Dačić: EU ne ceni naš trud
21. septembar 2008. | 00:38 | Izvor: Tanjug, Večernje novosti
Beograd -- Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić ocenio da je mala granica između evropskog i antievropskog raspoloženja u Srbiji.


On je dodao da, ukoliko Evropska unija to ne shvati, naš evropski put može doći u veliku opasnost. EU je neodmrzavanjem Prelaznog sporazuma "osnažila zamajac antievropskih snaga u Srbiji koje govore da, zapravo, nikada nećemo ni ući u Uniju", rekao je Dačić za Večernje novosti.

"Ovim potezom EU je pokazala da ne ceni na adekvatan način ono što je ovde urađeno, ali i dalje mislim da treba da nastavimo započetim putem. Treba da pripremamo zemlju za ulazak u EU i postepeno harmonizujemo naše zakonodavstvo", kazao je Dačić.

Prema njegovim rečima, predlog potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića da Srbija jednostrano primenjuje Prelazni sporazum "uopšte nije Dinkićev predlog".

"Na poslednjoj sednici Vlade dogovoreno je samo da se napravi dobra analiza šta bi značio takav potez. Ali, neki ljudi iz ove vlade usvojili su manire ponašanja iz prethodne. Nisam pristalica da unutar vladajuće koalicije postoji nekakvo takmičenje u popularizaciji ideja. Bolje je da se takmiče sa opozicijom", kazao je Dačić.

Na primedbu da su u G17 plus ubeđeni da će se o tom predlogu glasati već na sledećoj sednici Vlade i hoće li ministri iz SPS-a biti "za", Dačić je rekao "još nismo dobili takav predlog", a da SPS želi "da idemo evropskim putem, ali da time ne uništimo domaću proizvodnju".

Na primedbu da je taj evropski put "preprečio" Ratko Mladić i da li Ministarstvo unutrašnjih poslova zna gde bi mogao da se krije, Dačić je kazao da "ministarstvo ne raspolaže nikakvim operativnim saznanjima o njima".

Za državu bi bilo najbolje kada bi se postigao dogovor o dobrovoljnoj predaji Mladića i Gorana Hadžića, ocenio je Dačić dodavši da je, "bez sumnje, Mladićev profil nešto drugačiji od Karadžićevog".

"Ali, cela zemlja je s jedne strane ucenjena Mladićevim izručenjem, a opet postoji i nezanemarljiv negativan odnos građana prema Tribunalu. Zato je, ponavljam, za celokupnu političku stabilnost dobrovoljna predaja najbolje rešenje", rekao je Dačić.

Na pitanje može li odnos EU prema Srbiji da "istera" SPS iz Vlade, Dačić je odgovorio - "mi u Vladu nismo ni ušli zbog Evrope".

"Ne bismo bili u Vladi ako bi došlo do kršenja koalicionog sporazuma, narušavanja pitanja statusa Kosova ili nepoštovanja principa socijalne pravde", rekao je Dačić.

********************************
Господине Дачићу како мала разлика ... па наручене жуте анкете кажу да свега 20 -30 % грађана је против Е.У. ?
Ма није ваљда да нас је Тадић лагао, сад је моја вера у европске вредности доведена у питање.
Па сам у депресију господине Дачићу, престаћу да једем, ове ноћи нема спавања.

ima vas i manje

a tih 20 do 30 % protiv EU je zahvaćeno teškim frakcijskim borbama, te Maja, te Toma, sad i Vučić nešto mutljavi, a u lokalnim odborima se tuku pesnicama oko stranačkog pečata.

Да, Тадићу очајнички требају про-европске снаге, па су поједници чак и евро-скептике убацили у кош са про-европским снагама.
Еуропејци жао ми је, али анти-европејство и евро-скептицизам се не завршава у оквирима СРС, већ се шири даље до ДСС+НС т.ј. народњака и све до СПС-овог бирачког тела које је Дачић преварио.

А ни сама Е.У. није јединствена, већ има две струје, једна се бори за даље ширење, а друга против, јер не желе да хране нова гладна уста.
Младић је само изговор, сутра ће да изговор буде Косово и тако у недоглед.

п.с. Које препреке има Хрватска ?
Па нема их. Али је и она колатерална штета те друге струје која је све јача.
 

FIAT

Vecina ljudi je za bolji zivot,a to je = EU...

pa onda bolji zivot nikad necemo docekati

Slobodan Antonić

GRANICE SAMOPONIŽAVANJA

Naši političari su rešeni da se u Srbiji odmah primenjuje sve ono što druge zemlje neće da primene ni kao članice EU

Uporedo sa temama koje zauzimaju prve stranice novina odigravaju se i drugi događaji. Oni su značajni za našu budućnost, ali se o njima slabo govori. Nekada čovek pomisli da se to radi namerno. Kao da se javnosti daje zvečka, da bi se zabavila, dok veliki igrači ne završe posao.

Tako se ovih dana, uporedo sa našim svesrdnim bavljenjem Nikolićem, otvorio proces čije je ime: „jednostrana primena Prelaznog sporazuma i SSP”. Svi znamo da je Savet ministara EU u ponedeljak odbio da odmrzne Prelazni sporazum. Kako bi nas utešio, Oli Ren je predložio da Srbija počne sama, jednostrano, da primenjuje odredbe SSP-a koje su do nje. Tako će Srbija dati još jedan znak svoje rešenosti da ostane na putu evroatlantskih integracija.

Iste večeri, preko medija obratio nam se hor bivših i sadašnjih političara. Oni su nam objašnjavali kako je Renova ideja odlična. Rečeno nam je da se od Srbije pre svega očekuje da jednostrano smanji ili potpuno ukine carinu za veći deo robe iz EU. Istina, srpska roba će i dalje na granicama EU biti carinjena. Ali, uveravali su nas, korist ćemo imati svi. Dobićemo tržište puno kvalitetne robe. Kao potrošači, bićemo prezadovoljni. Jednako će biti zadovoljni i briselski službenici. Oni će još jednom moći da se uvere da „Srbija na taj način sama radi na ubrzanju svog evropskog puta” (Goran Svilanović, „Politika”, 17. septembra, str. 5).

U tim radosnim analizama samo dva pitanja ostala su bez odgovora. Prvo – kako se neko u Srbiji već ranije nije setio tako genijalne ideje? I drugo, sa kojim parama će srpski potrošači da kupuju tu robu? Preduzećima, u kojima srpski potrošači zarađuju platu, evropska tržišta ostaće jednako (ne)pristupačna kao i do sada. Sa druge strane, ta ista preduzeća na domaćem tržištu dobiće jaku konkurenciju. Hiljade radnika ući će u kategoriju „nezaposlenih potrošača”. A nezaposlenom potrošaču svejedno je kakva ga sve roba čeka u prodavnici.

Najgore je od svega što mi uopšte ne znamo šta sve još iz SSP-a naši političari mogu početi jednostrano da primenjuju. Sam tekst SSP-a (sa aneksima) ima 720 strana. U našoj javnosti pažnja se prvenstveno obraćala na onu rečenicu o Kosovu. Međutim, kao što su upozoravali neki stručnjaci, u tih 720 strana SSP-a nalaze se i neke druge važne, ali sporne odredbe. Na njih je, recimo, ukazivala Maja Kovačević, nekadašnji šef Kancelarije za pridruživanje SRJ Evropskoj uniji (2001–2003), u tekstu objavljenom u „Politici” 24. aprila 2008.

Maja Kovačević je tada protestovala što su naši pregovarači uključili u SSP i odredbu po kojoj se preduzećima iz EU daje pravo sticanja vlasništva nad nepokretnostima u Srbiji. Po toj odredbi stranci se izjednačavaju sa srpskim privrednim društvima i u pogledu korišćenja javnih dobara. Kovačevićeva je ukazala da su mnoge zemlje, koje su sklapale SSP, izričito ograničile mogućnost da firme i pojedinci iz EU postaju vlasnici prirodnih bogatstava i zemljišta. Tako su Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka i Mađarska propisale da stranci ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište i šume u narednih sedam godina od učlanjenja tih zemalja u EU (sa mogućnošću da se taj rok produži za još tri godine). Češka je postupila slično ovim zemljama, a Poljska je istu restrikciju proširila na čitavih 12 godina! I Slovenija je ostavila mogućnost da može primenjivati sličan mehanizam tokom sedam godina od učlanjenja. Albanija i Hrvatska su, upozorava dalje Maja Kovačević, u svojim SSP izričito isključile mogućnost da u tim državama stranci kupuju zemljište. Jedino je to dopustila Srbija. Daleko pre učlanjenja, pa čak i realno daleko pre zvaničnog sticanja statusa kandidata.

Zato se možemo zapitati da li će, kao deo paketa dokazivanja „evropskog puta”, i ova odredba SSP-a biti primenjena? Uostalom, zašto da ne? Što da naši bogataši, koji su pokupovali na hiljade hektara oranica po Vojvodini, nešto ne zarade? Za neke od njih kažu da su pravili ovu vladu. Što da im se ne dozvoli da naplate taj težak posao?

Nešto duboko nije u redu sa našom javnošću. Ona prečesto postavlja pogrešna pitanja i bavi se pogrešnim temama. Poljska, članica EU, ne dozvoljava privrednim subjektima iz EU da kupuju zemlju, čekajući da EU konačno dozvoli Poljacima da se mogu legalno zapošljavati po celoj EU. Srbija ne samo da nije članica EU. Ona još nije ni kandidat za članstvo u EU. Srbiji ni SSP nije ratifikovan. Na Srbiju se čak ne primenjuje ni elementarni Prelazni sporazum. Ali, naši političari su rešeni da se u Srbiji odmah primenjuje sve ono što druge zemlje neće da primene ni kao članice. A pitanja koja bi slobodna i odgovorna javnost postavila jesu: Zar je moguće da nema granica našem (samo)ponižavanju? Zar je moguće da smo toliko bedni? Ili se to samoponižavanje i dešava samo zato da bi neko postao još siromašniji, a neko još bogatiji?

*****************************
За ово се ви борите ....

Mnogo manje, ali je njihova percepcija oduvek bila u sukobu sa realnoscu.

Nisam bas siguran. Srbi su skloni defetizmu. Zasto ne raditi na imidzu ove zemlje? Mozda zvuci kao otrcana fraza, ali to nam jedino ostaje. Pa nece EU da gusi korupciju u Srbiji, kao sto sad radi u Bugarskoj.