Planirane promene u obaveštajnom sektoru Vojske Srbije

BEOGRAD - U Nacrtu strategijskog pregleda odbrane, najznačajnijeg dokumenta za planiranje, programiranje i ostvarivanje procesa reforme sistema odbrane i Vojske Srbije do 2015. godine, planiraju se i promene u organizaciji obaveštajno-bezbednosnog sistema kojima se predviđa formiranje jedinstvene obaveštajne agencije.

"Promene u organizaciji obaveštajno bezbednosnog sistema treba da obezbede racionalnije funkcionisanje i optimalnu dimenzioniranost svih njegovih elemenata", navedeno je u tom dokumentu koji je na javnoj raspravi.

U tom nacrtu se ističe da će "nova organizacija obaveštajno-bezbednosnog sistema biti uspostavljena do kraja 2007. godine" i objašnjava da će "suštinu promena predstavljati preformiranje Vojno-obaveštajne agencije (VOA) i Vojno-bezbednosne agencije (VBA), u skladu s potrebama uključenja (države) u evroatlantske integracije".

U dokumentu je navedeno da će "strukturu i brojnu veličinu elemenata obaveštajno-bezbednosnog sistema odrediti, zakonom definisana, nadležnost u suprotstavljanju rizicima i pretnjama bezbednosti Srbiji".

"U razdoblju od 2008. do 2010. godine, organizacione promene u obaveštajno-bezbednosnom sistemu prvenstveno će biti usmere ka integraciji funkcija VOA i VBA i formiranju jedinstvene agencije čija će brojnost iznositi oko dva odsto od veličine sistema odbrane", istaknuto je u tom dokumentu.

Nacrt strategijskog pregleda odbrane usvojen je početkom juna na kolegijumu ministra odbrane, a potom je predstavljen predsedniku Srbije, pojedinim nevladinim organizacijama koje se bave tom problematikom kao i predsedniku Skupštine Srbije.

Očekuje se da će se na jesen taj strateški važan dokument za nastavak reformskih procesa u kompletnom sistemu odbrane naći pred poslanicima Skupštine Srbije.

Izvor: Glas Javnosti

U Novom Sadu formirana
Prva brigada Kopnene vojske

NOVI SAD - Sa papira i reči prešli smo na dela - formiranje novih jedinica i reformu vojske koja će biti brojčano manja ali efikasnija - rekao je na ministar odbrane u vladi Srbije, Zoran Stanković na jučerašnjoj svečanosti u novosadskoj kasarni "Jugovićevo", povodom formiranja Prve brigade Kopnene vojske.

Ministar Stanković je rekao da popunjenost ove brigade 87 odsto, najavljujući da će za nekoliko dana popunjenost biti 97 odsto, što je znatno više u poređenju sa dosadašnjim Novosadskim korpusom, čije mesto po vojnoj formaciji zauzima ova brigada.

- Vlada Srbije je donela odluku o prodaji vojne imovine, a sredstva obezbeđena na taj način iskoristiće se za dalju modernizaciju vojske. Odluka o prodaji odnosi se na 13 objekata čija je ukupna vrednost 4,5 miliona evra. Deo tih sredstava biće uložen u završetak izgradnje stanova za vojna lica i verujem da će do kraja godine, posle 1995. godine prvo vojno lice u Novom Sadu dobiti stan - najavio je Stanković, dodajući da će njegovo obećanje o povećanju plata u vojsci morati da sačeka rebalans budžeta i usvajanje zakona o ministarstvima koji bi, po njemu, trebalo da budu usvojeni krajem avgusta ili početkom septembra.

Formiranju Prve brigade Kopnene vojske, pored ministra Stankovića prisustvoli su i general-major Dragan Kolundžija, komandant komande Operativnih snaga vojske Srbije, kao i veliki broj civilnih i vojnih funkcionera.
      
Profesionalci

Prva brigada Kopnene vojske broji 1.200 vojnika od čega 77 odsto čine profesionalni vojnici, a 23 odsto su vojnici na služenju vojnog roka. Komanda brigade i deo jedinica nalazi se u Novom Sadu, a ostale jedinice su razmeštene u garnizonima u Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Bačkoj Topoli i Pančevu, a sastavu brigade ima 12 bataljona-diviziona. Prvi komandant Prve brigade Kopnene vojske je pukovnik Đokica Petrović.      


Izvor: Glas Javnosti \N. Ćaćić

Оде ли то све к врагу...

verovatno

Koštunica i Tadić pokušavaju da preuzmu uticaj nad oružanim snagama
Politička bitka za prevlast nad Vojskom

Vojskom Srbije trenutno upravljaju i premijer i predsednik Srbije. Na stolove u njihovim kabinetima stižu identični izveštaji vojnih bezbednosnih službi. Međutim, uticaj predsednika i premijera na srpske oružane snage nije isti. Vlada Vojislava Koštunice odlučuje o sredstvima za svakodnevne aktivnosti Vojske, dok je u nadležnosti Borisa Tadića komandovanje i postavljanje najviših oficira, samim tim i načelnika Generalštaba.

Odnos snaga predsednikovog i premijerovog taboru je, za sada, takav, a borba za prevlast nad Vojskom, tvrde sagovornici „Blica“, trajaće sve dok se ne usvoji novi zakon o odbrani. Tim propisima moralo bi precizno da se reguliše šta će biti u nadležnosti Vlade, a šta u rukama predsednika Srbije kada je reč o komandovanju jedinicama VS, kao i da li će se formirati neko telo slično Vrhovnom savetu odbrane.

- Situacija oko upravljanja Vojskom neće biti regulisana dok u Srbiji ne bude usvojen zakon o odbrani ili Vojsci. Zato sada imamo sukob dve grane izvršne vlasti - tvrdi za „Blic“ Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije.

- Po Ustavu, predsednik Srbije komanduje Vojskom, ali to je mnogo uži pojam od upravljanja Vojskom, pa bi to moralo zakonski da se reguliše, odnosno da se postigne dogovor sa Vladom Srbije. Komandovanje Vojskom je jedno, a postavljanje oficira savim drugo pitanje. Potrebno je brzo doneti zakon, pogotovo ako znamo da je rok od 45 dana za preuzimanje nadležnosti sa nivoa državne zajednice davno istekao a Ministarstvo odbrane još nije u sastavu Vlade - kaže on.

Ovakva situacija podgrejala je i spekulacije da Koštunica želi da smeni načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša jer je blizak Tadiću. U kabinetu predsednika Srbije poručuju da Tadić komanduje Vojskom i da u skladu sa tim on unapređuje, postavlja i razrešava sve generale pa i načelnika Generalštaba. U Generalštabu Vojske Srbije se slažu sa tom ocenom.

- Nema VSO, nema zakona o ministarstvima pa je u principu predsednik Srbije glavnkomandujući. Predsednik Vlade Srbije ne može biti komandant. Takvo rešenje ne postoji u svetu, jedini kompromis bi bilo donošenje novog zakona o odbrani po kojem bi postajo neki novi Vrhovni savet odbrane - kaže naš izvor iz Generalštaba VS.

U Generalštabu objašnjavaju da zastupnik načelnika GŠ na toj poziciji može da bude šest meseci. Onda može da se donese odluka ili o tome da se takav njegov status produži još šest meseci ili da on, ili neko drugi, bude izabran za načelnika Generalštaba.

- Načelnik Generalštaba odgovara predsedniku Srbije za upotrebu Vojske, dok za dnevne obaveze odgovara ministru odbrane, odnosno Vladi - objašnjava vojni analitičar Bojan Dimitrijević i kaže da je Vojska funkcionisala i u težim uslovima od sadašnjih. Imenovanja načelnika GŠ, po njemu, pripada predsedniku Srbije jer je po njemu Tadić logičan naslednik VSO koji je „bio telo nalik nekakvom troglavom predsedniku“ koje su činili predsednici državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Dimitrijević tvrdi da Vlada Srbije, ako to želi, može dramatično da oteža život prvom čoveku Vojske tako što mu ne bi isplaćivala novac iz budžeta ili ako bi oko njega postavila svoje ljude.

Ali, čak i u trenutnom pravnom vakuumu, bezbednosne izveštaje VBA i VOA dostavljaju i predsedniku i premijeru, tvrdi Dimitrijević, bivši savetnik ministra odbrane.

- Još postoji politička borba za Vojsku. Najbolje bi bilo da postoji koordinacija Vlade i predsednika. Tako bi se došlo do balansa moći što jeste osnova za civilnu kontrolu Vojske - kaže Dimitrijević.

Ostaje nejasno kakve su posledice oivakvog stanja i kakav je trenutni položaj Vojske?

„Ni na nebu ni na zemlji“, opis je koji u tu svrhu upotrebljava general Ninoslav Krstić iz Foruma za bezbednost i demokratiju.

- Recimo, strategijski pregled odbrane koji se nalazi na sajtu ministarstva odbrane, a koji je tek u formi predloga, počeo je da se sprovodi reorganizacijom novosadskog korpusa. Znači ministarstvo i Vojska već to rade, iako nisu dobili zeleno svetlo od Skupštine Srbije. Šta će biti ako takav nacrt ne potvrdi Skupština? Biće dovedena u pitanje zakonitost ponašanja Ministarstva odbrane. Prekomponovanje celog korpusa biće nezakonito - tvrdi Krstić.

N. M. Jovanović

Premijer komanduje antiterorističkim bataljonom

PANČEVO - Premijer Srbije Vojislav Koštunica preuzeće komandu nad antiterorističkim bataljonom buduće Specijalne brigade Vojske Srbije koja će biti formirana do kraja septembra, najavio je juče ministar odbrane Zoran Stanković.

Posle obilaska 72. specijalne brigade u Pančevu, kako prenosi Beta, Stanković je rekao da je to još jedan dokaz da je vojska pod kontrolom civilnih struktura. On je rekao da to predviđa i Vojna doktrina, dokument koji je potpisao predsednik Srbije Boris Tadić.

„Ne želimo da postoji pravni vakuum u radu vojske. Moramo da radimo i izvršavamo zadatke koje od nas očekuju država i građani“, poručio je Stanković.

Izvor: Blic

TADIĆ NE DA KOMANDU!
Savetnik predsednika Srbije Bojan Dimitrijević protiv odluke ministra odbrane da premijer Srbije komanduje bataljonom vojnih specijalaca

BEOGRAD - Savetnik predsednika Srbije i vojni analitičar Bojan Dimitrijević usprotivio se juče najavi ministra odbrane Srbije Zorana Stankovića da će premijer Srbije Vojislav Koštunica komandovati vojnim specijalcima. Podsetimo, ministar Stanković je prekjuče u Pančevu izjavio da će "premijer Srbije Vojislav Koštunica preuzeti komandu nad antiterorističkim bataljonom buduće specijalne brigade Vojske Srbije koja će biti formirana do kraja septembra".
Tadićev savetnik kaže da Nacrt vojne doktrine ne precizira kojim bi to tačno jedinicama komandovala Vlada Srbije, i napominje da bi bilo primereno da premijer komanduje samo policijskim, a ne i vojnim specijalnim jedinicama.
- Vojna doktrina ne predviđa da Vlada Srbije odlučuje o upotrebi bilo kojih vojnih jedinica, a u radnoj verziji novog dokumenta ne govori se kojom bi to protivterorističkom jedinicom komandovala izvršna vlast. I u policiji postoji slična jedinica i ova izjava ministra Stankovića adekvatnija je upotrebi tih jedinica. Vlada Srbije bi morala da preskoči četiri hijerarhijska nivoa da bi komandovala vojnim antiterorističkim bataljonom. To su ministar odbrane, načelnik generalštaba, komandant brigade i komandant Operativnih snaga. To je zaista tehnički nemoguće - upozorio je Dimitrijević. On je podsetio da u policiji postoji Specijalna antiteroristička jedinica i Protivteroristicka jedinica Žandarmerije MUP-a Srbije, kojima već indirektno upravlja Vlada Srbije.
- U susednim i drugim razvijenim zemljama specijalnim jedinicama upravlja vrhovni komandant, što je najčešće šef države ili ministar odbrane. U našem slučaju to bi bio predsednik, jer je on zamenio Vrhovni savet odbrane. U praksi, u kriznim situacijama, odluku o angažovanju najčešće donose ministar policije ili odbrane, koji onda informišu predsednika i premijera i sa njima koordiniraju dalje akcije - rekao je Dimitrijević.
(R. P. - Ag.)

Radić: Komanduje samo predsednik

Vojni analitičar Aleksandar Radić rekao je da "u praksi ne postoji slučaj da izvršna vlast neke zemlje odlučuje o angažovanju borbenih jedinica oružanih snaga", i dodao da o takvim stvarima može odlučivati jedino šef države. On je dodao da vlade pojedinih zemalja mogu da angažuju neke neborbene potencijale svojih vojski, ali i to samo u slučaju elementarnih nepogoda ili sličnih vanrednih situacija.
- U Češkoj, na primer, vlada može da odluči da vojska preveze helikopterom vatrogasce na mesto požara i da rukovodi akcijom saniranja posledica vanrednih situacija. Inače, osim možda u monarhijama, izvršna vlast ne može komandovati borbenim efektivima svoje vojske. U većini zemalja pravilo je da se policijske snage upravo podređuju vojsci u slučaju potrebe, pa je tako Žandarmerija u Francuskoj podređena Ministarstvu odbrane... - navodi Radić.

Izvor: Press

Vojnih specijalaca manje za četvrtinu

Novom organizacijom Vojske Srbije broj pripadnika specijalnih jedinica do kraja septembra biće smanjen skoro za četvrtinu, a nešto više od 200 specijalaca biće penzionisano ili prekomandovano u druge formacijske jedinice. Sve specijalne jedinice, osim „Kobri“, postojaće i ubuduće, ali će zbog smanjenja broja ljudstva funkcionisati kao bataljoni umesto dosadašnjih brigada.


- U sastavu nove specijalne jedinice biće 72. specijalni, 63. padobranski bataljon i deo odreda „Kobre“, čiji je zadatak protivterorizam. Preostali pripadnici jedinice „Kobre“, koji sada obezbeđuju visoke zvaničnike Vojske i države, biće u Gardijskoj brigadi, koja i inače izvršava zadatke obezbeđivanja objekata - rekao je za „Blic“ potpukovnik Zoran Puhač iz Uprave za odnose sa javnošću u Ministarstvu odbrane Republike Srbije.

N. E.

Izvor: Blic