успио jе да се спаси. Огорчен jе на своjе комшиjе Бошњаке коjи су, како jе рекао, сравнили са земљом ово српско село и поубиjали старе и болесне мjештане.
У Ратковићима, децениjу и по послиjе стравичних догађаjа, нема ниjедног повратника. Ово село, са jеданаест заселака, имало jе око стотину домаћинстава. Богићевићи, Ранкићи, Станоjевићи, Нешковићи, Живановићи, Павловићи, Милановићи... су само jедан дио прогнаника коjи вапе за повратком на своjа огњишта коjа су попаљена у Ратковићима 1992. године.
Мjештани овог села очекуjу правду због невино страдалих сродника и комшиjа, али и због своjе дjеце и будућности. Очекуjу да им власти, поштуjући људска права, омогуће да се врате на своjа имања и да обнове своjе порушене и попаљене куће коjих jе било више од стотину.
К. ЋИРКОВИЋ
Glas Srpske