Protesti u Sloveniji po receptu srpskog Otpora: "Gotof je!"
 Srđa Popović | 10. 02. 2013. - 19:21h  | Foto: Reuters | Komentara: 1


Deset hiljada demonstranata traži ostavku vlade, gradonačelnik i predsednik skupštine podneli ostavke, predsedniku vlade i gradonačelniku prestonice antikorupcijska komisija pronašla stotine hiljada evra imovine nepoznatog porekla, vladajuća koalicija dovodi pristalice autobusima na kontramiting u glavni grad...



 Ne, ovo nisu naslovne strane srpskih medija iz devedestih godina, već pregled naslova u Sloveniji, zemlji koja poslednjih meseci prolazi kroz pravu dramu društvenih i političkih protesta, gde pljušte optužbe, ostavke državnih funkcionera, a ponekad i kamenice i patrone suzavca.


 Počelo je u Mariboru, protestima protiv gradonačelnika Franca Kanglera uz simbol: „Gotof je!“. Kada je on podneo ostavku, protesti se šire na celu Sloveniju. Ulje na vatru nedavno doliva objava antikorupcijske komisije da su predsednik vlade i gradonačelnik Ljubljane pod sumnjom za korupciju. Predsednik parlamenta i nekoliko ministara u vladi podnosi ostavke. Predsednik uzdrmane vlade Janez Janša poziva na kontramiting.

 Za dva dana turneje CANVAS-ovog tima u Sloveniji, gde smo boravili kao gosti univerziteta, osetili smo duh protesta. Prepune sale u Mariboru i Ljubljani na tribinama. Stojeće ovacije filmu „Rušenje diktatora“ o srpskoj nenasilnoj revoluciji 2000. Plakati sa stisnutom pesnicom koji pozivaju na treći narodni ustanak protiv Janše. Sastanci s desetinama aktivista i nezapamćena medijska pažnja. Ali, iznad svega, građanski duh protesta koji me je neodoljivo podsetio na studentske i građanske proteste u Srbiji posle izborne krađe 1996.
 

Srđa Popović u Ljubljani

Slovenci moraju da porade na mnogim frontovima. Uspešne pokrete od Gandija do danas definišu četiri principa: vizija, jedinstvo, planiranje i nenasilna disciplina. Potrebno je raditi na viziji buduće Slovenije, odnosno razmišljati o danu posle ukoliko prvi od zahteva - ostavka vlade koja je već uzdrmana - bude ostvaren. Pre svega, nauka kaže, potrebno je da pokret razvije elemente grupnog identiteta i organizuje se horizontalno i vertikalno, inače ostaje grupa izolovanih protesta.


 Nesporno je, međutim, da Slovenački mladi revolucionari počinju da uče. Umesto sporadičnih protesta, izgradili su nešto što liči na pokret. U Ljubljani je vodeću ulogu u organizaciji protesta preuzela grupa „Kričač“ (onaj koji viče), imenovan po istoimenoj ilegalnoj partizanskoj radio-stanici koja je emitovala program u vreme fašističke okupacije Slovenije u Drugom svetskom ratu.

 

Baš poput srpskog pokreta „Otpor“, koji je svoj rani identitet gradio na legendarnoj seriji „Otpisani“, „Kričač“ spaja elemente uličnog pokreta s vizijom i modernog revolucionarnog dizajna, koristeći u poslednje vreme i dobro poznati simbol koji su posle 2000. prihvatili brojni pokreti širom sveta - stisnutu pesnicu. Na Fejsbuk strani „Kričača“ jasno su definisani zahtevi protestnog pokreta - socijalna pravda, tranziciona tehnokratska vlada koja bi Sloveniju izvela iz ekonomske krize, konačan obračun s korupcijom državnih funkcionera, detaljna uputstva kako da demonstranti pokažu nenasilnu disciplinu...



 Kako će se drama u Sloveniji završiti? Da li će protestne grupe prerasti u nacionalni pokret i na talasu narodnog nezadovoljstva obavezati buduću vladu na više socijalne pravde i odgovornosti ili će neki od „nezavisnih kandidata“ koji će isplivati kao lideri pobune svojim političkim angažmanom uzburkati učmalu političku elitu? Da li će slovanački demonstranti stići korak dalje nego što su to poslednjih godina uspeli pripadnici pokreta „Okupiraj Volstrit“, španski „Indignadosi“ i druge grupe u zemljama liberalnog kapitalizma, i stvarno izmeniti socijalne i političke prilike, ili će ih istorija svrstati među one koji su „znali šta neće, ali nisu umeli da ostvare ono što hoće“? Koliko će još trajati Janšina vlada i da li postoji slovenački Mario Monti...? Sve su to pitanja za dane pred nama. Jedno je sigurno, protestni pokret u Deželi izmeniće dramatično situaciju u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, baš kao i našu decenijsku predrasudu da su Slovenci „poslušan i miran narod koji se ne buni“.

Блиц