Danas pet godina od ubistva Željka Ražnatovića, beogradski advokat Nebojša Pavlović tvrdi
Arkana ubio DB
Smrt vođe "tigrova" bila je povod za obračune na beogradskom asfaltu - nedugo posle njega ubijen je Zoran Uskoković Skole, za koga se verovalo da je imao veze sa ubistvom. Meta je bio i Zoran Nedović Šok (51), a nedavno Andrija Drašković (40), kojima su ubijeni telohranitelji. Spekuliše se i da je Jorga ubijen zbog umešanosti u Arkanovu likvidaciju

BEOGRAD - Željko Ražnatović Arkan (48), kontroverzni vođa "tigrova" i komandant Srpske dobrovoljačke garde, ubijen je tačno pre pet godina u elitnom beogradskom hotelu "Interkontinental", dok je sedeo u foajeu hotela. Sa njim u smrt tada su otišli i njegovi prijatelji Milenko Mandić Manda (43) i Dragan Garić (47), koji su bili sa njim u društvu. Međutim, ni pet godina posle, nisu otkriveni motivi i naručioci njegovog ubistva.

Za ispaljivanje smrtonosnih hica ubrzo je optužen bivši policajac Dobrosav Gavrić (28) iz Loznice, a za saučesništvo Milan Đuričić Miki (33) i njegov brat od tetke Dragan Nikolić Gagi (37), koji je posle trogodišnjeg bekstva uhapšen u Austriji i u februaru prošle godine izručen našoj zemlji.

Povrede postupka

Gavrić je 26. oktobra 2001. osuđen na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, a Đuričić i Nikolić (u odsustvu), kao saučesnici, na po 15 godina. Na niže zatvorske kazne tada je osuđeno i pet njihovih pomagača. Godinu dana kasnije, Vrhovni sud Srbije ukinuo je ovu presudu zbog bitnih povreda postupka i nerazjašnjenog činjeničnog stanja, uz obrazloženje da nisu rasvetljene uloge Đuričića i Nikolića u ubistvu. VSS je naglasio da Okružni sud nije razjasnio ni ulogu Branka Jeftovića Jorge, koji je 31. oktobra 2004. ubijen u centru grada, a koji se u hotelu šetao sa policijskom značkom i pištoljem u ruci. Jorga je, posle ubistva Arkana, otišao u inostranstvo, a letos se na suđenju pojavio samo u ulozi svedoka.
   
      

Pogrešni ljudi na pogrešnom mestu

Gavrićev advokat Veljko Delibašić mišljenja je da ni sadašnje suđenje neće otkriti nalogodavce jer se na optuženičkoj klupi "nalaze pogrešni ljudi".
- Ukoliko bi se uhvatile prave ubice, onda bi se otkrili i nalogodavci - zaključuje on.
      
      
      
   

Na ponovljenom suđenju, započetom krajem decembra 2002, Gavrić i Đuričić su ponovo porekli vezu s atentatom, rekavši da su se tog dana slučajno zatekli u hotelu. Optužbu je u aprilu prošle godine negirao i Nikolić, koji je 15. aprila 2003. uhapšen u Beču. Zbog njegovog izručenja, ceo proces je stagnirao godinu dana, a, u međuvremenu, Gavrić i Đuričić su se 17. oktobra 2003. obreli na slobodi, jer je od izricanja drugostepene odluke, kojom je ukinuta prvostepena presuda, prošlo više od godinu dana, a da nova nije doneta.

Iako je u prvom procesu saslušano oko 70 svedoka, veštaka i izveden veći broj dokaza, sudija Dragoljub Đorđević je u obrazloženju presude priznao da nije bilo moguće utvrditi motiv i otkriti nalogodavca trostrukog ubistva. Sudija je tada naglasio da je jedan od motiva sigurno bio novac, jer je pokojni Zoran Nikolić Pegla (umro u Centralnom zatvoru), u istrazi izjavio da je za "likvidaciju komandanta" optuženima bila obećana velika novčana nagrada.

Drugi krunski svedok, Zvonko Mateović (26), Arkanov telohranitelj, izbegao je smrt 6. februara 2004, na terasi kafića "Vizart"u Sremskoj ulici. Umesto njega, greškom je ubijen njegov stariji brat Dalibor (29), a simptomatično je da je atentat na njega izvršen samo dan posle izručenja Nikolića. Mateović je u "Interkontinentalu" pucao i ranio Dobrosava Gavrića, a smatra se da je ključni svedok protiv Nikolića.

Obračuni u podzemlju
   
      

Nisu reketirali Jehovine svedoke

Milan Đuričić je tokom novogodišnjih praznika bio priveden u lozničku policiju zbog sumnje da je sa optuženicima Stojanom Rankovićem (30) i Vujadinom Krstićem (41) reketirao Jehovine svedoke, od kojih su, navodno, tražili 12.000 evra za godišnju zaštitu. Uhapšeni su u policiji negirali da su pokušali da iznude novac, posle čega su pušteni na slobodu. Advokat Nebojša Pavlović kaže da nije u pitanju reket, već da su uhapšeni išli u ovu versku zajednicu jer Jehovini svedoci, pod izgovorom širenja vere među omladinom, ustvari žele da se nezakonito obogate.
      
      
      
   

Arkanova smrt bila je povod za obračune na beogradskom asfaltu - nedugo posle njegove likvidacije ubijen je Zoran Uksoković Skole, za koga se verovalo da je imao veze sa atentatom. Meta je bio i Zoran Nedović Šok (51) sa Bežanijske kose, a nedavno biznismen Andrija Drašković (40), kojima su ubijeni telohranitelji. Spekuliše se i da je Branko Jeftović Jorga ubijen zbog umešanosti u Arkanovu likvidaciju.

Advokat Nebojša Pavlović, branilac Dobrosava Gavrića, smatra da će i tokom obnobljenog suđenja biti teško otkriti nalogodavce i motive ubistva.
- Ništa novo neće doneti ni novi proces jer je Državna bezbednost svesno 2000. uništila tragove zločina. Oni su i uništeni da se ne bi došlo do prave istine, da je Arkan ubijen zbog političkih interesa. Osim četvrtog leša, policija je sakrila i imena nekih poznatih svedoka, među njima jednog političara i biznismena, koji nikada nisu saslušani, a tog dana su se izljubili s Arkanom. Nikad nije saslušan ni čovek koji je policiji rekao da je u foajeu bilo više osoba, kao i da je video trenutak kada je Arkanu ispalo oko - kaže Pavlović.

On tvrdi da država, odnosno neke njene službe, stoje iza ubistva komandanta SDG.
- Bilo je tu i interesa zapadnih službi sa političkom oligarhijom, da se taj Ražnatović jednom skloni sa scene zbog Haga. Arkan je tada pretio da će preuzeti stvari u svoje ruke, ako dođe do izdaje u zemlji - ističe advokat i naglašava da Slobodan Milošević ne stoji iza atentata, već da su to uradile neke službe u zemlji, koje su bile povezane sa "određenim političkim krugovima".
D. Ćuruvija

kako vreme leti

jao jadan a jel su spustili zastave na pola koplja :
ja bih proglasila dan zalosti