Kada zbog bolesti ne treba da idu u školu

Vidite da se dete ne oseća baš najbolje, ali niste sigurni da je to dovoljno da sutra izostane sa nastave. Evo jednostavnog vodiča koji su sastavili britanski pedijatri koji će vam možda pomoći. Ali kada se pojave simptomi zbog kojih dete ne bi trebalo da ide u školu, obavezno posetite lekara.

Groznica
Nema brige - Temperatura do 38 stepeni obično nije znak za paniku. Deca često imaju jednonoćne temperature koje prođu do jutra. Ako dete ujutro ima normalnu temperaturu, apetit i raspoloženo je - sve je u redu. Kod manje dece (posebno kod beba do četiri meseca) svaka temperatura je znak za uzbunu.
Bez škole - Ako i ujutro ima blago povišenu temperaturu, makar 37,5 stepeni, ne treba da ide u školu. Sa temperaturom teško da mogu da prate nastavu, a druga stvar, verovatno imaju virus i mogu da zaraze i drugu decu.

Povraćanje
Nema brige - Dete je povraćalo jednom u toku dana. Verovatno nije reč o infekciji ili zarazi, a ne postoji ni rizik od dehidracije, mada tečnost svakako treba da se nadoknadi. Nekada deca povraćaju jer im se u želucu skupi sekret iz nosa ili grla - ako je to slučaj, dete je spremno za školu.
Bez škole - Ako je tokom dana povraćalo dva ili više puta, verovatno je reč o infekciji. Pazite na znakove dehidracije - mokri ređe nego obično i urin je tamnožute boje, usta su ispucala, a jezik beo. Često im dajte tečnost, ali pomalo. Posetite lekara.

Crvene oči
Nema brige - Ako su beonjače blago crvene ili rozikaste i ako nema jakog iscetka ili je prisutan providan iscedak, sve je u redu - verovatno je samo reč o alergiji. Bez škole - Ako su detetove oči jako crvene sa snažnim žutim ili zelenim iscetkom, verovatno je reč o bakterijskom obliku konjunktivitisa. Dete mora da dobije terapiju.

Dijareja
Nema brige - Ima vodenu stolicu, ali nema temperaturu i sasvim se normalno ponaša. Ako ovakve stolice nisu česte tokom dana (do tri stolice dnevno), sve je u redu. Bez škole - Više od tri jako vodene stolice dnevno znak su da dete treba da ostane kod kuće. Idite kod lekara i pazite na znakove koji upućuju na dehidraciju.

Bol u grlu
Nema brige - Bol u grlu praćena curenjem iz nosa obično je posledica iritacije sluzokože - sve dok nema temperaturu, može u školu.
Bez škole - Ako je upaljeno grlo praćeno otečenim žlezdama, groznicom, glavoboljom ili bolom u stomaku, idite kod lekara.
Prehlada Nema brige - Ako dete nema groznicu i ako se inače dobro oseća, sve je u redu.
Bez škole - Ako je sluz iz nosa gusta i žuta ili zelena, a dete je malaksalo, posetite lekara koji će odrediti terapiju.


Izvor: Blic
- - - - - - - - - - - -

No... hajmo sad konkretno...

Poznato je da roditelji ovom problemu pristupaju razlicito i da to vrlo cesto ume da iritira decu...
Kako je to u vasem slucaju bilo?

Pa izvoli kad pokrećeš temu ispovedi se prvi.

Ja sam zeleo par stvari da kazem ali sacekao sam da se jave prvo osobe sa decom... 
cekam i dalje... 

Ja sam u osnovnoj jeo ziv krompir da dobijem temparaturu i ne idem u skolu


Crvene oči O ovome necu ni da govorim

I ja sam jela krompir, i nikad, ali nikad mi nije 'pomoglo'.

Moja majka je oduvek imala neku  vrstu radara za ovakve stvari, nije bilo teorije da je prevarim. Ali je isto tako uvek savršeno dobro znala kad se foliram a kad ne. 

I moja majka je znala kada sam jeo krompir a kada ne...a kako ti nije pomoglo?Ja sam znao da pojedem po 10 komada,dobijem temparaturu 38 i bacam pegle jedno 5 - 6 puta...

Ali sam izvalio da mi je draze  da idem u skolu,jbg,nije mi se lezalo ceo dan u krevetu...

Pa sam presao na alternativni metod... izdriblam nastavnike u skoli da me boli stomak,kao ono ''Ajoj,slepo crevo je mozda'' i oni me puste gajbi,a ja odem na Caunter Strike ili kod devojke,pa kada mi se zavrse casove odem gajbi.

Mada me mama provalila i isprebijala zivog posle toga...

 

Ne znam, ja nisam jela tako puno krompira, odvratnog je ukusa. Pojedem jedan, i to na jedvite jade, boli me želudac pola sata, i više ništa. 
Mada, to me je držalo samo do 6. razreda, dok se nisam stvarno razbolela (imala neke probleme sa kostima, čak su na leukemiju sumnjali  , sva sreća pa nije to, nego neke zavrzlame se rastom), pa mi je tad preselo izostajanje iz škole. 

Sve do gimnazije, naravno, kad nisam morala da lažem da sam bolesna, nego elegantno pobegnem sa časa, ili pitam profesora da me pusti jer 'nešto jako važno baš sad moram da obavim'. 

Ucestvujte u skolskim sekcijama i necete imati potrebe da lazete roditelje ili profesore.

Inace, moja majka se nikad nije palila na savremena saznanja po pitanju vaspitanja dece, tako da sam isla u skolu sa manje vise svim simptomima sa liste... 

Ja sam imala vrlo rigoroznog oca koji bi (ko svaki devetar cokulić) radioje herojski poginuo nego pobegao ko 3,14čka. S druge strane keva je bila jako razumna i imale smo dogovor. Ja sam zaista marljivo učila ali ako nekad nisam bila spremna mogla sam otvoreno da joj kažem i dobijem opravdanje od ujaka.

S druge strane moja sestra je viđala kafiće više nego učionicu, ređala ocene da te Bog sačuva, a onda dođe kući i složi ćaletu priču kako je boli stomak. Naravno tatin anđeo je uvek imala od tate opravdanje. A ocene sve gore i gore i na kraju kuknjave i popravni.

Što se dece tiče biolje bi bilo da oni sami kažu ali pošto bi im nalozi bili banovani reći ću. Trudim se da svojoj deci pomognem u učenju da ne dođu u situaciju da nisu spremni. Ako međutim imaju problem nekog dana imaju i oni tetku doktorku pa se lepo dogovorimo i izostanu dan-dva ali se kod kuće tokom tih dana spreme.

Iskreno mislim da je to najbolji moguči odnos. I uopšte ne padam na žvake da decu treba slati u školu bolesnu. To je štetno po dete jer ne leči se, po okolinu jer bi i drugi mogli da se inficiraju i po ocene jer ni jedan nastavnik neće uvažiti izvinjenje deteta koje je došlo u školu.

A za povremene slabosti, pa ljudi smo. Svi imamo slabosti, bitno je da ih prevaziđemo.

Moje neko iskustvo je menjalo kao posledica ponasanja drugih...

Do 6-7 razreda nisam mogao da izostajem osim u ekstremnim slucajevima, cesto sam isao i sa nekom nizom temperaturom u skolu, i u raznim nekim drugim slicnim situacijama...
Posle su uvideli da ni jedan drugi roditelj ne salje svoju decu u skolu ni u mnogo bezazlenijim situacijama, pa je i sto se mene tice pritisak pao.
U principu 7 i 8 razred sam imao po 200 i vise opravdanih casova, 5.00, desetak diploma i niko nije pravio pitanje...

U srednjoj je bila donekle drugacija prica...
U prvoj godini smo imali razrednu koja nam je sve dozvoljavala... sami smo sebi pravdali casove i nikakva opravdanja nisu trebala i slicno...
U drugoj godini promenimo razrednu i kriterijumi postanu daleko daleko komplikovaniji... pa se broj izostanaka drasticno smanjio kod svih a poceli su i problemi sa neopravdanim casovima kod maltene svih...
U principu u celoj toj prici ja nisam imao narocitih problema... imao sam dobre ocene i ok odnos sa razrednim i lekarima i kada mi je trebalo, mogao sam bez vecih problema opravdati odsustva...

Sve u svemu...
Osim prvih 5-6 razreda kad je to bilo problem, posle je bilo ok...
Nikad nisam izostao sa nekog kontrolnog ili pismenog jer nisam bio spreman, nikad nisam neodlazio u skolu kad treba neko da me pita, ali jesam u nekoliko navrata odsustvovao po nedelju ili vise dana iz nekih meni bitnih razloga... kad mi je devojka dolazila na po 10ak dana (zivi u inostranstvu), to vreme nisam isao u skolu...
Meni bar, srednja a narocito osnovna skola nisu predstavljale nikakav problem, pa mi je bilo besmisleno da bezim sa pismenih ili odgovaranja... trudio sam se da budem u toku i ako mozda nisam skroz spreman, pa i ako bi bio neki problem to se sa par reci moglo resiti...
Doduse... bio sam prisutan kod nekoliko prilicno dramaticnih situacija gde su neki drugi kukali roditeljima u vezi takvih problema...