Oprez - Šarene tablete i flaše privlače mališane, ako su im pri ruci, staviće ih u usta
Deca žrtve trovanja zbog nemarnosti odraslih

Petogodišnju T.I. iz Zemuna, majka je prošle nedelje otrovala etiolom. Sipala ga je na njenu glavu da bi umrtvila vaške. Ova opasna hemikalija kroz kožu je dospela u krvotok i izazvala opšte trovanje. T.I. je samo jedno od mnoštva dece koja su žrtve trovanja kućnom hemijom ili lekovima.

Mališani, posebno oni najmlađi do četvrte godine, stavljaju u usta, piju i jedu sve što im dođe pod ruku i najčešće su žrtve trovanja hemikalijama.

Najrasprostranjeniji i najopasniji su lekovi, zatim kućna hemija, gde spadaju sona kiselina, razređivači i razni deterdženti i izbeljivači, ali i etiol kojim se često trebe vaške. Za neke mališane trovanja su kobna.

T.I. je trenutno na lečenju u Institutu za majku i dete, a takvi i slični slučajevi leče se i u Dečjoj klinici u Tiršovoj. Iskustva pedijatra dr Jasne Kalanj su brojna - od trovanja pesticidima kao što je pomenuti etiol, do trovanja lekovima, kućnom hemijom i gasovima.

- Lekovi za odrasle, ali i za decu, moraju se dobro čuvati, daleko od dečjih ručica. Decu privlače raznobojne tabletice i ukoliko im se ukaže prilika, strpaće ih u usta. Kućna hemija je takođe opasna. Razni izbeljivači, razređivači i deterdženti često su uzroci trovanja dece, a zaista su sveprisutni u domaćinstvima i mahom vrlo dostupni deci. Problematični su i gasovi, posebno u romskim domaćinstvima koja lože i gumu, pa smo imali i takvih, veoma teških trovanja - objašnjava doktorka Kalanj.

Iskustva sa trovanjima najmlađih imaju i pedijatri u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć. Prema rečima doktorke Vesne Radović, deca najčešće nabasaju na hemikalije za čišćenje prostorija koje se ostavljaju na podu kupatila, nadohvat dečjih ruku.

- Skoro sam imala slučaj da je mališan popio razređivač. Dok sam radila na Dečjoj klinici u Tiršovoj, videla sam primer dve devojčice kojima je baka etiolom uništavala vaške. Stavila im je i kese na glave, tako da je došlo do trovanja krvi, a jedna od devojčica je preminula - kaže za „Blic“ dr Radović.

Roditelji ne vode dovoljno računa o tome kako čuvaju lekove. Ni svoje, ni dečje. Deci su primamljivi i sirupi, pa se dešava da ih iskape. Na sreću, prema saznanjima doktorke Radović, novije generacije sirupa prave se tako da toksičnog efekta nema, čak i ako dete popije celu bočicu.

Za razliku od pojedinih sirupa, sona kiselina nije ni najmanje bezazlena.

- Veoma su česta trovanja ovom hemikalijom. Jeftina je i veoma često u upotrebi, a nesavesni roditelji je ostavljaju na podu kupatila. Bilo je i smrtnih slučajeva dece zbog ove kiseline onda kada je medicinska pomoć kasnila, a u pitanju su bile veće popijene količine - ističe doktorka.

Da li će dete preživeti trovanje zavisi od toga kada je dovezeno kod lekara, odnosno koliko je otrov stigao da deluje do momenta ukazivanja medicinske pomoći. U situacijama kada se zakasni, dešavaju se i smrtni ishodi.

Prema rečima dr Jasne Kalanj, za ove opasne otrovne supstance ne postoje protivotrovi, pa se u većini slučajeva leče simptomi, a ređe se pristupa ispiranju želuca.

Ivan Mišković

    Otrovi u pivskim flašama

    Ne truju se samo deca, već i odrasli. Prema rečima toksikologa dr Dragana Joksovića, najčešće je reč o ostacima otrova koji se sipaju u pivske flaše ili flaše od vode.

    - Naši ljudi se vode logikom - što da bacim ovo malo otrova, kad je već ostalo. Onda ih sipaju u neku bocu, ostave na navodno sigurno mesto, ali se uvek nađe neko ko posegne za tom flašom da utoli žeđ - ističe doktor.


Izvor: Blic