Deca i spavanje (1)

Česta je roditeljska muka kako naterati dete da u određeno vreme ode u krevet, to jest, kako da se navikne da uvek u isto vreme, i to dovoljno rano, ode na spavanje, kako bi se naspavalo onoliko koliko mu je zaista potrebno. Ovo nije nemoguće izvesti, ali su neophodni upornost i doslednost.

U principu, deca će se ponašati onako kako su naučena - i to onako kako ih uče oba roditelja. Ako jedno od roditelja kaže da je vreme za krevet, a drugo popusti dečjem moljakanju za "samo još malo", od sticanja navike da se u isto vreme ide na spavanje neće biti ništa. Dakle, roditelji se u startu moraju dogovoriti o strategiji i zatim je se oboje pridržavati.

S navikavanjem treba početi što je ranije moguće, što će reći - čim prestane da bude neophodno da se dete hrani na svaka dva-tri sata. Deci treba staviti do znanja da je dan vreme kada su ljudi budni, a da je noć za spavanje.

Rutina veoma pomaže, jer priprema um za ideju da se tad radi to-i-to. Recimo, gricne se nešto, operu se zubi, pročita im se priča i svetla se gase. To je to, bez menjanja. Neće upaliti odmah, ali ako se disciplinovano pridržavate rutine (ne funkcioniše da od deteta tražite disciplinu ako ste sami nedisciplinovani), dete će se s vremenom navići.

One malo starije na vreme obavestite da je vreme za krevet. Recimo, upozorite ih deset minuta ranije - tako će imati vremena da završe ono što su počeli. Ako se osećaju kao da ih požurujete, buniće se, tako da je bolje podsetiti ih na vreme.

Nemojte odlazak u krevet koristiti kao kaznu, jer dete onda, naravno, neće želeti da to učini ni onda kada to nije kazna. Umesto toga, neka se radi o nečemu zabavnom, pozitivnom. Možete da napravite mini-trku do kupatila gde će oprati zube, da se pretvarate da ste čudovište (ne mnogo zastrašujuće!) koje će ih pojesti ako se ne smeste ispod pokrivača... Napravite igru od toga, neku koja ne razbuđuje, pa će dete odlazak u krevet povezati s nečim što je dobro i veselo.

Sutra pročitajte još predloga kako da svoje dete naviknete da uvek u isto vreme ide u krevet.

Izvor: Krstarica

Juče smo pisali o tome kako dete naučiti da uvek u određeno vreme, bez svađe, ode u krevet. Danas možete pročitati još saveta te vrste, kao i o mogućim izuzecima - ništa se u životu ne može isplanirati sa stoprocentnom sigurnošću, pa ni dečji odlazak na spavanje.

Nekada dete nije stvarno umorno u vreme kad treba da ide u krevet, ali, kad se radi o manjoj deci, teško da će mu spavanje naškoditi. Neka dete u uobičajeno vreme ode u krevet, a ako baš ne može da zaspi, dozvolite mu da čita ili se igra omiljenom igračkom - ali isključivo u krevetu. U najvećem broju slučajeva, vrlo brzo će zaspati, jer je već naučeno da to što je u krevetu povezuje sa spavanjem.

Čak i mala deca vole neki osećaj nezavisnosti, pa im ga treba pružiti, kroz izbor koji neće omesti odlazak u krevet. Dakle, ne treba da biraju (i svađaju se oko toga) hoće li u krevet ili ne, nego, recimo, da imaju dve četkice za zube pa mogu da odaberu koju će upotrebiti, ili mogu da biraju koju priču ćete im pročitati pred spavanje, ili već nešto te vrste. Dete se tako oseća nezavisno, a vi ste zadovoljni jer je u krevetu onda kada i treba da bude.

Aktivnosti koje deca obavljaju dok se približava vreme za krevet ne bi smele da budu razbuđujuće. Makar se vi tad osećali malčice odmoreno nakon posla i domaćih obaveza, to ipak nije vreme da se "rvete" sa svojim mališanom, jurite s njim, da ga razigravate. Opredelite se za neku umirujuću i uspavljujuću aktivnost. Dete će ubrzo naučiti da i to prepoznaje kao jednu od aktivnosti koje prethode spavanju.

Naravno, biće izuzetnih situacija kada će vreme za spavanje biti pomereno. Ne može sve biti precizno utvrđeno kad vam je dete bolesno, a dešavaće se i poneki odlazak u goste, ili gledanje filma koji se detetu baš gleda, ili... Bitno je da se ovakve situacije moraju tretirati kao izuzetak, kao nešto što se retko dešava, a ne nešto redovno.

Neophodno je da organizujete i sopstveno vreme, kako bi deca uvek u isto vreme išla u krevet. Nema trčanja u prodavnicu baš pred vreme za spavanje, nema pravljenja petominutne pauze da nešto pregrizete baš onda kad detetu treba pročitati priču. Ako ste detetu napravili raspored koji uključuje da se tad-i-tad ide u krevet, nemojte vi biti ti koji ga remete. I opet, dešavaće se da nešto iskrsne, ali to treba da budu izuzeci, a ne pravilo.

I, verovatno najvažnije od svega: pridržavajte se pravila! Bez popuštanja pred moljakanjem za "samo još malo", samo još tu emisiju da vidi... Jednom kad počnete s popuštanjem, pokušaji odlaska u krevet u određeno vreme propadaju. Ako se dosledno držite pravila koja ste sami propisali, funkcionisaće.

Izvor: Krstarica