Цртица о исламској заоставштини,позната онима који су пролазили Калемегданом....


Турбе у исламској архитектури представља надгробни споменик, маузолеј. Као такво оно нема своје утемељење у самој исламској традицији. Али под утицајем спољних фактора појавило се међу самим муслиманима, првенствено Турцима, а нарочито у традицији самих суфија, односно муслиманских аскета, илити езотериста. Пресудни утицај на данашњи изглед турбета су извршили Селџуци, артикулишући у ширим просторима поједине персијске елементе.


Дамад Али-пашино турбе, је сачувано до данас, а налази се на платоу Горњег града београдске тврђаве.


У гробници је сахрањен велики везир Шехид - великомученик Дамад Али-паша, иначе рођен у селу код Изника. Отац му је био помоћник великог везира. Али-паша је 1703. г. добио је високи чин силахдара, а 1708. г. везир. Већ 1709. г. постављен је за помоћника заповедника војске, после чега је 1713. г. постао велики везир. Истакао се 1715. г. у борбама на Пелопонезу, где је повратио велики број градова од Млечана и добио назив »Освајач Мореје«.


У борбама, док су Аустријанци 1716. г. заузимали Петроварадин, тешко је рањен. Понели су га за Београд, али је на путу умро. Сахрањен је у Београду на гробљу тадашње џамије Сулејмана Величанственог у Горњем граду. Мислило се да је ту раније, 1683. г., сахрањен Кара Мустафа-паша. Због нечитког натписа једно време се мислило да је ту сахрањен Хаџи-Мустафа Шинигић, познатији као »Српска мајка«, чије име и данас носи једна београдска улица на Звездари, а кога су убили јаничари почетком XIX века. Међутим, када је за време првог светског рата бомба ударила у турбе, срушивши куполу, приликом рестаурације, један турски поданик по имену Ремзи, прочитао је тада натпис: »Труд хаџи Мустафа - паше оправи се турбе шехид Али-паше«, чиме су побијена ранија погрешна мишљења. Касније је овај натпис нестао, али је био обновљен.


Зна се и то да турбе није саграђено одмах 1716.г., већ тек 1741. или 1742. г. Саградио га је Мустафа-ага о своме трошку, док је био дефтердар у Београду. Негде после 1930. г. на захтев Делића отворен је гроб Али-паше. При врху је нађен надгробни споменик пребијен на 3 дела.


Иако са неким оштећењима Делић је умео да прочита текст, који је доста дугачак и песнички написан. Из текста је јасно да је турбе Дамад Али-паше, да је подигнуто између августа 1716. и 1717., да је два пута опустошено и да је овај надгробни камен обновљен 1818/19. г. вероватно по налогу Марашли-Али-паше. Овде видимо неслагање у години изградње турбета.


У турбету су сахрањена још два турска великодостојника, како је означено на Турскоме плану тврђаве из 1863. г.: Селим-паша, београдски мухафиз 1846/7. г., који је у Београду умро, и Хасан-паша Чешмелија. Након 1938.г., последња оправка турбета извршена 2003. г. о трошку Амбасаде Р. Турске у Београду, што је све означено на натпису који се налази на улазу у турбе.


Турбе има правилну шестоугаону основу, са дужином стране 4,0 м и пречником описаног круга од 8,0 м. Преко пута улаза је ниша полукружне основе, док су остала четири зида снабдевена прозорима. Висина турбета износи 7,0 м. Турбе је грађено од камена. На зидовима шестоугаоне основе лежи ниски тамбур такође шестоугаоне основе, на којем почива купола. Улазна врата имају профилисан камени оквир, док камени оквири прозора и нише у којој је натпис нису профилисани.

link

Damad Ali-paša

Damad Ali-paša (tur. Silahdar Damat Ali Paşa ili Sehid Damad Silahdar Ali Pasha; 1667. - 5. avgust 1716.), bio je turski veliki vezir.
 
Damad Ali-paša bio je veliki vezir Osmanskog carstva u periodu 27. april 1713. - 5. avgust 1716. u vreme sultana Ahmeda III. Predvodio je tursku vojsku protiv austrijske u bici kod Petrovaradina 1716. godine i tu je pretrpeo poraz. Mesto na kome je razapeo šator iz kojeg je komandovao bitkom nazvano je Vezirac. U toj bici je ranjen i ubrzo je umro.

Sahranjen je u Beogradskoj tvrđavi na Kalemegdanu. Tu je nad njegovim grobom sazidano turbe. Ovo Damad Ali-pašino turbe sazidano je 1783. a današnji izgled dobilo je prilikom obnove 1928. U tom turbetu kasnije su sahranjeni i zapovednici Beogradske tvrđave Selim paša 1847. i Hasan paša 1850.

Izvor: Wikipedia