Danče - doktor za gitare s dušom
Gitaru je zavoleo s 12 godina, u bendovima je svirao sledećih 30, potom je izučio zanat u Minhenu, a tokom boravka u SAD radio je i u čuvenom "Fenderu"

\Gitaro moja 'ajde zasviraj, nek čuju ljudi, kako se u nama... opet nova ljubav budi, stihovi su nekada poznate pesme koja na najbolji način pokazuje sposobnost ovog instrumenta da iskaže emocije osobe koja njime "upravlja". Tajna veza gitarista i gitara večna je misterija, a jačina te ljubavi najbolje se vidi u trenutku kada gitara "izgubi glas" ili pukne, a gitarista grozničavo krene u potragu za "lekarom".

Učio od Kelera

Mnogi, čak i većina Novosađana, ne znaju da na Novom naselju živi jedini "doktor" za gitare sa zvaničnom licencom za pravljenje i popravku ovih instrumenata - a to je Slobodan Ivanović Danče.

- Gitarom sam se "zarazio" još s 12 godina, nekih 30-ak sam svirao u bendovima, a pravljenjem i popravkom počeo sam da se bavim 1979. Zanat sam izučio u Minhenu, kod poznatog majstora Tomasa Kelera, a 1985. vratio sam se u zemlju i počeo samostalno da radim i pravim električne gitare. Kad je ovde počeo rat, s porodicom sam otišao u Austriju, pa 1994. u Ameriku. Prvi posao u Americi mi je bio u "Vožburnu", a zatim i u "Lejklandu".

U međuvremenu sam radio u prodavnicama violina, što mi je dobro došlo kad sam počeo da pravim džez gitare. Jedan od vlasnika "Fendera", svetski poznatog proizvođača gitara, video je moje radove i pozvao me da dođem kod njih. Vrlo brzo sam od "Fendera" dobio dva zlatna sertifikata, jedan za proizvodnju akustičnih i jedan za proizvodnju električnih gitara - priča Danče dodajući da bi uskoro trebalo da dobije i sertifikate od "Gibsona" i "Lejklanda".

Mandolina od 100.000 $

- Najvredniji instrument koji sam popravljao je mandolina, procenjena na 100.000 dolara. Stigla je iz Dalasa i pukao joj je vrat. Pošto je reč o izuzetno vrednom instrumentu, trebalo je sve to popraviti i napraviti da izgleda kao staro. Bio je to veliki izazov, a kako sam obavio posao svedoči podatak da su vlasnici tražili da im ostavim adresu gde god da sam, ako bude potrebe da me opet angažuju.

Lepši kompliment nisam mogao da dobijem - priča čovek koji je gitaru, svojih ruku delo, u Americi prodao za 12.000 dolara. - To ses ne dešava svaki dan, već sledeću sam prodao za samo 8.000, mada ne mislim da je to pad cene ili da je prva bila kvalitetnija, već da nisam bio na pravom mestu u pravo vreme. Inače, ima jedna stvar koju ne mogu da objasnim, a to je da ručno pravljene gitare imaju "dušu" i da su stoga skuplje od "komjuterski pravljenih".

Dinkiću, javite se
   
      

"Zarazio" i sinove

Ljubav prema gitari Danče je preneo i na sinove - Gorana (27) i Mihajla (12). - Da je pelcovanje uspelo svedok je Goran, koji svira klasičnu gitaru i u SAD pravi izuzetno uspešnu karijeru, a njegov CD trenutno je jedan od najprodavanijih s one strane bare. Mlađani Mihajlo se gotovo nijednog trenutka ne odvaja od gitare koju je za njega napravio tata Danče.
      
      
      
   
   
      

"Vukao" daske iz Amerike

Danče kaže da su mu za izradu električne gitare potrebne dve nedelje, za akustičnu četiri, a za džez gitaru najmanje tri meseca. - Tajna dobre gitare leži u izboru drveta. Bočne i zadnja strana najčešće su od javora, a gornja od smrče. Stari majstori kažu da drvo za gitaru mora da se suši dvadesetak godina, i ja sam doneo iz Amerike nekoliko dasaka koje su kod mene sedam-osam godina, a koje su se pre toga sušile nekih pet, tako da će se, nadam se, iz tih dasaka, za godinu-dve "roditi" izuzetno kvalitetne džez gitare"- kaže Danče. Možda baš neku od njih kupi Polt ili, ko zna, možda i Dinkić.
      
      
      
   

Danče kaže da mu je želja da znanje prenese, ali i da proširi proizvodnju, a u tom cilju je pokušao i da dođe do ministra finansija Mlađana Dinkića. - O nekoj velikoj fabrici i masovnoj proizvodnji iluzorno je govoriti, ali ideja mi je da s tri-četiri pomoćnika organizujem radionicu u kojoj bi se, garantujem, proizvodile gitare svetskog kvaliteta.

Dinkiću sam poslao kratak mejl, da pogleda moj sajt (www. dancheguitars. com) i da mi se, eventualno, javi neko od njegovih pomoćnika. Moram priznati da sam se malo razočarao jer mi nikad nije odgovorio, pogotovo što je i on muzičar i što svira gitaru. No, kad smo već kod političara, interesantno je da sam prošle subote bio na "Gitar art festivalu" i jedan od njih mi je rekao da u blizini sedi američki ambasador Majkl Polt.

Prišao sam mu i uz izvinjenje rekao: "Ako ste zainteresovani za jednu dobru hend-mejd gitaru, javite mi se". On mi je zatražio vizit kartu, pitao me gde sam radio i obećao da će se najaviti i doći da vidi moje gitareÖ Možda nešto bude i pazario, pola u šali, pola u zbilji ispričao je Danče i na pitanje ima li konkurenciju u zemlji kratko rekao: "Ima ljudi koji popravljaju gitare".
N. Ć.