Danas je 93-godišnjica od najveće pomorske katastrofe na svetu
Sećanje na Titanik

U noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, na sred Atlantika odvijala se jedna od velikih svetskih drama - potonuo je Titanik, najveći i najluksuzniji brod ikad do tada napravljen.
Brod je 10. aprila isplovio iz Sauthemptona. Dvadeset minuta pre ponoći, 14. aprila, sudario se sa ledenim bregom na oko 640 kilometara od Njufaundlenda. Iako su sa drugih brodova tokom te večeri nekoliko puta stizala upozorenja na ledenu santu, Titanik je nastavio da plovi maksimalnom brzinom od 20,5 čvorova.
   
      

Na prodaju meni i plakati

Jelovnik za putnike treće klase verovatno je jedan od najvrednijih eksponata na aukciji koja će biti održana 1. maja u Masačusetsu. Spisak jela sačuvan je u koferu putnice Sare Rot, koja je preživela brodolom. Na prodaju će biti i originalni poster kojim je kompanija "Vajt star" reklamirala nesuđeni povratak Titanika iz Njujorka. Posle nesreće, posteri su povučeni i zato su danas veoma retki. Jedan od najzanimljivijih predmeta je 18-karatni zlatni džepni sat koji je prestao da radi u trenutku nesreće.
      
      
      
   

Nepuna tri sata kasnije, grandiozni brod već je bio na dnu mora, odnevši sa sobom više od 1.500 ljudi. Zahvaljujući dolasku broda Karpatija, broj žrtava ledene vode nije bio veći.
Svet je bio zapanjen ovakvim krajem broda kojim su putovali neki od najbogatijih i najmoćnijih ljudi tog vremena. Njihova imovina ukupno se procenjivala na 600 miliona dolara. Osim bogataša, na brodu su se nalazili i siromašni emigranti iz Evrope i sa Bliskog istoka. Prema pravilima kompanije "Vajt star", posada i putnici nisu smeli da se sretnu tokom plovidbe. Na brodu je radilo 860 ljudi - 475 stjuarta i kuvara, 320 strojara i 65 ljudi zaduženih za navigaciju.

U prvoj klasi putovalo je 337 ljudi, u drugoj 271, a u trećoj 712. Oni sa kartom za prve dve klase imali su na raspolaganju luksuzne salone, biblioteku, gimnastičku salu, bazene, teren za skvoš i turska kupatila.
Titanik je, osim putnika, prevozio i 3.245 tona pisama, 6.000 tona uglja i 900 tona prtljaga.

Jedna od najfascinantnijih stvari u vezi sa Titanikom je to što je ovaj brod u svoje vreme predstavljao poslednju reč tehnologije. Najsavršenija tehnologija - sonarni i satelitski uređaji - korišćeni su i 73 godine kasnije, kako bi se pronašla olupina. Ostatke Titanika pronašao je 1985. okeanograf Robert Balard.
J. M