Debata u Ujedinjenim nacijama o odlukama Haškog tribunala

Nikolić: Tribunal bez pravde, odmogao pomirenju u regionu

Pomirenje je jedan od suštinskih elemenata postkonfliktnog oporavka, a rad krivičnih tribunala od ključnog je značaja za taj proces, rekao generalni sekretar UN Ban Ki Mun
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić za govornicom Ujedinjenih nacija (arhivska fotografija)

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić oštro je juče na debati u Ujedinjenim nacijama o ulozi međunarodnih krivičnih sudova u procesu pomirenja kritikovao Haški tribunal. On je ocenio da taj sud nije pomogao, već samo odmogao pomirenju u bivšoj Jugoslaviji. „Srbija i ja spremni smo da ne čekamo 70 godina da bismo se pomirili sa komšijama sa kojima smo nekada živeli u istoj državi ili sa kojima, mislim na Kosovo i Metohiju, i danas živimo u jednoj zemlji. Duboko sam uveren da je Haški tribunal odmogao kada je taj proces u pitanju i da ga je, verovatno, nepotrebno odložio na naredna pokolenja. Svakako ga je, u velikoj meri, usporio i otežao”, ukazao je predsednik Srbije, preneo je Tanjug.

Po Nikolićevim rečima, tribunal je izazvao kod jednog naroda osećaj da mu je počinjena nepravda, a kod drugog trijumfalizam. „Sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima. Postupci protiv Srba su motivisani kažnjavanjem i odmazdom, a odmazda, naročito u savremenom pravu, nikada ne može da bude opravdana kao pravedna. Haški postupci su bez pravde i pravednosti”, istakao je predsednik Srbije.

Govoreći kao prvi od 50 predstavnika država koji su prijavljeni za raspravu, Nikolić je podsetio da je ukupna visina kazni do sada izrečenih Srbima u tom sudu oko 1.150 godina, dok su predstavnici drugih naroda za zločine nad Srbima osuđeni na ukupno 55 godina.

Predsednik je podsetio da su hrvatski generali Markač i Gotovina oslobođeni, a hrvatske trupe proterale su preko 300.000 Srba iz krajeva koje su vekovima nastanjivali njihovi preci. Više od 2.000 žrtava iz Bratunca, Kravice i okolnih mesta u istočnoj Bosni u kojima su delovale bošnjačke snage pod komandom Nasera Orića čeka da se makar neko od učinilaca kazni.

Srbi sa Kosova i Metohije organizovano su kidnapovani, a potom su im vađeni organi koji su prodavani na crnom tržištu. Istorija ne pamti takve zločine. Haški sud, umesto da ih procesuira, uništio je dokaze. „Stotine hiljada proteranih, hiljade ubijenih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji nisu bili dovoljan razlog Haškom sudu da komandante i pripadnike takozvane oslobodilačke vojske kazni, nego je, tokom postupka, Haradinaju, što je slučaj bez presedana, dozvolio da se bavi politikom. A dozvolio mu je, zapravo, da uklanja i zastrašuje svedoke”, dodao je Nikolić.

Po njegovim rečima, presude tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba, a kod Hrvata i Bošnjaka podstiču egzaltiranost i trijumfalizam. „Haška suđenja, čini se, uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno. Ne može se biti pravedan prema nekima, a prema drugima ne. Kako objasniti da skoro niko, osim u jednom slučaju u Bosni i u jednom slučaju na Kosovu, nije bio pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima”, istakao je Nikolić.

Na debati, koju danas na Ist riveru bojkotuju Sjedinjene Države, a nisu prisutni ni predstavnici tribunala, Nikolić se posebno osvrnuo na izostanak predstavnika suda, primećujući: „Ako ne poštuju najdrevnije pravno pravilo, ’Audiatur et altera pars’ (saslušajmo i drugu stranu), kako da od njih očekujemo minimum prava i pravde?” „Haški tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj – pomirenje u regionu i zato ne može biti ni budućnost međunarodne pravde, već samo njena ružna prošlost. Korist od Haškog tribunala postoji samo utoliko što je sada potpuno jasno da je način njegovog osnivanja, njegov celokupni rad pokazao da se tako više nikada ne sme raditi”, istakao je on.

Zarad podrške Međunarodnom sudu pravde, kao isključivoj instanci za sprovođenje međunarodne pravde, Nikolić je u detalje opisao šta je sve Srbija učinila sarađujući sa Hagom i zbog želje da doprinese proklamovanim ciljevima tribunala.

Tribunalu je Srbija izručila 46 okrivljenih, među kojima i dvojicu bivših predsednika, članove vlade, trojicu načelnika Generalštaba svoje vojske i više policijskih i vojnih generala, uključujući i direktora obaveštajne službe što je, kaže Nikolić, nezabeležen slučaj u svetu. Takođe, dodao je, Srbija se „gotovo odrekla svog suvereniteta” oslobodivši više od 750 svedoka čuvanja državne tajne. Istovremeno, ukazao je: „Srbi se kao žrtve u delatnostima Haškog tribunala gotovo uopšte ne pojavljuju... tek samo u nekoliko slučajeva: Haradin Bala na Kosovu je za zločine nad Srbima osuđen i dobio kaznu zatvora od 13 godina; Zdravko Mucić devet godina, Hazim Delić 18 i Esad Landžo 15 godina zatvora”. „Ovi podaci mogli bi sugerisati sledeći zaključak: među učiniocima ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije skoro isključivo su Srbi, a što je posebno interesantno, među žrtvama tragičnih ratova, skoro da uopšte nema Srba. Neko pokušava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijastički ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skrštenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom”, naglasio je.

Po Nikolićevim rečima, „nisu u tom ratu koji nas je sve uništio jedni samo ginuli, a drugi samo ubijali” i „možda je sve bilo uvertira za otimanje Kosova i Metohije od Srbije koje je sada na delu, i u koje je umešana organizacija najmodernijih i trebalo bi da bude, najpravednijih zemalja”. „Da, ali i najmoćnijih, iz čijih redova je pravda pobegla. Ako neki budući istraživač, budući istoričar, samo na osnovu broja optuženih i osuđenih Srba, Hrvata i Muslimana bude zaključivao o ratu u BiH, zaključiće da su samo Srbi ubijali Hrvate i Muslimane (Bošnjake), da skoro uopšte nije bilo ubijenih Srba, a da su tu i tamo Hrvati ubijali Bošnjake, a skoro nimalo Bošnjaci Hrvate. Ovo na vrlo upečatljiv način odslikava stanje stvari kada je u pitanju neobjektivnost i pristrasnost tribunala”, naglasio je.

Kad je reč o procesima, Nikolić se posebno osvrnuo na nedostatak ravnopravnosti dve strane – tužilaštva i odbrane – u kojem je „tužilačka strana, u svim postupcima i u svakom smislu, bila favorizovana na štetu odbrane okrivljenog”, kad je reč o sredstvima, pristupu medijima. Kao primer najgrublje povrede ljudskih prava okrivljenih Nikolić je istakao slučaj Vojislava Šešelja koji, kazao je, „provodi 11. godinu u pritvoru, bez presedana u svetskoj istoriji, a da se ne otpočinje sa suđenjem, jer tužilačka strana nije bila u stanju da pribavi dokaze za svoju unapred, dakle bez dokaza, sačinjenu optužnicu.”

Nikolić je, istovremeno, apelovao na Tribunal i UN da osuđenicima dozvole služenje kazne u Srbiji.

Nikolić je rekao da Srbija garantuje da Srbi koji su osuđeni pred Haškim sudom, ako im se dozvoli da kazne zatvora izdržavaju u Srbiji, neće imati povlašćeni tretman i da je spremna da prihvati međunarodni nadzor.

Otvarajući debatu, na kojoj treba da nastupe 82 zemlje sa zvaničnom izjavom. Jeremić je, prema Beti, ocenio da je za pomirenje izuzetno važno da se zločini ne negiraju, ali i da se ne slave kao nacionalni trijumf.

Jeremić je naglasio da se dve decenije od osnivanja Haškog tribunala i 11 godina od stupanja na snagu Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, stalnog suda UN za ratne zločine, prvi put održava tematska debata o međunarodnom krivičnom pravosuđu. Predsednik Generalne skupštine UN, koji je zakazao ovu debatu, ocenio je da je reč o izuzetno osetljivoj temi jer rasprave o međunarodnom krivičnom pravosuđu često podrazumevaju i razmatranje osetljivih pitanja, kao što su suverenitet ili nepristrasnost. „Ali, čvrsto verujem da u Generalnoj skupštini ne sme da bude zabranjenih tema jer nema drugog mesta na kome bi zemlje članice mogle zajedno i ravnopravno, iskreno i otvoreno da razmene mišljenja”, dodao je. Jeremić je kazao da je najvažnije pitanje kako međunarodni sudovi za ratne zločine mogu doprineti pomirenju bivših neprijatelja u postkonfliktnim i tranzicionim društvima. Pomirenje, naveo je, „zahteva da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti jer se van tog konteksta međunarodni sudovi za ratne zločine lako mogu pretvoriti u instrument osvete ili saučesništva u pokušaju da se pripiše kolektivna krivica.”

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je potom govorio, rekao je da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces. Ban Ki Mun je u sedištu UN, prema Tanjugu, istakao da „podrška tribunalima i sudovima znači poštovanje, a ne dovođenje u pitanje njihove nezavisnosti, nepristrasnosti i integriteta”, kao i „sprovođenje njihovih odluka”.„To takođe znači zaštititi tribunale od onih koji žele da potkopaju njihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe”, naglasio je Ban Ki Mun. Po njegovom mišljenju, sve dalekosežniji uticaj međunarodnog krivičnog pravosuđa je pozitivna tendencija za čovečanstvo, pa je zato čvrsto rešen da obezbedi podršku koja je tribunalima i sudovima potrebna da bi uspeli, sada i u budućnosti.

Pomirenje je jedan od „najneuhvatljivijih” uslova postkriznog oporavka, jer je ponekad teško znati kada je društvo dovoljno sagledalo uzroke sukoba i rešilo probleme koji su iz njih proistekli, ocenio je generalni sekretar i dodao: „Ali znamo jedno: previše često, iako su borbe prestale, pa čak i posle dosta vremena i napora, osećanja još uvek mogu biti živa a tenzije eksplodirati i na najmanju provokaciju”.

Ban smatra da je sprovođenje međunarodnog krivičnog pravosuđa najpozitivnije dešavanje u međunarodnim odnosima proteklih generacija.

B. Č.

-------------------------------------

Predsednica Udruženja Majke Srebenice izbačena iz sale UN

NJUJORK – Predsednica Udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić izvedena je danas iz sale u kojoj se održava javna debata o radu međunarodnih krivičnih sudova, jer je tokom govora predsednika Srbije Tomislava Nikolića podigla transparent na kome je pisalo „Republika Srpska, genocidna”.

Ona je skupu prisustvovala u svojstvu posmatrača, na poziv predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića i nije imala pravo da se obraća.

Dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorio, ona je otkrila majicu sa natpisom Srebrenica i pokušala da podigne transparent na kome je pisalo „Republika Srpska, genocidna”, ali su joj tada prišli pripadnici obezbeđenja UN i izveli je iz sale.

Subašić je posle toga ispraćena iz zgrade UN i nije dozvoljeno da u njoj boravi.

Predsednik Srbije tokom ovog incidenta nije prekidao govor.

objavljeno: 10.04.2013.

Izvor-Politika

Citat

NJUJORK – Predsednica Udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić izvedena je danas iz sale u kojoj se održava javna debata o radu međunarodnih krivičnih sudova, jer je tokom govora predsednika Srbije Tomislava Nikolića podigla transparent na kome je pisalo „Republika Srpska, genocidna”.