Čija je zemlja Srbija?!

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država


U poslednje vreme, posle čvrsto predstavljenih stavova Beograda i Prištine, koji su toliko suprotni da je svima jasno da su istrošeni svi aduti koji bi eventualno mogli da dovedu do nekog rešenja koje bi zadovoljilo obe strane održavaju se još dva moguća rešenja koja u sebi sadrže određen broj podvarijanti.
Jedna od sve češće spominjanih opcija rešavanja kosmetske krize, kojem su se najglasnije priklonili Ričard Holbruk, Morton Abramovič i najekstremniji albanski lideri sa Kosmeta predviđa da će odugovlačenje rešenja ili eventualno prolongiranje obećanih rokova dovesti do eskalacije nasilja u Pokrajini. U to ime jedan od najglasnijih zagovornika ekstremnog zaoštravanja krize Agim Čeku upozorava međunarodnu zajednicu: "Mi smo privrženi putu UN i bili smo strpljivi, zato nemojte izneveriti naše poverenje!".

Naravno, za ovakvu akciju, koja bi destabilizovala Balkan i Evropu Priština bi tražila odobrenje Vašingtona. U situaciji oklevanja i produženja rokova, uz mig iz Vašingtona, međunacionalni odnosu na Kosovu i Metohiji bi se zaoštrili do otvorenih sukoba prema receptu kontrolisane krize, slično onoj koja je vođena za vreme bombardovanja SRJ 1999. Došlo bi do eskalacije pritisaka na nealbance, čak bi se sporadično sukobile međunarodne snage i Albanci, tako da bi u jednom trenutku međunarodne snage bile "prisiljene" da razdvoje Albance i nealbance tampon- zonom, koja bi se za kratko vreme pretvorila u granicu. Ovo bi sve izgledalo kao iznuđena podela. Međutim, na ovakvom scenariju SAD rade od marta, kada je već bilo jasno da Ahtisarijev predlog nametnutog rešavanja statusa Kosmeta neće dobiti zeleno svetlo u Savetu bezbednosti UN. Sasvim sigurno da Amerikancima za realizaciju ovakvog scenarija, ide naruku i sve prisutnije nezadovoljstvo žitelja Kosmeta prema njihovim političkim vođama.

Jedna od podvarijanti ovog rešenja kosmetske krize je i unilateralno proglašenje nezavisnosti od strane prištinskog političkog rukovodstva. I ovo rešenje bi dovelo do zaoštravanja odnosa prema nealbancima, ali i prema međunarodnim posredničkim snagama, tako da bi eskalacija nasilja dovela, takođe, do formiranja tampon zone između nealbanaca i Albanaca.

Drugo rešenje, koje zaslužuje pažnju, a koje je bilo u opticaju uoči aprilske posete ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova i kojim bi Moskva bila zadovoljna jer ne bi pretilo ničijim interesima kako u regionu Balkana tako i šire, odnosilo se na novi kvalitet u odnosima Beograda i Prištine prema Evropskoj uniji, kao i ostalim državama eks Jugoslavije, koje su u čekaonici za prijem u zajednicu evropskih država.

Suština ovog rešenja oslanjala bi se na dobru volju EU, koja bi primila u svoje redove Srbiju i Kosmet kao i sve ostale države bivše Jugoslavije koje su u predvorju velike Evropske unije. Na ovaj način EU bi preuzela potpuno u svoje ruke odgovornost za rešavanje "kosmetskog pitanja". Takva situacija devalvirala bi značaj granica i ne bi ugrožavala ničije interese i niko ne bi bio potpuno poražen, a niko ne bi bio apsolutni pobednik.

Ovakvo rešenje statusa Kosova i Metohije bi sadržalo kompromis svih strana, pa i EU, koja prema dogovoru sa SAD preuzima na sebe brigu o Kosmetu u narednom periodu. Na ovaj način EU bi pokazala da nije samo "štitonoša" američkih interesa i da u kosmetskoj krizi vidi i elemente koji bi ozbiljno mogli da ugroze jedinstvo EU. Evropa je do sada nastojala da se kod Amerike izbori za status kontrolora balkanske zbilje, ali sem podaništva, nije ništa želela da uloži kao svoj ulog u riskantnoj balkanskoj igri, u koju bi svi verovali, a u prvom redu Beograd i Priština.
Pošto je Rusija 28. juna odbacila i četvrti nacrt rezolucije o Kosmetu, postaje sve jasnije da put za rešavanje kosmetske krize koji vodi preko SB UN mora uvažiti stav Rusije i Srbije da Priština ne može dobiti sve, a Beograd izgubiti sve.

Široka i nadgledana autonomija Kosmeta, koje je i dalje u sastavu Srbije, gotovo je neverovatan ishod koji bi bio realan samo kada bi ga podržala Amerika. Međutim, status kvo je po svoj prilici nešto što bi ovoga trenutka najviše odgovaralo i Bušu i Putinu, posebno Beogradu, a najmanje Prištini, pošto bi nerešavanje statusa Kosmeta do jeseni ozbiljno uzdrmalo političku elitu koja je Albancima sa Kosmeta obećavala nezavisnost, a ništa nije uradila.

O protektoratu od nekoliko godina nad Kosmetom od strane EU progovorili su neki beogradski analitičari. Protektorat bi imao ograničeni "vek trajanja" posle kojeg bi se organizovao referendum i to bi moglo da bude neko održivo rešenje koje zahteva mnogo ozbiljnije angažovanje međunarodne zajednice nego što je to do sada bilo.

NOVI KOSOVSKI BOJ

"Pred očima celog sveta odvija se novi, sada srpsko-američki Kosovski boj. Na jednoj strani je autoritet velike svetske sile, a na drugoj strani je Srbija. koja ističe argument prava. Svi oni koji se svrstavaju iza politike velike sile kažu Srbiji: Zaboravite pravo, zar ne vidite da je sila jača od prava? Ključno je, međutim, pitanje da li je i u ovom novom kosovskom boju jača sila ili pravo?"- rekao je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uoči Vidovdana.

U nalaženju izlaza iz dosadašnje pat pozicije najviše se očekuje od Putina i Buša i njihove sposobnosti da u četiri oka pronađu opciju koja bi tog trenutka najviše odgovarala i Moskvi i Vašingtonu, a bila bliska Beogradu i Prištini. Međutim, po svemu što se događa, očekivanja su ovoga trenutka nerealno optimistička.

Evropa je činilac rešavanje kosmetske krize, koji se boji da ne izgubi poziciju neometanog korisnika ruskog gasa zbog svog stava koji se priklonio svom snagom SAD učestvujući u kreiranju do sada četiri nacrta nove rezolucije o statusu Kosmeta.

Na drugoj strani ovog trenutka Rusija ima, prema američkoj agenciji "Stratfor", diplomatsku, ekonomsku i vojnu opciju za rešavanje kosmetske krize. Diplomatsko oružje Rusije je veto, na ekonomskom planu Evropa je pod pritiskom zavrtanja slavina na ruskim gasovodima, koji greju zimi celu Evropu, dok je vojni faktor, po "Stratforu", vezan za dopremanje ruskih trupa u Srbiju i na granice sa Kosmetom.

Ukupno gledano najrealnije je da se odigra scenario kontrolisane krize, čime bi se iznudila podela, a najbolje rešenje za Evropu bilo bi kolektivno priključenje Evropskoj uniji zemalja Balkana, koje će staru Evropu predstaviti kao najodgovornijeg i najspremnijeg faktora stabilizacije situacije jer je kosmetska kriza dovela do sve izglednijih podela i nejedinstva u samoj zajednici evropskih država.


-------------------------------------------------------------------------



Kosovska kriza očima sveta

Januš Bugajski
Uticajni američki analitičar Januš Bugajski (53), specijalista za Balkan, polovinom marta je dao intervju Evropi u kom je istakao niz svojih stavova po pitanju kosovske krize od kojih predstavljamo neke.
"Ne postoji potpuna saglasnost između predsednika Tadića i premijera Koštunice. Beograd ima nekoliko opcija. Prvo je zadržavanje teritorije, odnosno da Kosovo makar de jure bude deo suverene Srbije. Ako to ne prođe, druga opcija je neka vrsta autonomije ili stvaranje entiteta po uzoru na bosanski model za one regione gde su Srbi većina. Treće, čemu se Beograd nada, je neka vrsta podele Kosmeta". Međutim, po Bugajskom "ne treba nam još jedna brljotina, kao u Bosni, gde centralna vlast ne funkcioniše, gde Republika Srpska može da blokira rad Federacije i gde se svaka odluka teško donosi bez međunarodnog nametanja. Vašington na Kosmetu želi funkcionalnu centralnu vladu, koja će moći da sprovodi reforme. Mislim da konačan ishod neće biti po modelu bosanskog obrasca, već više po modelu Makedonije, gde bi Srbi dobili onaj status koji Albanci tamo imaju - proporcijalnu zastupljenost u državnim institucijama, vojsci, policiji, ekonomiji.

Ivan Gašparovič
Predsednik Slovačke Ivan Gašparovič u razgovoru za Kurir istakao je da je uveren da odluka o konačnom statusu Kosova i Metohije neće biti doneta bez saglasnosti srpske strane. "Ubeđen sam da bi bilo kakva rezolucija o budućnosti Kosova, nastala bez saglasnosti obe strane, srpske i albanske, doprinela destabilizaciji zapadnog Balkana. I zato verujem da odluka neće biti doneta bez saglasnosti srpske strane". Za Gašparoviča nezavisnost Kosmeta bi sasvim sigurno inspirisala mnoge u kriznim područjima Evrope da zahtevaju isto.

Tom Lantoš
Američki kongresmen Tom Lantoš je u raspravi američkih i ruskih parlamentaraca 21. juna u Vašingtonu o kosmetskom konfliktu bio jasan: "Mi ćemo taj problem rešiti ili kroz Ujedinjene nacije, pomoću plana koji je predočio uvaženi bivši predsednik Finske Ahtisari - i koji podržavaju sve evropske zemlje se Rusije, kao što ga podržavaju i SAD - ili će Kosovari jednostrano proglasiti nezavisnost. Mogu vas uveriti da će sutradan Sjedinjene Države priznati Kosmet kao nezavisnu zemlju, kao što će to učiniti i Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Danska i sve ostale zemlje. "NIN" 28.6.2007.

Konstantin Kosačov
Šef delegacije ruskih parlamentaraca prilikom susreta sa američkim kongresmenima u Vašingtonu je parirajući američkim kolegama između ostalog istakao i jednu vrlo važnu činjenicu kada je u pitanju kosmetska kriza. "Moram sasvim ukratko da ukažem na razliku između Crne Gore i Kosmeta. Nezavisnost Crne Gore, baš kao i nezavisnost Slovačke, ili Slovenije, ili Ukrajine, bila je predmet sporazuma između dve strane. Sve te nove teritorije nastale su kao rezultat raspada federacije, takav je bio slučaj sa Čehoslovačkom. Kosmet bi, dakle, bio prvi slučaj u istoriji posleratne Evrope da neki deo unitarne, a ne federalne države postaje nezavisan bez saglasnosti same te države. "NIN" 28.6.2007.

Morton Abramovič
Bivši visoki zvaničnik američke diplomatije Morton Abramovič, jedan od osnivača Međunarodne krizne grupe, bivši predsednik Karnegijeve zadužbine za mir i viši saradnik Senčuri fondacije, poznat i kao čovek koji je lično isporučio 500 "stinger" raketa koje su upotrebljene protiv Rusa u Avganistanu, gura svom žestinom tezu da će Albanci ako ne budu zadovoljni rešenjem svog statusa zapaliti Balkan.
"Srećemo se sa jednim srazmerno novim fenomenom - to je rastuća snaga albanskog naroda i to ne samo na Kosovu i u Albaniji, gde su Albanci većina, već i u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. U interesu je Evrope da se Albanci angažuju na izgradnji zemlje u kojima žive, umesto da sve te albanske zajednice počnu da se ujedinjuju u zajednički, panalbanski nacionalni projekat. A upravo bi do toga moglo doći, ukoliko međunarodna zajednica pogrešno reši pitanje statusa Kosova. "Nedeljni telegraf" 14. 3. 2007.


---------------------------------------------------------------------------------------------



Izvor: Glas Javnosti

Ko uzima za ozbiljno takozvane americke analiticare to su obicne budale, pa to je ko da si pitao nekog analiticara u lenjinovo vreme sta misli po pitanju madjarske.