Dabog - vrhovni bog starog slovenskog panteona
Praotac Srba - vučjeg naroda

"Kremansko proročanstvo" svakako je najčuvenija proročka knjiga u našem narodu. Bez obzira na verziju proročanstva, jedna stvar je ista: blagostanje i sreću na svet će doneti čovek na belom konju, hrom i sa jednim okom.

Taj opis ne prikazuje nekog muškarca koji će se tek roditi, već je u pitanju opis vrhovnog srpskog boga - Daboga, smatra Veselin Čajkanović, jedan od najpriznatijih istraživača stare srpske religije i mitologije. Slične legende su i danas žive. Ima onih koji i danas smatraju da će Dabog doći iz sveta mrtvih i odvesti trupe mrtvih i živih Srba na drugi svet u kome će sve biti bolje.

Dabog, Dažbog ili Dajbog su varijante imena ovog slovenskog i srpskog boga, koje verovatno potiču od reči "dažd", sunce. Naravno, ima i drugih prevoda: kiša i davanje. Osim ovih upotrebljava se i ime Svarožić. Ovaj bog je sin Svaroga, tvorca sveta. On je taj koji je ubio zmaja Čmarnika, pandana vavilonskom Tiamatu - iz koga je sve izašlo.

Kako god nastalo njegovo ime Dabog je bog sunca, ognja, bog kiše, ali i bog podzemnog sveta. On je darodavac. Taj koji uči čoveka kako da upotrebljava vatru, pravi mlin, koristi plug... On luta svetom i obilazi verne u obliku ubogih ljudi i u zavisnosti od toga kako se postave prema njemu biće nagrađeni ili kažnjeni.

Dabog je i praotac Srba. U doba animizma prikazivan je kao vuk, ali kasnije je antropomorfiziran. Ipak, vuk ostaje njegov večni pratilac, a i on sam i dalje lako menja oblik. Zato se i smatra da Srbi vode poreklo od ove životinje, to je i zapisano u jednom srednjovekovnom katalogu naroda. "Saracen je od vepra, Turčin od zmije, Tatarin od lovačkog psa, Srbin od vuka, Bugarin od bika, Aleman od orla..."

Svakoga jutra on se budi i na konju ili u kočiji obilazi nebo, a krajem dana umire i odlazi u carstvo mrtvih da bi sutradan ponovo vaskrsnuo. Sloveni nisu imali svoje hramove i paganska religija nije bila čvrsta državna religija tako da pravih ostataka i opisa bogova nema, kao ni mitova o stvaranju sveta, pogotovo što sa pismom među Slovene dolazi i nova religija. Ipak, u pripovetkama, narodnim pesmama i poslovicama, ali i kultu mrtvih stari običaji su sačuvani.

Po dolasku Slovena na Balkansko poluostrvo i prihvatanju hrišćanstva Dabog postaje Hromi Daba, najgori od svih đavola i najveći protivnik hrišćanskog boga. NJegove izvorne atribute donekle preuzima Sveti Sava, koji postaje zaštitnik vukova kojeg ovi uvek prate. On deli pravdu, ali i kažnjava po svom nahođenju i hiru, zavistan je i gnevan i svakako je, u legendama, više paganski bog, koji nije ni dobar ni zao, nego smerni hrišćanski svetac.
A. I.