Hajde da vidimo kako zapravo stoje stvari sa tim uranijumom. Gospodari Planete, sa vašingtonom na čelu, i sa svojim priveskom zapadnih saveznika-podanika, zegrmeli su protiv suverene države Irana, i zapretili sankcijama UN, zato što želi da se osposobi da koristi čistu nuklearnu energiju u civilne svrhe. Neodrživi izgovor i sramna motivacijaje da bi Iran – „ološ država“, kao što je bio i Irak, kao što su Sirija i druge nacije koje se nisu uskladile sa „demokratijom“, pa zato nisu puki pioni na velikoj atlantskoj šahovskoj tabli – moga da koristi svoje reaktore da stvori nuklearno oružje i oružje za masovno uništavanje. Nije prvi put da severnoamerička sila na ovaj način zabranjuje širenje nuklearnih resursa drugih. Pošto su SAD preuzele primat u bezumnom korišćenju oružja za masovno uništenje, 1945.godine (nakon što je rat već bio dobijen), strašnim uništavanjem japanskih gradova Hirošime i Nagasakija i njihovih stanovnika, izazvavši višedecenijsku laganu agoniju preživelih, i pošto su natenane istestirale svoje novo oruđe „večnog mira“, te natrpale atomsko oružje u svoje vojne baze – Vašington je decenijama brutalno sprečavao bilo kakvo širenje nuklearne tehnologije, uključujući i ma kakav iole ozbiljan naučni rad na tome. Nametnuo je, čak, pre četrdeset godina, celom „demokratizovanom“ svetu „sporazum o zabrani uklearnog širenja“ koji je omogućavao nuklearnu kontrolu samo SAD i tadašnjem CCCR-u, Velikoj Britaniji i Franciskoj (koja se, doduše, za taj privilegovani položaj izborila otvorenim suprotstavljanjem). Kina, Izrael, Indija i pakistan su se potom pridružili tom kontrolnom kartelu, izmakavši diktatu „sporazuma o zabrani nuklearnog širenja“. Što se tiče nuklearne tehnologije za civilnu upotrebu, Vašington je, u međuvremenu, napravio neku vrstu kanala za kupovinu odgovarajućih patenata, a to se posebno ogledalo u „Dženeral Elektriku“ i „Vestinghausu“. Sopstveni reaktori drugima nisu bili dozvoljeni ni teoretski. Ali, uz mnogo izmicanja u odnosu na „sporazum“, brojne zapadne države su ostvarile planove za sopstveno snabdevanje nuklearnom energijom. Paradigma za sve je bila Francuska koja je, sledeći delogističku filozofiju autonomne vojne sile, razvila sopstvenu tehnologiju. Jednako „čistu“ kakvu su imale Kanada i Brazil. Bila bi tu i Italija... da je Aldo Moro uspeo da se suprotstavi Kisindžerovom šamaranju i da je nastavio svoju politiku građenja nuklearnih centrala i istraživanja, kao što su to već radili Francuska i Teheran. Ali,to je duga priča o podaništvu koja traje još od 1945.godine. Neko komanduje, a neko mora da sluša. Kolonijama nisu dozvoljeni iskoraci.“Donosioci demokratije“ i „oslobodioci“ su izmislili, proizveli i lagerovali hiljade projektila sa osiromašenim uranijumom. Uranijumski resursi, isporuke i cene su, tek da budemo jasni, pod kontrolom Rotšilda preko kompanije „Rio Tinto Mines“. To je afričko-južnoamerički konglomerat, kompanija koja je u privatnom vlasništvu engleske kraljevske porodice, a Rotšildi su upravo oni koji upravljaju tim vlasništvom. Tu municiju sa osiromašenim uranijumom koristili su svuda pomali, odnosno svuda gde  je zastava sa zvezdicama i prugama morala da izveze demokratiju i slobodu. U Somaliji, u Golfskom zalivu, na Balkanu, u Avganistanu, u Iraku.
Naravno, prema tvrđenju SAD, to je bio neškodljiv materijal. Posle Prvog zalivskog rata, vođenog od strane Buša oca, takozvani američki „veterani“ su otkrili da su „nosioci“ čudne smrtne bolesti, koja je, u početku, nazvana „legionarskom bolešću“. Leukemija, običnim rečima rečeno. Od 500 hiljada legionara (ukupan broj američkih vojnika koji su učestvovali u Zalivksom ratu) 15.000 je mrtvo, a 250.000 ima trajni invaliditet. Ta bolest, potom nazvana „zalivski sindrom“, širila se kasnije svuda na osvojenim teritorijama. Obolevalo je stanovništvo, zajedno sa agresorskim vojnicima ili podanicima agresora. Oboleli su i Italijani. Ali sve vojne zdravstvene vlasti, sve zainteresovane vlade, u glas su s prezirom odbacivale smrtne posledice koje izaziva DU (depletum uranium). I sve tako dok – pošto đavo nikad ne spava – u filterima „Atomic weapon establishment“-a, u Aldremastonu, laboratoriji stvorenoj da uhvati eventualne radioaktivne emisije u slučaju curenja iz nuklearnih centrala, koja se nalazi u Velikoj Britaniji, nije otkriven osiromašeni uranijum, koji je dospeo u Englesku, u Berkšir, nošen atmosferskim strujama, čak iz Iraka, sa 3.500 kilometara daljine. Dva naučnika, Kris Bizbi i Saoirs Morgan, podigli su zvaničnu uzbunu. Zračenje u engleskoj atmosferi je učetvorostručeno u 2003. godini. Dva naučnika govore o „kontaminaciji Evrope“, a ne samo Ujedinjenog Kraljevstva.Treba videti da se rukovođenje firmom „British Environment Agency“, koja je krila te podatke, nalazi u rukama „Halibartona“, a ona je petrolejska kompanija u vlasništvu potpredsednika SAD Dika Čejnija. Podaci su obelodanjeni tek posle sudskog spora. Prah osiromašenog uranijum, onog „neškodljivog“, rasuo se i po Indiji. Posle dva engleska naučnika javila se i Leuren Moret iz „Lawrence Livermore Laboratory“ (centar za američka vojna istraživanja u kome je stvorena orva atomska bomba), svetski autoritet u oblasti zračenja. Naučnica je 2003.godine izložila Kongresu SAD svoj izveštaj, kao što je nedavno o tome pisao Mauricio Blondet. Pored ostalog, navela je da „piroforski efekat osiromašenog uranijum, koji se sam pali na temperaturi od 170 stepeni ili prilikom udara, stvara ogromnu količinu vrlo malih čestica od 0,1 mikrona, sve do mikroskopskih dimenzija od 0,001 mikrona do 10 angstroma. Tako sićušne čestice se ponašaju kao gas prilikom udisanja, šire se po plućima i prolaze kroz krvnu barijeru u plućima. Naime, bela krvna zrnca, koja su mnogo veća (7 mikrona u prečniku) usisavaju uranijumske čestice i raznose ih po telesnom tkivu. Pošto se nađu u belim krvnim zrncimai u telesnom tkivu, ne mogu se više konstatovati u mokraći. Zaraženi vojnici donose osiromašeni uranijum kući u sopstvenom organizmu.(...) Prah osiromašenog uranijuma je i dalje ogromna opasnost za vojnike, civile, stanovništvo izloženo vetru, ali i za okolinu, jer se zaraza prenosi na sve što je živo. A poluživot te supstance je oko 45 milijardi godina. (...) Ne postoji nikakvo do sada poznato lečenje.“ Sve u svemu, „interno“ izlaganje osiromašenom uranijum ima za posledicu ozbiljnu, hroničnu i stalnu zarazu.
Prema proračunima Leurene Moret, Amerikanci su ispalili u prvom i drugom zalivskom ratu, uključujući bombardovanja u Bosni, Srbiji i Avganistanu – ekvivalent u zračenju jednak snazi 440.000 atomskih bombi bačenih na Hirošimu!
Sve je to ukučeno u izveštaj dat Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji koja je to vrlo prilježno prikrila. Ipak, jedan od autora, Kejt Baverstok, dala je taj tekst medijima, februara 2004. Zapadna „slobodna štampa“ je to, kao i obično, prećutala. Ali, „Al Džazira“ je sve objavila 2004.godine.
Dobro. Ma kakvi dobro! Zlo!
Naime, gospodari Planete, oni koji sebe nazivaju „krstašima“ protiv „zla“, spremaju se da to veliko zlo zapate i u Iranu. Na isti način kako su to već učinili u Iraku. Prvo sankcije, pa onda smrtni udarac, pa invazija, uspostavljanje „demokratije“ uz pomoć „humanitarnih bombi“ sa osiromašenim uranijumom. Ta gospoda žele, tvrdi Blondet, „da unište istoriju, život i pamćenje ne samo „neprijateljskih naroda“, čije resurse žele da opljačkaju, već i sopstvene vojnike – u novim ratovima to su trupe „za bacanje“, kao toalet papir – i sopstveno civilno stanovništvo, kao pto to pokazuje radioaktivna prašina dospela u Englesku iz Iraka ili iz Bosne u Italiju. Rat vođen tri hiljade kilometara daleko stiže u vidu kiše sačinjene od mikroradioaktivnih čestica koja pada na one koji su podržavali te ratove misleći da se nalaze na bezbednom mestu. A pada i na one koji su bili protiv tih ratova.“
To je jedini stvarni međunarodni terorizam.
Da. To su međunarodni teroristi.
Ma kakva „islamska opasnost“!
U pitanju je život svih nas, tretiran kao toalet papir u atlantskoj nomenklaturi, koja već vlada polovinom sveta, a želi da vlada celim.
Čak i po cenu pravog pravcatog holokausta nad ljudskim rodom.

Ugo Gaudenci

Sasvim se slažem sa napisanim tekstom. Prvo genocidno ubijaš potencijalne neprijatelje. Drugo ubijaš one koji bi dugo primali vojne penzije. Samo mislim da nisu bili svesni koliko su i sami izloženi onome što seju. Ali kako kaže poslovica kako seješ tako ćeš požnjeti.

А видиш мало-мало па жању