Šta sve treba znati o proteinskim dodacima ishrani



 Ishrana bazirana na velikoj kolicini proteina, a malo ugljenih hidrata postala je opsesija ljudi koji žele da oslabe, ali se u "zavisnike" od proteina mogu ubrojiti i bodibilderi. Prvi halapljivo gutaju proteinske cokoladice, a drugi proteinske šejkove. Ova pomama je prilicno razumljiva kada se zna da je protein važan sastojak svake celije u našem telu i da ga organizam koristi za proizvodnju enzima, hormona i drugih supstanci. Kao i mast i ugljeni hidrati, protein spada u makrohranu, što znaci da nam je potreban u vecoj kolicini, ali za razliku od njih, on se u telu ne skladišti, odnosno nema rezervoara iz koga možemo da ga crpimo onda kada nam zatreba.
Ipak, ovo nije razlog da celog dana jedemo hranu koja obiluje njim. Mi cemo zapravo najviše profitirati ako se zadovoljimo umerenom kolicinom, i to iz onih izvora koje strucnjaci smatraju najboljim. Americko ministarstvo zdravlja izdalo je saopštenje o optimalnoj kolicini i ono glasi ovako:
Decaci u tinejdžerskom dobu i aktivni muškarci mogu da dobiju sav protein koji im treba iz tri dnevne porcije sa ukupno 200 grama.
Deci staroj od dve do šest godina, vecini žena i nekim starijim ljudima dovoljne su dve porcije sa ukupno 140 grama.
Starija deca, tinejdžerke, izrazito aktivne žene i vecina muškaraca trebalo bi da svakodnevno uzimaju dve porcije sa ukupno 170 grama.
Nutricionisti kažu da svako ko u restoranu naruci odrezak, koji obicno ima oko 230 grama, unosi previše proteina, a i povecu kolicinu zasicenih masti koje zacepljuju arterije. Oni, takode, tvrde da je zabluda da dodatni protein povecava mišicnu masu, odnosno podsecaju da je vežbanje jedini nacin da se nabilduju mišici.

Po mišljenu strucnjaka, dijeta ce dati najbolje rezultate, a zdravlje ce biti sacuvano ako se protein dobija iz ovih namirnica:
Riba: Ona je bogata masnim kiselinama omega-3, veoma korisnim za srce i u principu sadrži manje masti od mesa.
Živinsko meso: Kada se sa njega skine kožica, uklanja se veci deo zasicenih masti.
Mahunasto povrce: U njemu ima više proteina nego u ostalom povrcu. Pored toga, krcato je vlaknima koja pomažu da se duže ostane sit.
Koštunjavo voce: S nešto manje od 30 grama badema obezbeduje se šest grama proteina. Prema tome, ovo voce "vredi" skoro isto koliko i neke vrste mesa.
Integralne žitarice: Kriška hleba od integralnog brašna daje tri grama proteina, ali i vrlo dragoceno vlakno.

Nedostaci proteinske dijete
Kada se kroz hranu uzima dosta proteina, a malo ugljenih hidrata, to dovodi do velikih promena u metabolizmu. Organizam sagoreva više masti, smanjuje se apetit, povecava se eliminacija tecnosti i, zaista, se brže slabi.
Sa ovom vrstom dijete za šest meseci se izgubi oko dva kilograma više nego onda kada se primenjuje neki drugaciji "recept". Ali brojne studije pokazuju da "proteinska dijeta" posle pola godine prestaje da bude efikasna. I što je još važnije, profesori s americkih univerziteta i clanovi uglednih medicinskih društava upozoravaju da bi ona mogla da ošteti zdravlje ako se drži duže.
U telu se zbog razgradnje proteina proizvodi amonijak, a posledice njegovog visokog nivoa tokom dužeg perioda još uvek nisu poznate. Osim toga, konzumacija proteina dovodi do veceg prisustva kiselina, i da bi one bile neutralisane, organizam ubacuje u krvotok rezerve kalcijuma. A preterani gubitak kalcijuma mogao bi, naravno, da prouzrokuje osteoporozu.
I na kraju, u želji da se klone ugljenih hidrata, ljudi koji su verni ovakvoj dijeti jedu malo voca i povrca, i tako se lišavaju najboljih izvora vitamina, vlakana i antioksidanata - dakle onoga što štiti od mnogih bolesti. Oni se okrecu hrani životinjskog porekla koja sadrži i dosta zasicenih masti, pa se izlažu vecem riziku od srcanih oboljenja, šloga, dijabetesa i nekoliko vrsta raka.

Izvor