Cene u stalnom porastu, a plate, u odnosu na inflaciju, stagniraju

Jedna crvena za jedan dan života

Za najmanji srpski novčić ne može se kupiti ništa, a za najmanju papirnu novčanicu - tri žvake ili dve kutije šibica

BEOGRAD - Od početka godine do sada, prema statistici, cene na malo su skočile za 15,2 odsto. Samo u odnosu na prethodni mesec, u novembru je život bio skuplji za 1,2 odsto. Istovremeno, realni rast plata u oktobru ove godine, u odnosu na isti period prošle, jeste 7,38 odsto. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji isplaćena u oktobru 2005. godine je 18.265 dinara.

Tako, prosečna srpska porodica malo toga može sa "prosečnim kovertama", a sve analize govore da građani funkcionišu po principu preživljavanja od plate do plate.

Za najmanju novčanu jedinicu srpski dinar danas se ne može ništa pazariti. Mališani za ovaj metalni novčić ne mogu kupiti čak ni žvaku, koja je dugo imala vrednost upravo najmanje novčane monete. Najobičnija žvakaća guma na kioscima košta od dva do pet dinara, a jedna kutija šibica, takođe nekadašnji uzor za najjeftiniju kupovinu, košta nekoliko dinara.
   
      

Ulje i meso najviše poskupeli, čak i do 50 odsto

U toku ove godine najviše je poskupelo ulje - skoro 50 odsto. Meso je skuplje za 40, mleko i mlečni proizvodi od 15 do 35 odsto, kafa 40 odsto, šećer 30, jaja 30 odsto, kao i kućna hemija.Prošle godine litar kratkotrajnog mleka koštao je 29, a ove oko 35 dinara, pola litre jogurta koštalo je 21.50, a ove godine 26.90, hleb "sava" bio je 20, a sada je 23 dinara. Za kilogram svinjskog buta bez kostiju trebalo je platiti 279, a sada čak 400 dinara, dok je juneći but bez kostiju bio 338, a sada je 429 dinara. Šunka u crevu je sa 350 "otišla" na 450 dinara, dok je kilogram čajne kobasice skuplji za oko 55 dinara.Tri kilograma "meril" praška sada košta oko 405 dinara, a pre godinu dana ovaj proizvod plaćao se sa oko 277 dinara. Cena pasti za zube nije posebno skočila, samo za oko deset dinara. Kilogram mlečne čokolade oktobra ove godine koštao je 610 dinara, a istog meseca prošle godine bio je 506 dinara. Krompir je u tom periodu poskupeo za tri dinara, kupus za oko šest, paradajz za oko 20, paprika za jedan dinar...
A. M.
      
      
      
   

Građanin se mora dobro potruditi ako želi da pronađe proizvod koji je 10 dinara, koliko je najmanja papirna novčanica u nas. Samo u povoljnijim pekarama na periferiji Beograda ili u unutrašnjosti za ovaj novac može se pazariti jedna kifla. Tek, da ne krče creva, jer za burek treba jedna roze novčanica od 50 dinara.

Za hiljadarku u kuću se mogu doneti namirnice za jedan ručak, ukoliko je on napravljen s mesom, nekoliko "sitnica" za doručak i večeru, poneki slatkiš deci za užinu i malo nedostajuće hemije za održavanje kućne higijene. Sve to neće trajati duže od dva dana, pogotovo ako u kući žive odrasla deca, čije su potrebe veće.

Dakle, u jednu korpu domaćica može staviti 700 grama mesa za jedan ručak (oko 300 dinara), jedan hleb (26 dinara), litar mleka (32 dinara), povrće, za koje treba oko pedesetak dinara, bar kilogram voća (oko 50), malo suhomesnatog za doručak i večeru (šunka je već košta oko 500 dinara, dakle i tu treba za bar 300 grama oko 150 dinara), neki namaz (30-50 dinara), kesa testenine (prosečnih 50 dinara), ako se deci kupi neki keks ili čokolada, to je dodatnih 100 dinara, litar nekog soka (oko 70 dinara) i, što bi građanin rekao, "puče hiljadarka". Iz priloženog spiska se jasno vidi šta se može uraditi sa navedenim namirnicama, odnosno da sve to može izdržati u porodici sa četiri člana - jedan dan. Na ovom spisku nema toalet papira, sapuna, šampona, deterdženta, a da ne govorimo o kremama, losionima, dezodoransima... Takođe, ne sme se zaboraviti da u spisak nisu uvrštene osnovne namirnice: zejtin, šećer, brašno, začini i dugotrajnije namirnice.

Sa trenutno najvećom novčanicom od pet hiljada dinara domaćinstvo može pokriti komunalne račune, pod uslovom da su njegovi članovi u toku prethodnog meseca bili veoma štedljivi. Prosečan račun Infostana za stanove sa centralni grejanjem od oko 50 kvadratnih metara je skoro tri hiljade dinara, domaćinstva struju plaćaju između jedne i dve hiljade dinara, a telefonski račun od 500 dinara pa naviše. Dakle, samo štedljivi svoje račune mogu platiti sa petohiljadarkom. Ovde, takođe, nismo uvrstili cene za Internet usluge, a mnoga domaćinstva već uveliko na spisku imaju i ovu stavku, kao ni cene gradskog prevoza, koji je za dva zaposlena i dvoje dece oko dve i po hiljade dinara mesečno.

O ratama koje roditelji plaćaju za rekreativnu nastavu ili dečje ekskurzije, neophodnim knjigama i školskom priboru, odeću i obuću, izdacima za dečji sport, izlazak u bioskop ili pozorište, odlazak kod prijatelja u goste ne sme se ni misliti mada - za te troškove svi odvajaju novac. Kako se do njega dolazi ponekada nije jasno ni samim građanima.

Srbi se masovno dovijaju uzimajući kredite, na koje su kamatne stope velike, a kada dođu u situaciju da ih zaboli glava, više nisu ni u stanju presipanja iz "šupljeg u prazno", već u stanju hitnog traženja dodatnog posla, kako bi finansijske obaveze bile namirene. Ovde, takođe, nije pomenuto da većina domaćinstava neprekidno duguje za svoje komunalne usluge i plaća samo ono što mora. To trenutno u Srbiji ispada najpovoljniji način kreditiranja.


Izvor: Glas Javnosti \ G. Tadić