U školama previše teorije, a malo praktičnog rada

Deca mnogo uče, ali slabo razmišljaju

Teorijsko znanje naših osmaka iz prirodnih nauka je iznad međunarodnog proseka, ali to što su „pokretne enciklopedije“ ne znači im puno, pošto ne razumeju naučene pojmove, ne umeju da reše suštinske probleme i ne uspevaju da kritički misle, rezonuju. Osnovci su preopterećeni teorijom koju pri tom ne umeju da primene u praktičnim situacijama - rezultati su Međunarodnog TIMSS istraživanja.

TIMSS testiranje, osim ispitivanja znanja osnovaca iz matematike, fizike, hemije, biologije, ekologije i geografije, obuhvata i ispitivanje uslova u kojima deca iz 49 zemalja sveta uče i rade, nastavni kadar i planove i programe po kojima uče. Ispostavilo se da su nam nastavnici stari - najviše ih ima u dobi između 50 i 59 godina, da njihov nivo obrazovanja (većina sa višom školom) ne odgovara zakonskoj regulativi, da su nam škole jako loše opremljene za izvođenje nastave - nedostaje literatura, laboratorijski materijal, sredstva za demonstriranje i uvežbavanje gradiva, audio-vizuelna oprema itd. Istraživanje je pokazalo i da učenici jako malo vremena provode u samostalnom radu, kao i da se trećina njih ne oseća bezbedno u školi.

- Rezultati ovog istraživanja samo potvrđuju ono što mi već znamo, da nam deca uče previše teorije, a da imaju nedovoljno praktičnog rada. Naši učenici su iznad proseka kada je reč o pamćenju podataka, ali nisu sposobni da to znanje upotrebe za konkretno rešavanje problema. To je posledica toga što već decenijama u školama učimo napamet veliku količinu podataka - rekao je juče ministar prosvete Slobodan Vuksanović.

Očigledno je da bi trebalo promeniti odnos između teorijskih i praktičnih znanja koja deca stiču u školama, naglasili su predstavnici Instituta za pedagoška istraživanja. Dok se u azijskim zemljama, Hongkongu i Singapuru, čija su deca osvojila najbolje rezultate u ovom istraživanju, praktikuje da se mališani odmah podučavaju za rešavanje konkretnih problema spremajući ih za visoko tehnološko društvo, kod nas tradicionalno preovladava frontalni oblik rada nastave - čak 40 odsto nastavnih planova i programa čine predavanja, dok se taj procenat u razvijenim zemljama sveta kreće oko 24 odsto.

U našim školama nedovoljno je zastupljen grupni kao i samostalni istraživački rad. Naši nastavnici, takođe, ne praktikuju metod rada za podsticanje kritičkog mišljenja, kao ni povezivanje školskih znanja sa svakodnevnim životom, pokazalo je istraživanje.


Izvor: Blic \ Jovana Subotić

nemas kad ni da razmisljas kad imas  8 casova dnevno

program skolstva i dalje od dece pravi programirane robote,jednostavno klinci su preoptereceni

Predstavljeni rezultati međunarodnog proučavanja obrazovnih postignuća

Đaci bubaju, pa loše zaključuju

Učenici iz Srbije su iznad svetskog proseka u pamćenju podataka u školi, ali nisu dovoljno osposobljeni da teorijsko znanje primene u praksi

BEOGRAD - Učenici u Srbiji nalaze se iznad svetskog proseka u pamćenju podataka u školi, ali nisu dovoljno osposobljeni da teorijsko znanje primene u praksi. U okviru Međunarodnog proučavanja obrazovnih postignuća u matematici i prirodnim naukama (TIMSS), u kome su 2003. godine učestvovali osmaci iz 49 zemalja, naši učenici su zauzeli 24. mesto u poznavanju matematike i 28. mesto u poznavanju prirodnih nauka.

Cilj istraživanja je bio da se utvrde znanja i saznajne sposobnosti učenika, ali i da se ispitaju faktori koji doprinose visokom postignuću u ovoj oblasti. Dušica Malinić, iz Instituta za pedagoška istraživanje, kaže da je u našoj zemlji u istraživanju učestvovalo 4.296 osmaka iz 149 osnovnih škola Srbije, a osim učenika upitnike je popunjavalo 750 nastavnika i 149 direktora škola.

- Naši učenici su u poznavanju matematike iznad svetskog proseka, a najbolje se snalaze u algebri. Kada su u pitanju prirodne nauke, tu smo nešto ispod svetskog proseka, najbolje rezultate đaci su ostvarili iz hemije, dok veoma loše poznaju ekologiju i biologiju. Ovo istraživanje je razbilo predrasudu da dečaci bolje znaju matematiku jer su devojčice bile uspešnije, dok su dečaci bolji u prirodnim naukama - rekla je Malinićeva.

Mr Slavica Ševkušić, iz Instituta za pedagoško istraživanje, kaže da su prilikom merenja kvaliteta znanja u obzir uzeta tri nivoa znanja - teorijske, saznajne sposobnosti i kritičko mišljenje.
- Naši učenici daleko iznad međunarodnog proseka bolje znaju teorijske činjenice iz matematike, dok se u rešavanju rutinskih problema i rezonovanju nalaze na nivou proseka.

 
  Singapurci najbolji

TIMSS testove najbolje su uradili osmaci iz Singapura, a najgori su bili učenici iz Južne Afrike. Od naših suseda najuspešnija je bila Mađarska čiji učenici su zauzeli 9. mesto u poznavanju matematike i 7. u poznavanju prirodnih nauka. Slovenija je bila 12. u prirodnim naukama i 21. u matematici, a Bugarska 24. u prirodnim naukama i 25. u matematici. Ako Srbija bude radila sledeće TIMSS testove, 2007. godine imaće priliku da vidi kakve su promene zabeležene u efikasnosti znanja učenika.
   
 
 
 
- Osmaci iz Srbije podatke iz prirodnih nauka takođe poznaju iznad međunarodnog proseka, dok je njihovo razumevanje pojmova, analiza i rezonovanje daleko ispod znanja njihovih vršnjaka u svetu. Iako je biologija jedan od najomiljenijih predmeta, naši učenici su pokazali veoma loše rezultate, a jedan od razloga je taj što je biologija preopterećena naučnim pojmovima.

Istraživanje je pokazalo da naši učenici nisu dovoljno osposobljeni da povezuju znanja iz srodnih oblasti, primenjuju teorijska znanja u praktičnim situacijama i rešavaju nepoznate probleme. Mr Nikoleta Milošević, iz Instituta za pedagoška istraživanja, objašnjava:

- Naše škole su veoma slabo opremljene za izvođenje nastave matematike i prirodnih nauka, a škole imaju mali broj kompjutera, koji obično nemaju pristup Internetu. Škole nemaju laboratorijsku opremu i materijal, kao ni opremu za demonstriranje i uvežbavanje gradiva.

- Na časovima učenici najveći deo vremena slušaju šta nastavnik predaje, a veoma malo vremena provode u samostalnom radu. Jedan od razloga ovakvog rezultata naših učenika je što više od polovine nastavnika matematike i prirodnih nauka imaju završenu samo višu školu. Direktori i nastavnici su objasnili da su najteži problemi bežanje sa časova i ometanje časa.



Izvor: Glas Javnosti \ M. Jakovljević

Danasnji klinci jednostavno ne umeju da uche. Em shto im serviraju znanje ex catedra, em shto je nastavni plan tako organizovan da te jednostavno zaglupi i ubije te u pojam...
Secam se samo koliku sam muku muchila sa ispitima, dok nisam nauchila da uchim (mape uma, memorijski principi itd.)...

Znam da je mojim profesorima iz Amerike smetalo bas ovo sto su nasi djaci u stanju da memorisu jako puno informacija a da pri tom od toga nemaju nikakvu korist jer na taj nacin oni ne sticu ono pravo znanje jer nisu u stanju tu teoriju da primene u praksi.

Deca od odraslih nauce da nije dobro izrazavati svoje misljenje i svoj stav, u despotiji kao sto je nasa.

Ako dete svojim recima tacno odgovori na pitanja dobice 4 a njemu treba 5 da bi upisao zeljeni fakultet.

Budi papagaj da te despotsko drustvo ne bi gurnulo na marginu, to nasa deca silom prilika nauce.

kod mene je slucaj da deca nisu puno intaligentna ali puno uce i imaju solidne ocene iako su glupi ko cigla
ali kod mene je slucaj da puno razmisljam a malo ucim uvek sam samouveren da znam i da mi nije potrebno puno uciti

cak i da ovo jeste tacno, tj da je ovo razlog, to samo znaci da idemo linijom manjeg otpora uvek i po pitanju svega u zivotu, i onda neka nas ugnjetavaju... i treba da nas ugnjetavaju..

@ainhoa
stvarmo su ti pomogle te mape uma i tablice pamcenja?
secam se kad je bio onaj kurs brzog citanja,nekog pamcenja po nekim sablonima i tako sta ti ja znam...neke nevidjene rezultate obecavali pa sam mislio da je neka prevara