Шта мислите о овој клетви, или изреци, као што се често јавља: "Тек сада сам схватио ону јеврејску изреку дабогда имао па немао"...
Кажу људи то у случају губитка. Конкретно сећам се мог другара који је тако говорио за неке женске, мада питање колико их је "имао"... Но да видимо колико то стоји, стављам изреку на дискусију

С обзиром да долази од једног народа који бије глас да је материјалистички, лако је схватити на шта се мисли. Ко је навикао на неки стандард, имаће проблема да да "стегне каиш", како су некад економисти волели да препоруче. Са друге стране, на добро се тешко навикава. Али може ли човек бити задовољан што је нешто постигао у животу. Рецимо - обишао сам пола Европе, сад и не морам да путујем...

А шта рећи ако је реч о стварима које нису финансијске. Рецимо да сам имао нешто са фамозном Анђом. И шта сад треба да сечем вене што више немам ништа? Не, радије ћу да се хвалим како сам некада имао нешто...
Или она друга изрека о "15 минута славе" колико свакоме следује. Да ли неко треба да очајава што је после свог тренутка славе потонуо у анонимност?! Лично сам имао такве тренутке, била и агенцијска вест о мени, и после нико ништа... Али ја сам имао тај тренутак, ја сам био на неким местима. И ако тренутно нисам, не значи да нећу опет...
Мада кажу да се од прошлости не живи, не мислим да треба лити сузе ако је прошао пик животних успеха, или један од пикова...

А шта ви мислите?

Zavisi na sta se odnosi ...
U nekim trenutcima ljudima jako moze biti teska ta kletva ...
Podjimo od najcrnjih stvari ... Kako je majkama koje su izgubile svoju decu ...?

Мислим да је то много драстичан пример.
Уосталом, колико треба бити болестан ум да би се бацио такав вуду на некога, односно некоме то пожелело...
А друго, људи кад жале за нечим што су имали, то је ипак егоистично. Љубав мајке према детету није таква.

Pa ne u tom smislu da neko baci vudu ... Ali jednostavno , htela sam da kazem da postoje stvari u kojima ljudi zale za necim sto su imali ...
Govorimo o materijalnim stvarima ...
Sta cemo sa ljudima koji su u ratovima izgubili kuce ... dosli u drugu drzavu bez icega , gde nemaju nikog ...
Prezivi se to , ali rana na srcu zauvek ostane ... neko se ceo zivot borio da to stekne, ostavljao krv, znoj i suze ... A onda sve izgubio ...

mislim da se ta judeo liberalna  kletva odnosi ipak na novac. proziveo sam je i mnogo je zaebana.
sto se tice andje i njoj slicnih, vazno je da mozes da se pohvalis. a sto se tice drugarevih zena, zavisi da li je koristio prezervativ.

Ocemo sad o drugim stvarima ...
Ja licno sam najveci emotivac na svetu ... Kao sto se vezujem za ljude , vezujem se i za stvari ... (bukvalno)
Kada izgubim neke stvari ... ne mogu da ne zalim za njima, i kazem da me je briga ...

Grozno...kakav lik moras biti a da to nekome pozelis?


Zalis li i danas za tim stvarima ili te je proslo? Navikne covjek na sve iako je jako tesko....

Za nekim stvarima i danas ... 

Ako su materijalne stvari u pitanju nema potrebe da zalimo, svakako se mogu namiriti u skorije vrijeme i upornoscu...



 

Neke stvari materijalne mogu biti drage iako nemaju neku materijalnu vrednost i mogu da budu unikatne ili retke ...