Danas ljudi bombarduju mesec
Evropska kamikaza
Letelica „pametna-1” odaslata da se brzinom od 7.000 kilometara na sat zarije u vulkansku visoravan


Ljudske letelice su padale i sletale, ali nijedna do sada nije namerno odaslata da se, kao japanske kamikaze, zarije u Mesec. Ne bude li grešaka ili odlaganja, danas bi trebalo da „pametna-1“ (SMART-1), koju je izradila i poslala Evropska svemirska agencija (ESA), da se u pola sedam po našem vremenu zabije u vulkansku visoravan, nazvanu Jezero izvesnosti.

Za poznavaoce krajolika Zemljinog pratioca, to je na jugozapadu.

Sudar se može dogoditi i pet sati ranije, ako leteća skalamerija slučajno naleti na neku višu stenu. U svakom slučaju, bliski susret odigraće se brzinom od 7.000 kilometara na sat, što trostruko nadmašuje nadzvučne avione.

Pretpostavlja se da će se smesta rasprsnuti ili odskočiti, zavisno od ugla pod kojim dodirne tle. Mesto sudara, blizu kratera Klausius B, biće u tami, tako da će se redak događaj nesmetano posmatrati s naše planete. Teleskopima na tlu trebalo bi da se opazi izbačena prašina, osvetljena u vidu perjanice, koju će obasjati svetlo koje se odbija od Zemlje.

S jonskim motorom

Posmatranja bi trebalo da otkriju sastav zemljišta, jer će većina sastojaka – izbačenim silinom udara – izleteti do visine od 20 kilometara. Astronomi očekuju da će sonda, velika kao veš-mašina, načiniti udubljenje duboko tri i široko deset metara, danima prateći oblak prašine koji će se polako spuštati i, verovatno, pokriti površinu od oko jednog kvadratnog kilometra.

„Pametna-1” je izbačena u septembru 2003, a do do Meseca joj je trebalo 14 meseci. Osnovna namena joj je ispitivanje novih jevtinih tehnologija, uključujući budući i jonski motor, koji je kroz svemir gura izbacivanjem jona gasa ksenona, i malene rendgenske detektore.

Do sada je obletela Zemljin satelit više od 2.000 puta, snimajući površinu i minerale, jer nosi kamere koje hvataju predmete i oblike do 40 metara u prečniku. Na Zemlju je već prosledila najbolje digitalne karte Meseca ikada napravljene.

Predstojeća proučavanja pomoći će naučnicima da bolje razumeju Mesečevu prošlost i odgonetnu da li je, zaista, nastao kad je telo veličine Marsa, pre 4,5 milijarde godina, pogodilo u mlađanu Zemlju. To je, u svakom pogledu, najverodostojnija naučna pretpostavka.

U sledećim putovanjima letelica će nositi poboljšane rendgenske snimače, a najavljuje se da će poleteti krajem 2007. ili početkom 2008. godine.

Ulaženje u putanju kruženja oko Meseca započelo je paljenjem motora 15. novembra 2004, a prvi naučni podaci počeli su da pristižu u januaru sledeće godine.

Dokaz sudara u steni

Jedan od ciljeva poduhvata jeste da s istraži Vrh večnog svetla, planine koja je neprestano okupana sunčevim zracima, održavajući temperaturu na podnošljivih 20 Celzijusovih stepeni ispod nule, što je izvrsno mesto za bazu s ljudskom posadom. Sunčeva svetlost mogla bi, naime, da osigura dovoljno energije, a u okolnim kraterima moglo bi biti obilje vode.

Dotična letelica je jedna u nizu iz tzv. jevtinog programa ESA, u kojem se proveravaju tehnologije za veća pregnuća. Zato je opremljena veoma delotvornim jonskim motorom: solarni paneli stvaraju struju koja zagreva i jonizuje ksenonsko gorivo; joni se izbacuju terajući letelicu u suprotnom smeru. Takav pogon ima deset puta veći učinak od uobičajenih raketnih i do sada je uspešno prošao sva testiranja.

Proučavaoci Sunčeve porodice posebno će istražiti jedno od ključnih područja, basen Ajtken na južnom polu. Širok oko 2.500 i dubok 13 kilometara, to je najveći poznati krater, a verovatno je nastao udarom nekog drugog nebeskog tela. Dovoljno je dubok da se kroz tanku pokoricu može doći do jezgra. Gledajući u unutrašnjost, naučnici će, zapravo, zaviriti u Mesečevu prošlost.

Rendgenski spektrograf meriće zračenje koje ispuštaju hemijski elementi kad površinu obasjaju sunčevi zraci, što će potvrditi da su stene sastavljene od magnezijuma, silicijuma, aluminijuma i kalcijuma. Astronauti iz „Apola 17“ su, naime, pronašli bazaltnu stenu, na osnovu čega se zamišlja da je Mesec nastao kada je telo veličine Marsa udarilo Zemlju pre oko 4,5 milijardi godina.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika