Daltonista putuje iščezlom Jugom
"Sivi kamion crvene boje" - prva srpsko-slovenačka koprodukcija posle raspada zemlje. Verajeti ga poredi sa Demijevom "Čudesnom devojkom"

Srđan Koljević, jedan od najprisutnijih mlađih scenarista u novijoj srpskoj kinematografiji ("Kaži zašto me ostavi", "Normalni ljudi", "Stršljen"...), režirao je po svom tekstu film "Sivi kamion crvene boje", čija je beogradska premijera zakazana za 16. novembra. Asistent na beogradskom FDU, Koljević je "Crveni kamion", svoj "prvi i najdraži" tekst, napisao još tokom studija.

Tekst je dobio mnogobrojna domaća i strana priznanja, bili su zainteresovani Britiš skrin i francuski producenti, a reditelj Slobodan Šijan godinama je pokušavao da ga realizuje. Naslov je metaforičan, glavni junak ovog roud muvija je daltonista, a njegovo putovanje bivšom Jugoslavijom u leto 1991. predstavlja beg iz zemlje i nagoveštaj rata. "Sivi kamion" je prva slovenačko-srpska koprodukcija posle raspada zemlje, glavne uloge igraju Srđan Žika Todorović i slovenačka glumica Aleksandra Balmazović.

Samo da publika uživa

Koljević se upravo vratio sa festivala u Monpeljeu, gde je film dobio nagradu publike za najbolji film.
- Bilo je fenomenalno, publika je super primila film. Rekli su mi odmah posle projekcije da takav prijem znači i nagradu publike. Kako nisam bio siguran krenuo sam u Beograd i na putu čuo za nagradu, koju je primio Dinko Tucaković. Dinko mi je doneo i divne kritike objavljene u francuskim novinama.

I šta u njima piše?
Najzanimljivija mi je opaska da je film istovremeno uzbudljiv i nežan. Da u isto vreme izaziva i smeh i suze. Ima pozitivnu energiju. Porede ga sa filmom "Život je lep" Bore Draškovića, što mi je čudno. Valjda pronalaze istu vrstu energije, smeha, emocija. Film je dobio prosečnu ocenu publike 4,38 na skali od jedan do pet.

Kažu da je to najbolja ocena za jedan film u poslednje dve godine. Ovo je nagrada do koje mi je izuzetno stalo. Iako mije drago što film ima intenzivan festivalski život, pravio sam ga pre svega kao bioskopski film. "Računao" sam da će publika da uživa.

Ovo je drugo značajno priznanje "Crvenom kamionu". Dobili ste nagradu države Hesen i Ministarstva za kulturu Nemačke? Pa kako se osećate kao nemački autor?
- "Sivi kamion crvene boje" proglašen je za najbolji nemački film u 2004. godini, što je pomalo smešno. U ovoj srpsko-slovenačko-nemačkoj koprodukciji novac je uložio nemački producent Toke-Mebijus, pa je kao takav konkurisao za pomenutu nagradu. Žiri je nagradio ostvarenje čija ga je priča potpuno uvukla u film. Meni kao autoru je upravo to bio cilj - da napravim film koji potpuno uvlači publiku u priču.

A priča je naša, poslednji dan pred raspad bivše Jugoslavije?
- Filmsko putovanje, ekscentrična ljubavna priča dvoje otpadnika od društva. Beogradska rok devojka i bosanski ruralni momak. Pre nego što je apsurdna komedija prerasla u apsurdnu tragediju. Još uvek smo u sunčanom letu pred raspad Jugoslavije devedeset prve. Film je dosta smešan i pozitivan iako nije komedija već, pre svega, ljubavni film. Moja najveća ambicija bila bi da publika poželi da vidi film ponovo.

Manda kao Bil Marej

Vrata svetskih festivala otvorila Vam je kritika u Verajetiju.
- Film je nazvan srpskom varijantom "Čudesne devojke" Džonatana Demija sa Melani Grifit i Džefom Denijelsom. Epizoda Milorada Mandića Mande poređena je igrom Bila Mareja. Teško je uskladiti sve pozive za svetske festivale sa jednom kopijom koju imamo. Film će prvo biti prikazan u Beogradu, pa u Ljubljani. Posle beogradske premijere slede Manhajm (takmičarski program), Toronto, Pariz, Trst i festival Alpe Adrija...
V. Milivojević

volela bih da vidim.