Dame se ne pitaju za godine?!



„Ja imam 31 godinu, uskoro ću 32!” – spontano se potegla priča na jednom poslovnom sastanku. “Stvaaaaarrrrnoooo!!!...Uopšte ne izgledaš taaaako! Ne mogu da verujem!“ – izjavila je Nikolina šokirano, a njena dvadesetšestogodišnja koleginica sa isto toliko godina je iznenađeno dodala: “Ni ja, mislila sam da imaš oko 26, 27 godina“ .

Kako treba da izgleda devojka koja ima 31 godinu? Kako to može da se vidi na nekome kada napuni 30 godina? Je l` bi trebalo da mu se ureže nova bora na čelu sa znakom trojke?! Ili da ruke popegave ili da se guza oklembesi do lista noge ili da bude sedokos?!

Možda bi trebalo da mi laska što ne izgledam kao-da-mi-je-više-od-3-banke, ali zaista ne mogu da mi laskaju stereotipi o godinama, pogotovo ženskim.
To neshvatanje vremenske distance u razlici u godinama ovde na Balkanskom poluostrvu ima specifičnu težinu. Pogotovo kod žena. Pa onda taj pritisak o udaji, jer je trebalo već da izrodim koje čedo.

Kada sam bila mala uvek sam mislila da ću se udati sa 23 jer se moja mama tada udala, da ću već sledeće godine roditi bebu, a nakon dve još jednu. Sećate se one priče po leksikonima kada su postavljali pitanja sa koliko godina ćemo se udati, koju decu ćemo imati … Sa ove distance taj naivni doživljaj godina izgleda krajnje simpatično…

Uh, ipak ću izgovoriti to javno : "Tek sada kapiram kada su mi govorili dok sam bila mlađa  „eeee da su mi tvoje godine, a moja pamet.“ Tek nedavno sam zaista shvatila šta su zapravo svi oni hteli da kažu.

Po bontonu je pravilo da se žene ne pitaju za godine, kao odraz muškog vaspitanja i džentlmenstva. A zašto?! Ni to nikada nisam razumela. Zašto je sramota pitati devojku  - A koje si ti godište? To je malo blaža varijanta od - A koliko ti imaš godina. Zašto sam osećala neku neprijatnost kada sam u prvoj rečenici rekla koliko imam godina?!
Mnogi smatraju, a to su uglavnom pristalice „damske generacije“ da nije bitno koliko neko ima godina, pogotovo devojka. Ali kako nije bitno?! Pa naravno da je bitno, moraš da znaš sa kim imaš posla i u koju kategoriju da smestiš ljude.

Shvatila sam da mi je „doživljaj“ da kada upoznam nekoga procenjujem koliko ima godina, jer je danas naprosto to postala nemoguća misija. Razlike u izgledu i godinama su ektremno velike. Bilo bi sjajno da je sve išlo svojim tokom. Kod nas, međutim, tok je promenio smer, pa tako devojčice koje tek što su na svet došle imaju poprsje kao da su usred dojenja. Kažu da je to zbog hrane?! Instant hrane! Zato ni ne čudi što su i naši međusobni odnosi kao fast fud: brzi, nekvalitetni, nezdravi i teško svarljivi.

Izvor: Na dlanu

a sto?

dobro,mozda i promjenim misljenje za koju godinu...mada,ne bih voljela da mi ikada prica o brojevima bude i neprijatna tema.

zar treba?

starimo i to je potpuno u redu.

nacin na koji starimo je duboko nas izbor.

ne cini mi se da je laganje o svojim godinama i neprijatnost i mucnina koju osjecamo kada razmislajmo ili govorimo o tome i dobar i zdrav nacin.

meni,kada imam prilike susresti se sa damama koje varaju sebe u vezi svojih godina i onaj jalovi trud da se prikazu mladjima nego li jesu,uvijek izaziva i tugu nad tom osobom...

nije li dokaz zrelosti i zdravih rezona prihvatiti vlastitu prolaznost?

Meni su zanimljivi ovakvi tekstovi u kojim autor pokusava da kaze da je on super, a u stvari baza po istoj malogradjanstini kao i ostatak sveta... 

Ne pricam o godinama pre 40 jer smatram da su ljudi mladi i sa 35...
Posle 40 pocinje da se vidi sta je ko u zivotu prosao...
Danas ljudi na sve nacine pokusavaju da prevare starost, ali ih uvek neki detalj otkriva...
Cesto ti pokusaji budu preterani pa stanje ucine gorim nego sto zapravo jeste...

zanima me sta si pod ovim mislio

kazu,a ja zaista i vjerujem u to,da se nakon 40 godina na nasem licu i tijelu ocitava nacin na koji smo zivjeli do tada...

koliko smo zdravo zivjeli,kako smo mislili,kakvi smo bili prema sebi i kakav je,uostalom,zivot bio prema nama...

tijelo pamti.

stres i eventualno teski udesi i sam zivot ostavljaju traga na nama...kao i nacin na koji smo se sa tim nosili
naravno,trag ostavi i sladak zivot...

isto tako,a lijepo je to razlozio jedan Ivo Andric(izmedju ostalih),da nase lice u starosti ili bar u godinama kada mladost prolazi,ocitava i nas karakter...logicno...

mislim da je na ovo otprilike mislio SerbianFighter.

i ja isto,pogotovo otkako mi se ta cifra priblizila   

ja u to ne verujem i mislim da cu vechno izgledati kao da imam 25. 

slatka ptica mladosti

sad mi se mota po glavi misao o knjizi "slika Dorijana Greja"...Oskar Vajld...

Ljudi su mladi, ako se osecaju mladi. Dok god drze do sebe i ne predaju se starosti.
Bez obzira na to sta su prolsli i koliko su prosli. Neki do 25 proju mnogo i postignu mnogo, neki to ne urade ni sa 60.
Znam veliki broj ljudi koji su se do 40 godina ,maksimalno posvetili kaijeri. Ostvarili se maksimalno na tom polju i potom stvorili porodicu. Zive punim plucima, i uzivaju u zivotu. Nemaju bore na licu, niti se osecaju stari. Zbog cega bi im smetale godine.
Isto takp znam ljude koji su mladi stvorili porodicu, i od rane mladosti sazrevali i orili se za lagodniji zvot. Nisu mnogo prosli u mladosti, ali sada imaju odraslu decu i takodje se ne predaju godinama.
I da ne nabrajam dalje.

Po meni mogla bih razumeti da godine smetaju samo onima koji su ih uzalud potrosili i sa 40-50  nemaju nista. Oni bi se treali stideti svojih godina.