Ljudi uglavnom nisu spremni a ni sposobni da u takvim situacijama budu profesionalni.

Ne kazem da izuzetaka nema, ali takve kombinacije u 95% slucajeva postanu prevelika smetnja za sve...

Svako od nas ce verovati u tu vezu pa ce ipak pokusati, neki ce mozda i uspeti, ali vecina nece...
Svaki dan slusam o tome kako se najbolji prijatelji, braca, kumovi sude oko necega sto su zajednicki poceli...
O rodbinskim kombinacijama, u zemlji Srbiji, mnogi su mogli uciti i na licnim iskustvima...

Na osnovu tudjih iskustava uvek se moze samo pretpostavljati i prepricavati. Licno iskustvo uopste ne mora da se ubroji u tu "devedeset i pet postotnu vecinu". Sanse za uspesno poslovanje u tom slucaju su vece od tih 5%, odnosno 50% ( da uspe ili da ne uspe)

Sama priroda profesionalizma i priroda partnerske ljubavi ('ajde, taj izraz, u nedostatku boljeg) su razlicite, a cesto i medjusobno suprotstavljene.

Profesionalizam podrazumeva sabranost, prevagu racia nad emocijom, razuma nad srcem. I on spada u sposobnost, koja se moze vremenom uciti i steci.
Ljubav je, opet, nesto sasvim drugacije. Nad njom vladaju afekti, emocije... ne kazem da nema razuma, ali je priroda ljbavi prosto nesto sto je neuhvatljivo i nepodlozno analizi.

I zato je jako tesko prema istoj osobi osecati ljubav, i istovremeno biti profesionalan.
Osobu koju sa kojom ste pre par trenutaka gledali i slusali u nekom intimnom okruzenju, odjednom je i osoba sa kojom morate postupati proracunato, poslovno.

Teorijski je, naravno, moguce, ali nam praksa pokazuje da je to jako tesko, vecini ljudi neizvodljivo.
Drzati emocije pod kontrolom, uz istovremeno odrzavanje profesionalnog statusa, vecini ljudi je jos uvek mission impossible.

Romanse cvetaju na radnom mestu

Čak 40 odsto američkih radnika imalo je ljubavnu vezu sa kolegama iz kancelarije, a 31 odsto ih se venčalo nakon zbližavanja preko posla, pokazalo je istraživanje veb-sajta CareerBuilder.com koje prenosi Rojters.



Oko deset odsto zaposlenih "bacilo je oko" na nekoga iz radne sredine, a 18 odsto je imalo vezu sa saradnikom dva ili više puta u toku karijere. Među onima kojima se dopadaju kolege našlo se 14 odsto muškaraca, ali svega pet odsto žena, pokazalo je istraživanje.
Od onih koji su imali vezu u toku prošle godine sa zaposlenima u istoj firmi, trećina ih je bila sa nekim na višoj poziciji, od čega 42 odsto sa šefom.
Skoro tri četvrtine radnika izjavilo je da na poslu nisu morali da kriju romansu, ali je sedam odsto njih napustilo posao zbog ljubavne veze na radnom mestu.
Istraživanje je obuhvatilo 8.038 stalno zaposlenih, a sprovedeno je između 12. novembra i 1. decembra prošle godine.

Izvor: Blic

Uredska prijateljstva – gdje povući granicu

Nevažno koliko voljeli svoj posao, ukoliko se ne slažete s kolegama, bit ćete nezadovoljni. Prirodno je da želite biti u dobrim odnosima sa svojim radnim kolegama i sprijateljiti se s njima, ali pitanje je kako će se vaše prijateljstvo odraziti na održavanje profesionalizma na radnom mjestu.

Ovo su tri uobičajena scenarija:

Zajedno odlazite u teretanu

Gdje ćete pronaći bolje društvo za teretanu, nego u kolegi koji ima jednak radni raspored vama. Ali prije nego što se upišete zajedno razmislite hoće li ovo utjecati na vašu uredsku dinamiku.  Kako će vaš šef i ostale kolege reagirati na vaše zbližavanje? Dobra ideja bi bila pozvati i ostale kolege kako se ne bi osjećali isključenima. Možda biste radije išli sami, ali ovako pružate priliku u drugima da vam se pridruže.

Odlazak na piće nakon posla

Druženje nakon posla odličan je način da se zbližite s kolegama i očvrsnete veze. Ali ako se povremeni odlazak na piće nakon posla pretvori u redoviti, možda uvijek nećete moći pronaći vremena za to, a bojite se da će vam promaći neke važne informacije koje se u pravilu dijele među kolegama nakon radnog vremena.

„Prijateljstva mogu koristiti vašoj karijeri. Prijatelji vam mogu pomoći pronaći posao, informirati vas o novim pozicijama, ili vam dovesti nove klijente, ali ne smijete dopustiti da vam prisutnost alkohola u krvi naruši profesionalizam“, ističe Dr. Jan Yager, autor knjige Friendshifts.  Bez obzira što niste na radnom mjestu u komunikaciji s kolegama morate znati postaviti granice.

Nemojte dopustiti da vam piće poslije posla postane obveza. Svako malo napravite neki alternativni plan i nemojte popustiti nagovorima da ostanete na piću, a s vremena na vrijeme popijte jedno piće s kolegama, a zatim otiđite prije drugog. Na taj način ćete pokazati da ste druželjubivi, a nitko od vas neće očekivati da ste uvijek raspoloženi za piće.

Druženje s kolegama vikendom

Ako se s kolegama družite preko vikenda prekoračili ste granicu kolega/prijatelj. Iako se ovo može činiti idealnom situacijom, pokušajte izbjegavati razgovore o poslu u slobodno vrijeme. Bavite se drugim stvarima, a ne samo poslom. Otiđite na koncert ili kino, na taj način ćete neusiljeno dobiti nove teme za razgovor.

Vikendi uvijek prezentiraju drugu stranu nečije ličnosti i ljudi vole poslovnu politiku, uredske tračeve i poslove ostaviti iza sebe.

Izvor: Covermagazin

Posao je posao - druzenje je druzenje...

To kakvi su ljudi privatno moze na posao da utice pozitivno ili negativno, i cesto ce u razlicitim intervalima setati izmedju te dve vrednosti...

Bitno je da covek to nauci da odvoji, tj da nauci da proceni kada je to potrebno...

Ko zeli da uspe u poslu kojim se bavi mora strogo da razgranici sta je posao,sta ljubav a sta drugarstvo.

Ima primera da ljubavni parovi ili drugovi budu uspesni na poslovnom planu ali sta onda kad dodje do prekida veze.

Pucaju porodice,pucaju poslovi,drugarstva.

Sef mora uvek hladne glave da razmislja sto je i najteze u celoj prici ali tu se prepoznaju oni pravi i odvajaju od prosecnih.

emotivnost i sefovanje?

ma idi....kad je to stajalo u istoj recenici,a da recenica ne bude i semanticki pogresna?

da sef moze i mora da ti pruzi toplinu, razumjevanje i osjecajnost zvao bi se nana,a ne sef

Ne postoji bolji motivacioni faktor za zaposlene nego što su dobri međuljudski odnosi i ne postoji gori problem nego kad dođe do prekida komunikacije. Veština upravljanja kolektivom je u uverenju zaposlenih da će njihov rukovodilac štititi njihov optimalan interes kroz uvid u celokupnu poslovnu situaciju.

Kad postoji diskrepanca između očekivanja i rezultata šef je dužan da tu diskrepancu reši. Lupati nogom u pod, vikati i pretiti je najgore što može da učini. Ako zaposleni nečim nije zadovoljan šef mora da uzme u obzir to, da pažljivo razmotri jeli taj zaposleni u pravu pa da problem kulturno i strpljivo reši.

Često se sreće i više problema, neki kod zaposlenog a neki u organizaciji posla. Mnogi šefovi tu upadaju u zamku da svoj ego stave ispred profesionalizma i da svoju inerciju brane prestrogom kritikom. Tako se gubi radni elan, gubi se poštovanje i gubi se osećaj zajedničkog interesa zaposlenog i firme.

Uspesni sportski treneri to rade decenijama unazad... i ako svoj posao rade dobro, ne treba ih dirati...
Oni su sportski strucnjaci, psiholozi, sa izuzetnim ljudskim kvalitetima i autoritetom...

Ipak... sve je u ocekivanjima...
Ona moraju biti realna...

Pored toga ti ljudi moraju imati odresene ruke u smislu selekcije, ako ce zbog necega biti pozivani na odgovornost...