Izbori pokazali da su socijalna pitanja najvažnija
Bolji standard obaveza vlasti
Autor: Z. Luković,A. Galić | 08.02.2008 - 08:40


Standard građana i kvalitet života, očigledno je to posle predsedničkih izbora, ključna su tema koja će i ubuduće opredeljivati građane u odnosu na postojeću ili buduću vlast, stav je političkog sociologa dr Zorana Stojiljkovića izrečen u razgovoru za „Blic“. Ili još jednostavnije: socijalno strpljenje građana je na samom kraju i politika koja to bude ignorisala nema budućnosti.

Srbija i susedi
Nejednakost između onih najbogatijih i najsiromašnijih u Srbiji je viša nego u Bosni i Hercegovini i Sloveniji, a niža nego u Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Prema anketi o potrošnji stanovništva, u Srbiji je prošle godine 8,8 odsto stanovništva klasifikovano kao siromašno.

Jasno je da velika pitanja kao Kosovo ili opšti državni status više nisu toliko važni za građane jer je veliki broj tranzicionih gubitnika nezadovoljan, objašnjava Stojiljković i predočava:
- Osnovni zahtev za političke elite jeste fokusiran na životno-egzistencijalne probleme jer ljudi očekuju da bolje žive i nisu više spremni da mnogo veruju obećanjima. Jednostavno, ne žele da se više odriču, a sumnja u poštenje i kompetentnost političara je sve veća. Građani hoće da vide svetlo na kraju tunela - zaključuje Stojiljković.
Da standard zaista nije na zavidnom nivou ili da je izvesno ispod očekivanja, potvrđuju podaci iz istraživanja Instituta „Medijana Adrija“. Dve trećine domaćinstava priuštilo je sebi automobil, ali svaki treći je „Zastavin“. Praćenje tehnoloških inovacija, kompjuteri ili digitalne kamere, za najveći broj građana je luksuz. Većina ima mobilni telefon, ali samo četvrtina mesečno može da izdvoji 300 dinara za dopunu, a dve trećine stanovnika ne može sebi da priušti letovanje. Prosečan građanin Srbije vozi automobil star 15 godina, platne kartice uglavnom koristi za kupovinu osnovnih životnih namirnica, a zbog male plate smatra da „jedva sastavlja kraj s krajem“. Nezadovoljni životnim standardom, gotovo svi traže utehu u igrama na sreću. Uhvaćeni u metež svakodnevice, građani Srbije preokupirani su time da sebi i svojoj porodici obezbede puko preživljavanje.
Dobar uzorak
„Medijana Adrija“ sprovela je nacionalno istraživanje tržišta o standardu građana Srbije, životnom stilu, navikama i planovima za budućnost na uzorku od 3.400 ispitanika po metodologiji TGI (Target Group Index).


Region sa najvećim udelom siromašnih jeste centralna Srbija, a upravo tu je predsednički kandidat Tomislav Nikolić koji je na kraju izgubio trku, uzeo većinu glasova. Rizik siromaštva ovog regiona, kaže statistika, veći je za 21,6 odsto od prosečnog rizika siromaštva populacije Srbije. U najpovoljnijem položaju bilo je stanovništvo gradskih područja Beograda, Vojvodine i deo populacije centralne Srbije, pošto je njihov rizik siromaštva bio znatno niži od opšteg proseka. Najveći procenat siromašnih zabeležen je kod domaćinstava čiji nosilac ne radi, a nije penzioner. Njihov rizik siromaštva bio je dva puta veći od prosečnog, a njihovo učešće u ukupnoj strukturi siromašnih je bilo 12 odsto.
Mi smo društvo koje i dalje svoje osnovne potrebe pokriva minusom na tekućem računu i kreditnim karticama, kaže Saša Đogović, ekonomski analitičar Instituta za istraživanje tržišta:
- U decembru je došlo do virtuelnog povećanja zarada, zbog toga što su razne firme isplaćivale regrese, zaostala dugovanja ili 13 plate. Već ovog meseca se vidi da primanja ne mogu da pokriju ni osnovnu potrošačku korpu. Mi živimo na ivici siromaštva. To se vidi i po tome što najveći deo plata i dalje odlazi na hranu, piće i plaćanje komunalija - kaže naš sagovornik.
Glavni ciljevi socijalne politike u Srbiji, kaže za „Blic“ Ljiljana Lučić, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, jesu borba protiv siromaštva:
- Strategija razvoja socijalne zaštite, ali i druga naša strateška dokumenta, temelje se na pravima građana i na principima pravičnosti i nediskriminacije. Upravo završavamo projekat definisanja standarda za najvažnije usluge koje pružamo u sistemu socijalne zaštite. Standardi su rađeni na osnovu iskustva razvijenih zemalja Evropske unije - konstatuje Lučićka.
Nije sporno da postoji namera i da dokumenta i strategije ukazuju na pravce delovanja države u ukupnom socijalnom miljeu. Istina je da privreda Srbije ima snažan potencijal rasta, ali su rizici da se ovaj potencijal ne realizuje veliki, prevashodno zbog stranačkih elita i razlika koje postoje na političkoj sceni Srbije. Ni ove godine neće biti osetnijih poboljšanja, smatra Saša Đogović, jer za to nema realnog utemeljenja u privrednoj dinamici.
- Sve dok ne bude bilo značajnijih direktnih inostranih investicija i dok se ne smiri politička situacija, ne treba očekivati ni osetnije poboljšanje životnog standarda i povećanje zaposlenosti - tvrdi Đogović.
Vidljivo je, dakle, da socijalna pitanja postaju kamen-međaš u daljem delovanju svake institucije vlasti u državi. Socijalno strpljenje građana je gotovo na samom kraju i pametna politika to mora da uvažava.



Izvor: Blic