Davanje neželjenih saveta

Svi mi volimo svoje prijatelje i prijateljice, a kada saznamo da im se dešava nešto loše, obično poželimo da budemo uz njih, da im pomognemo, da ih posavetujemo. To su sve normalne težnje u jednom zdravom prijateljstvu, samo bi s davanjem saveta trebalo biti oprezan.

Što je situacija u kojoj se nama draga osoba nalazi drastičnija, veća je i naša želja da je posavetujemo. Stalo vam je do te osobe, saosećate s njom, zamišljate kako biste se vi osećale da vam se to desilo, šta biste radile, i silno želite da je posavetujete. S druge strane, ako se radi o osetljivoj situaciji (na primer, prijateljica vam saopšti da je saznala da njen muž ima ljubavnicu ili da je imao ljubavnicu, i da je sad ta žena u osmom mesecu trudnoće i da je dete njegovo, i da je ona - vaša prijateljica - rešila da ostane s mužem i da se nekako snađe u toj situaciji), osećate da bi davanje bilo kakvog saveta moglo da bude rizično. I tu je onda dilema: da li vi sebe možete smatrati dobrom prijateljicom ako ne date nikakav savet u tako delikatnoj situaciji?

Odgovor je: da, apsolutno. Postupate veoma pametno ako ne dajete nikakav savet onda kada se savet od vas i ne traži. Postoji mnogo drugih načina da pružite podršku prijateljici - dovoljno je i reći joj da ste uvek tu za nju ako ste joj potrebni. Možete joj i doneti omiljene kolače ili je "izvesti" na kafu, na sladoled, u bioskop. To su sve načini da joj bez reči kažete: "Au, to je baš gadna situacija", i istovremeno joj pružite podršku.

Šta je problem s davanjem nezatraženih saveta? Za početak, razmislite koliko bi vas iritiralo da neko počne da vas savetuje šta da radite sa svojim životom a da vi to niste tražile - kao da vam je taj neko majka ili baka, koje nisu u stanju da se uzdrže (ovo nije zamerka majkama ni bakama!) i već ste odustale od pokušaja da ih odviknete od toga, već nekako to otrpite. Da vaša prijateljica želi vaš savet, pitala bi vas za njega, zar ne? Ovog puta želi samo da je neko sasluša, da s nekim podeli svoju muku i, izuzev ako je u situaciji u kojoj su joj život i/ili zdravlje direktno ugroženi, najbolje što dobra prijateljica može da učini jeste da joj pruži upravo to - da je sasluša.

Pored toga, davanjem saveta vi se automatski ponašate pokroviteljski, što je posebno nezgodno kada neko pokušava da se izbori s problemom i da stekne osećaj da stvari ima koliko-toliko pod kontrolom. Davanjem nezatraženog saveta taj pokušaj se ometa, a u tom trenutku toliko dragocen osećaj nekakve kontrole se gubi, pa je normalno što bi se prijateljica veoma naljutila na vas da to učinite.

Zato, ma koliko želeli u nekoj situaciji da posavetujete prijateljicu (dakle, odraslu osobu koja ipak sama vodi svoj život), ma koliko to sve bilo u želji da pomognete i s najboljim namerama i zato što je i vama teško kad vidite da ona pati, ako vam savet nije zatražen, suzdržite se. Pružite ono što se od vas traži - rame za plakanje, podršku, slušanje - baš kao što biste volele da i vama bude pruženo u sličnoj situaciji.

Izvor: Krstarica

  Moja politika je uglavnom, postavi pitanje na koje prijatelj stalno ponavlja u toku razgovora i navedem ga da sam odgovori, savete dajem subjektivno iz mog ugla i ograđujem se od njegovog mišljenja, ako nema svoje Ja svejedno će učiniti grešku!
U svakom slučaju ili da podmetneš leđa ili da ga navedeš da sam nađe rešenje koje sam ponavlja indirektno...

Kad nije bitno ne dajem savete. Kad je bitno gledam da ti saveti budu implicitni, kao slučajne opaske, lukavo postavljena podpitanja, neka anegdota koja nije u vezi ali je asocijativna...  Ako baš nema vremena za igrice onda direktno kažem nije moje ali ne bih ti bila prijatelj ako ne iznesem svoje mišljenje. Većina mojih prijatelja me znaju kao direktnu a ko se ljuti taj mi baš i nije neki prijatelj, pa mi time čini uslugu.

svaka cast..sasvim ok razmisljanje...ne nametati svoje misljenje vec samo ukopcati sta je ustvari "pesnik zeleo da kaze" i to je to..davanje saveta je uglavnom vrlo nezahvalno, narocito ako se ispostavi kao pogresno...zato ovo mu dodje kao solomonsko resenje