U Srbiji svako peto dete prekomerno je uhranjeno ili gojazno, a broj debeljuca najveći je u Subotici, Novom Sadu i Beogradu

Petina dece u Srbiji prekomerno je uhranjena ili gojazna! Istraživanje Pressa pokazuje da je gojazne dece sve više, a da je broj debeljuca najveći u Subotici, Novom Sadu i Beogradu!
Stručnjaci upozoravaju da je situacija prilično alarmantna, zbog čega će Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" u 2009. godini usvojiti program prevencije gojaznosti, na osnovu koga će se pristupiti izradi nacionalne strategije za ovu oblast.

Prema podacima poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva u Srbiji, koje je sproveo Institut „Batut", blizu 20 odsto dece je gojazno, a iz godine u godinu alarmantno se povećava broj mališana koji imaju prekomernu težinu! U Subotici je u prošloj godini sistematske preglede prošlo 1.690 osnovaca, i na osnovu tih rezultata uočeno je da je 8,2 odsto njih bilo gojazno, a 15,5 odsto je srednje uhranjeno, što znači da naginju ka gojaznosti, što ukupno iznosi čak 23,7 odsto mališana koji imaju problem sa prekomernom težinom. Među decom koja već pate od viška kilograma našlo se devet odsto dečaka i sedam odsto devojčica.

- Situacija je alarmantna i to je problem na kojem mora više da se radi. Jedan od najvećih „krivaca" za ovakvu situaciju je što su u Subotici, ali i u celoj Srbiji, gotovo nestale đačke kuhinje, a deca nam se hrane po kioscima gde za užinu kupuje grickalice, „koka-kolu" ili čips - ističe dr Karolina Berenji, specijalista higijene u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Procenat gojazne dece u većim srpskim gradovima

Subotica       23,7
Beograd       20
Novi Sad      19,57
Niš              15
Leskovac     14,7

Pre 25 godina u novosadskim školama bilo je tri puta manje gojazne dece nego danas! Prema podacima Službe za zdravstvenu zaštitu dece u Novom Sadu, čak 19,57 odsto školaraca je danas gojazno, a u školskoj 1993/04. bilo je svega šest odsto dece sa prekomernom težinom.

- Ovo su strašni podaci! Naš savet je da se pod hitno u škole vrate đačke kuhinje - kaže za Press načelnica pedijatrije Doma zdravlja „Novi Sad" dr Slavica Malešević.
Na ozbiljnost situacije upozorava i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, koji kaže za Press da svi znamo da nam se deca jako loše hrane i da svi moramo nešto preduzeti po tom pitanju!

- Deca unose veliku količinu lako svarljivih ugljenih hidrata, koji osim kalorijske nemaju drugu vrednost. Samim tim u Srbiji je povećan broj dece koja su gojazna. Iz tog razloga naše ministarstvo je na Dan hrane najavilo akciju „voćna užina", koju ćemo početi da sprovodimo sledeće školske godine i koja će da pomogne da se deca u školama kvalitetnije hrane. Trudićemo se da što veći deo te hrane bude organskog porekla. Inače, roditelji treba da znaju da je bolje da deci za užinu spakuju jabuku nego da im daju novac za koji će ona kupiti čips - ističe ministar Dragin.

Docent dr Vesna Srećković-Dimitrijević iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Medicinskog fakulteta u Beogradu upozorava da je nepravilna ishrana (slatkiši, slatki napici, pržena i pohovana hrana) najveći razlog sve veće gojaznosti kod dece. Faktori rizika za gojaznost su i fizička neaktivnost, a pre svega višesatno sedenje ispred kompjutera i televizora.
Za užinu - leskovačka pljeskavica!


Na području opštine Leskovac ima 61 osnovna škola, a u njihovoj neposrednoj blizini radi oko 200 objekata brze hrane u kojima deca najčešće užinaju - tradicionalni leskovački roštilj! Prema nezvaničnim podacima Dečjeg dispanzera i Zavoda za javno zdravlje, na području leskovačke opštine svaki šesti đak ima viška od pet do 10 kilograma u odnosu na predviđene parametre. Od ukupno 15.000 osnovaca, oko 2.200 spada u grupu veoma gojaznih, dok je svaki treći na ivici da to postane.

Izvor: Press

Jedan od glavnih uzročnika epidemije debljanja moglo bi biti brzo jedenje, otkrili su japanski naučnici

Brzo konzumiranje velikih nedovoljno prožvakanih zalogaja hrane moglo bi da predstavlja dovoljan razlog da se kod određenog broja osoba udvostruči rizik od potencijalne gojaznosti, smatra britanski nutricionist, profesor Ijan Mekdonald sa Univerziteta Notingem.

Savet naših baka, smatra on, o tome da bi svaki zalogaj, pre gutanja, trebalo prožvakati najmanje 20 puta, mogao bi da bude tačan, prenose britanski mediji. Tokom poslednjeg istraživanja, u kojem je učestvovalo 3.000 dobrovoljaca, pažnja je obraćana na odnos između brzog konzumiranja hrane, osećaja sitosti i gojaznosti. Polovina od 3.000 dobrovoljaca naučnicima je odgovorila da najčešće hranu konzumira brzo i u velikim zalogajima. U odnosu na grupu koja je hranu jela sporo, ona grupa koja je hranu konzumirala brzo imala je 84 odsto više izgleda da postane gojazna, što je bilo posebno izraženo kod žena. Oni koji su, osim što su „proždirali" svoj obrok, jeli sve dok nisu osećali potpunu sitost, imali su tri puta više izgleda za potencijalnu gojaznost.

Profesor Mekdonald tvrdi da je puno razloga zbog kojih brzo konzumiranje hrane može da bude pogubno za prekomernu težinu određene osobe.

- Ako jedete brzo, želudac će vam biti pun pre nego što do vašeg mozga stigne signal da se to dogodilo, zbog čega se osoba obično prejede, a to često vodi gojaznosti - kaže profesor.

Naučnici savetuju da decu učimo da jedu sporo, da zalogaj prožvaću dvadesetak puta, te da prestanu da jedu kad osete sitost. Takođe, da bi se sprečilo gomilanje kilograma treba jesti polako i izbegavati brzu hranu i grickanje pred TV ekranom.

Izvor: Press

Sta bre jedna?Za uzinu ide sendvic-sunka,pljeska,nestle lion beli i milkshake.I pored svega toga nema sanse da se ugojim

Ishrana jeste znacajna  ali mnogo nedostaje i rekreativno bavljenje sportom Ne mogu svi da postanu Đokovici, Jankoviceve ili Ivanoviceve ali je bitno k r e t a n j e  Jedemo ono što volimo    a hranimo se onom što treba, onim što je korisno za naš organizam a to su svakako kvalitetne namirnice po mogucnosti što svezije!

to nam je dokaz da se u restoranu buca dobro ruca