Dado Topić o filozofiji trajanja grupe Tajm

Tragamo za zrncima iskrenosti

Rok se nekada postavljao kao kulturološki fenomen, izraz podređene generacije koja je tražila alternative ne samo u muzici, već i u književnosti, arhitekturi, filmu... Međutim, danas smo svesni stravičnog, agresivnog procesa promene, koji se odvija na globalnom planu

U hronikama jugoslovenskog roka zagrebački Tajm često se stavlja u kontekst sa Bijelim dugmetom. Uz još nekoliko imena, to su bile najznačajnije grupe koje su sedamdesetih godina na velika vrata uvodile rok muziku u jugoslovensku popularnu kulturu. Kombinacija rokenrola, fjužn-džeza i progresivnog roka kakvu je negovao Tajm predstavljala je najmoderniji muzički izraz tog doba. Trideset i kusur godina kasnije povampireno Bijelo dugme je, videlo se to na Hipodromu, izraslo u raštimovani orkestar za tezge i obmane, dok je Tajm, za divno čudo, uprkos godinama sačuvao izvornu iskrenost. I zadivljujuću energiju.

Njihov preksinoćni koncertom u krcatom Studentskom kulturnom centru trajao je skoro tri sata, a Dado Topić (vokal, bas), Vedran Božić (solo gitara) i Ratko Divjak (bubnjevi) zvučali su i delovali mnogo, mnogo ubedljivije nego većina današnjih perjanica muzičke scene. Istina, njihova muzika ne ide u korak, već pre prkosi "duhu vremena", ali je Tajm zato bio i ostao potpuno autentičan u rokenrol priči koju živi. A upravo je autentičnost "magični sastojak" koji hronično nedostaje zvezdicama koje liferuju MTV i njegove lokalne podružnice.

Pošto je SKC u petak bio premali da primi sve koji su hteli da iskoriste priliku da, posle celog jednog života čekanja, čuju kako Dado Topić u Beogradu peva rokenrol, imaju šansu da nadoknade propušteno - Tajm će, na istom mestu i u isto vreme, svirati i večeras.

- Naše trajanje nije bilo uslovljeno materijalnim merilima niti uspehom. Nikad nismo rekli ne organizatorima koncerata, jer to što nas zovu znači da smo značili nešto juče, ali i danas i sutra - rekao nam je Dado Topić, u kratkom razgovoru dan pre prvog koncerta. Prema njegovim rečima, suština Tajma nikad se nije promenila. Promenilo se, međutim, okruženje...

- Ne raspolažemo sa dovoljno informacija da bismo doneli sud sa pozitivnim ili negativnim predznakom o današnjem odnosu beogradske i zagrebačke scene. Ali, u ono vreme, zagrebački bend koji nije postigao uspeh u Beogradu, nije uspeo ni kod svoje kuće. Kada bismo danas postigli bar deo takve komunikacije, mislim da bismo bili srećni.

Često pominjete "ono vreme", kada je rok bio vladajući fenomen jugoslovenske kulturne scene, čak način života i razmišljanja. Kakav je savremen odnos prema toj muzici?
- To vreme mi je ostalo kao ishodište, gde imam pune ruke i srce dokazanih stvari na koje se mogu osloniti. Rok se postavljao kao kulturološki fenomen, izraz podređene generacije koja je tražila alternative ne samo u muzici, već i u književnosti, arhitekturi, filmu... Međutim, danas smo svesni stravičnog, agresivnog procesa promene, koji se odvija na globalnom planu. Muzika se uspela izboriti za uzak prostor u smislu virtuelnog sadržaja čovekove potrebe jer nečije duhovne vrednosti ti prilagođavaš sebi. Ovo sve što nas menja donosi mnoštvo sadržaja i formi, a čovek se teško prepoznaje u takvom mnoštvu. A ako u svemu tome možemo pronaći barem zrno ideje iskrenosti, tolerancije, emocije, znači da je dobro.

Ko se danas prepoznaje u muzici Tajma?
- Budući da smo na našim nastupima očekivali neke starije generacije, zaista me je iznenadilo što su u prvim redovima bili uglavnom klinci. I, što je još čudnije, oni reaguju na stihove za koje sam mislio da samo ja razumem, čije značenje sam video kao svoju tajnu. Kroz takav odnos uspeo sam pročitati da se jako dobro poznajemo, iako su ti klinci verovatno počeli slušati Tajm sasvim slučajno, po nekom nagovoru. Inače, zanimljiva je i činjenica da smo na prethodnim nastupima okupljali tri generacije rokera.

Pomenuli ste da ste uvek pozitivno odgovarali na pozive kada je reč o koncertima. Zašto je trebalo toliko vremena da Tajm nastupi u Beogradu?
- Iza kulisa koncerata postoji jedan broj ljudi, koji razmišljaju o tehnologiji i aranžmanima. U ranijim pregovorima, organizatori su hteli da od našeg koncerta naprave neki megaspektakl, što je meni strano. Jednostavno, mi nikad sebe nismo smatrali zvezdama, već rok bendom koji nikad nije hteo da pripadne estradi. Zato sam hteo da beogradski nastup bude u skromnijoj varijanti, koja nosi neku intimniju atmosferu, a takav dogovor smo tek sad postigli.


Izvor: Glas Javnosti \ A. S. K.-P. D.

Koncert je bio fenomenalan... opusten, spontan...ziv pre svega, iako je bila malo starija publika...