Privilegije smo stekli kad je pocetkom pedesetih Petar Velebit, kao clan nase vojne misije, u Parizu zvanicnicima NATO izjavio da ce Jugoslavija u slucaju rata izmedju blokova stati na stranu zapada. Otada pocinje vojna pomoc zapada. I prekomerno poklanjanje- prema istrazivanjima Biroa za Strateska pitanja iz Svedske mi smo na poklon dobili negne oko 360 milijardi dolara i to bespovratno. Malo poznat podatak je da je centar CIA za istocnu Evropu bio u Beogradu. I sve je to bio deo nase dvostruke igre...

U aprilskom ratu smo navuceni od generala Donovana, licnog Ruzveltovog izaslanika, koji je pocetkom '41  boravio kod nas. Bili banketi, aeromitinzi, ugovorene isporuke... platili mi zlatom koje je '38 preneto u Nju Jork, 400 bombardera i dvesta lovaca. Nista nismo dobili, sve sto im je trebalo to je otpor Jugoslavije od mesec dana i njen slom.

Nasa vojna misija koja je boravila u SSSR zbog nabavke vojne opreme, isto '41, pred sam rat, imala je priliku da razgovara sa Staljinom. Pita Staljin kolko mi mozemo da izdrzimo u buducem ratu a nas oficir odgovara "Mesec dana" a Staljin ladno odgovara "Ne mozete vi daizdrzite mesec dana"... i on je znao sta se sprema, bili smo zrtveno jagnje.

Moze da se zakljuci nesto prosto: mnogo smo kolektivno naivni. i pored mudrih pojedinaca, u gomili smo neverovatno kratkovidi! I silne borbe i "vecna" prijateljstva sa istokom i zapadom, sve nas je to sredilo.

A i sve te pare izgleda da ne potrosismo kako treba, sto je za drugu temu.