Nacionalna bezbednost ne počiva na časnoj reči
Kosovo je za Evropsku uniju gotovo isto što i Irak za SAD

Obećao stvaranje otvorenog kolektivnog sistema bezbednosti u evroatlantskoj zoni

Moskva - "Rusiju ne mogu zadovoljavati akcije SAD u cilju rušenja osnova strateške bezbednosti. Mi odlučno izjavljujemo da će razmeštanje elemenata globalne američke protivraketne odbrane u istočnoj Evropi samo produbiti situaciju. Bićemo prinuđeni da na to reagujemo adekvatno, a naši evropski i američki partneri su na to upozoreni", upozorio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u programskom govoru na savetovanju ambasadora i stalnih predstavnika Rusije pri međunarodnim organizacijama.

Prema rečima ruskog predsednika nacionalna bezbednost ne može se držati na časnoj reči" i da Rusija i SAD snose odgovornost za očuvanje stabilnosti u svetu. "To zajedničko nasleđe ne može se očuvati ako jedna od strana ruši pojedine elemente te strateške konstrukcije"i to Rusiji ne odgovara", rekao je Medvedev.
On se u govoru založio za stvaranje istinski otvorenog kolektivnog sistema bezbednosti u evroatlantskoj zoni. "Na to da ne štima sve u pogledu evropske arhitekture ukazuje i krizna situacija povodom dogovora o adaptaciji Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i dalje modernizacija tog rezima" ocenio je Medvedev i napomenuo da je Rusija istupila sa novom inicijativom da se zaključi novi sporazum o evropskoj bezbednosti.

Predsednik Rusije je istakao da je neophodna reforma međunarodnih institutcija uz jačanje vodeće uloge UN. On je istakao da iskustva poslednjih godina, naročito u Iraku i na Bliskom istoku pokazuju da nije efikasno rešavanje savremenih svetskih problema "pravolinijski i oružanim metodama". "Nama je potrebna reforma u toj oblasti i taj naš stav nije promenjen", kazao je Medvedev.
Ruski predsednik je ponovio da proglašenje nezavisnosi Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava. "Nažalost, upravo u takve se radnje mora svrstati niz veoma tužnih epizoda iz poslednjeg perioda, pored ostalog i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova", podvukao je Medvedev. U tom kontekstu on je ocenio da je "za Evropsku uniju Kosovo gotovo isto što i Irak za SAD". Medvedev je, na kraju, ponovio Putinove reči da nije spreman da izaziva sukobe sa Zapadom i da je važno odbraniti interese Rusije "bez ulaženja u konfrontacije".

Izvor: Danas

Osvrt:
Spoljna politika za nove globalne promene

U sasvim realnom globalnom diplomatskom miljeu naših dana od novog predsednika Rusije jedni očekuju potpuno odustajanje od spoljne politike Vladimira Putina, a drugi njen potpuni kontinuitet. I šta čini Medvedev? On se pozabavio inventarizacijom spoljnopolitičkog nasleđa. Kako metoda ruske spoljne politike tako i onog što se dešava sa globalnom politikom u celini.
Upravo pojam "inventarizacija" Medvedev je koristio u svom govoru održanom u zgradi Ministarstrva inostranih poslova u centru Moskve, na redovnom savetovanju ruskih ambasadora i stalnih predstavnika zemlje pri međunarodnim organizacijama.

Doduše, taj se pojam ticao uskog pitanja - nastalim do danas odnosima između Rusije i Zapada, pre svega u sferi bezbednosti koja se, po rečima Medvedeva, "ne može držati na časnoj reči". "Pre svega, trebalo bi proinventarisati ono nasleđe koje nam je ostalo, uključujući Helsinški akt i osnovna dokumenta o saradnji izmedju Rusije i NATO", kazao je predsednik i predložio da se razabere zašto su prestali da se primenjuju principi bezbednosti, ugrađeni u ta dokumenta. A nakon toga da se vrati ili na njihovu realizaciju, ili da se pronađu novi principi.
Može li se smatrati da je pred nama nova, "medvedevska" spoljna politika? Da bi se okeanski supertanker okrenuo, potrebno mu je da napravi luk u radijusu od nekoliko kilometara - takva je inercija njegove plovidbe. To je primenjivo i na spoljnu politiku globalne države. Niko i ne govori da novi predsednik Rusije, zapravo, želi nekakve oštre zaokrete, niti da je, pak, davao komandu za takve. Dešava se nešto drugo - menja se svet, zahtevaju se nova rešenja.

Novu koncepciju spoljne politike Rusije utvrdio je predsednik Medvedev, ali je dokument, naravno, počeo da se sačinjava za vreme predsednikovanja Vladimira Putina. Isto onako kako je svojevremeno Putin nasledio takvu koncepciju od svog prethodnika.

Izuzetno je zanimljivo upoređivati tekstove ta dva dokumenta. Pređašnja koncepcija odražavala je realitete iz kraja 90-ih godina, kada se Boris Jeljcin, pokušavajući da spasi Jugoslaviju od bombardovanja, jadao okruženju da "mi udaramo pesnicom po stolu, ali nas ne slušaju". Glavni motiv stare koncepcije bio je ako ne izolacionizam Rusije u spoljnoj politici, a ono određena skromnost, nekakav princip ekonomisanja napora - ne pokušavamo da se petljamo u sve međunarodne sižee, činimo to tek onda kada za tim zbilja osećamo potrebu i pride uz to imamo šanse da postignemo ono što želimo.

Najnovija koncepcija gradi se na novim temeljima. Evo citata iz ključnog, uvodnog dela govora: "Evolucija međunarodnih odnosa početkom XXI veka i snaženje Rusije zahtevali su da se na nov način sagleda opšta situacija oko nje, da se preosmisle prioriteti ruske spoljne politike u kontekstu povećane uloge zemlje u međunarodnim poslovima i mogućnosti koje se s tim u vezi otvaraju da učestvujemo ne samo u realizaciji međunarodnog dnevnog reda nego i u formiranju istog". Tu je ključna razlika dveju koncepcija, i dveju epoha.
Sva dokumenta takve vrste, naravno da su i obimna, i deklarativna. I ako stvari nazovemo njihovim imenima, ona nisu za sve i svakog, već za orijentisanje "političke klase". Međutim, najnovija koncepcija dostojna je pažljivog čitanja ne samo profesionalaca. Recimo, u onom njenom delu gde se govori o "mrežnoj diplomatiji", kojom se zamenjuje "blokovska diplomatija". Ideja je apsolutno pogođena: stalno funkcionišući "lageri" sa unutrašnjom disciplinom više ne "piju vodu", zemlje stvaraju nekakve grupe za rešavanje konkretnih pitanja - za Iran, Severnu Koreju ili Bliski istok. Mi živimo u drugačijem svetu, i čak dobro shvatamo njegovu složenost.

Ili, tamo gde se pominju nova pravila igre u globalnoj konkurenciji - danas je to konkurencija različitih modela razvoja i različitih vrednosnih orijentira. To je takođe veoma verno zapažanje, koje ruskoj spoljnoj politici daje masu novih mogućnosti.

Radi se o veoma pametnom i ozbiljnom dokumentu. Mada, naravno, dokumentu koji nije izbegao matricu nabrajanja zemalja i regiona sa kojima će Rusija razvijati odnose, kako je to uobičajeno. Ali iza pojedinosti treba sagledati celinu. Rusija se u pređašnjoj "Koncepciji" opredeljivala tek za ograničeni krug poslova. Najnovija fiksira ionako već izvršavani zadatak formiranja novog svetskog uređenja.
U svom govoru predsednik je podsetio na svoju, u suštini, prvu akciju na zapadnom, evropskom pravcu - na ono što je predložio za vreme svoje nedavne posete Nemačkoj. Radi se o svojevrsnom "Helsinki-2", po uzoru na Helsinšku konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS) 1975, na kojoj su tada, gotovo na četvrt veka, utemeljene osnove bezbednosti na kontinentu. Sada je, u Nemačkoj, Medvedev predložio novi pravno obavezujući sporazum o evropskoj bezbednosti. U kojem pod podjednakim uslovima mogu učestvovati sve države Evrope "ne kao države, asocirane u unije i blokove, već upravo kao države, suverene tvorevine". To jest, da se počne od čistog lista.

Predsednik je napomenuo da je prva reakcija na njegovu inicijativu "kao minimum neutralna" i da "u ponečemu uliva nadu". Zato što se inventarizacijom situacije u svetu ne bavi samo Moskva. A sada, sa dolaskom novog predsednika Rusije, zgodno je vreme da se traga za principijelno novim rešenjima.

Izvor: Danas