ovako, ovde pisite sve sto znate o njemu i njegovim delima, ostavljajte slike...

Between searching on Mona Lisa and poking around the web site of the Louvre Museum, the famous museum in which the "Mona Lisa" currently hangs, we discovered this painting's history is almost as fascinating as the subject's enigmatic smile.
Artist, inventor, and original Renaissance man, Leonardo da Vinci, began painting his portrait of an Italian nobleman's wife in 1503 and completed it some years later, probably around 1507. The painting was originally a commissioned work, but da Vinci didn't sell it to the man who requested it (possibly because he hadn't finished it yet!). Instead, he kept it and still had it in his possession when he arrived in France at the court of King François I, around 1516. The French monarch eventually purchased "Mona Lisa" from da Vinci.
The painting became part of the French royal art collection. For several centuries, "Mona Lisa" was kept at palaces around France, including Amboise, Fontainbleau, Versailles, and the Tuileries. When the French Revolution struck in the late 18th century, the king was beheaded, and most of his palaces and possessions became property of the newly formed state. In 1793, the French government created a public art museum and used the old Louvre palace as its home. The "Mona Lisa" was displayed in this new museum.
This famous painting has remained in the Louvre as property of the French government ever since. But in 1911, it was stolen right off the wall by an Italian who wanted to return it to Italy, the painting's country of origin. Two years later, the "Mona Lisa" was found and returned to the Louvre. It has made only two journeys since then -- to the United States in 1963 and to Japan in 1974, both for hugely popular displays.

Леонардо да Винчи

Леонарно да Винчи (ита. Leonardo da Vinci; 15. април 1452 — 2. мај 1519) је био италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Био је описан као идеал "ренесансног човека" и као универзални геније. Познат је по својим ремек-делима, као што су "Тајна вечера" иМона Лиза, а његови изуми се данас користе у модерној технологији, иако нису примењивани у његово доба. Помогао је развоју анатомије, астрономије, и грађевинарства.



Његове слике се данас сматрају врхунским делима овог "универзалног генија" како су га често називали. Био је фасциниран мистеријом људског лица и могућношћу читања "покрета душе" кроз покрете и изразе лица. Леонардов портрет жене фјорентинског званичника тога времена "Мона Лиза" надалеко је познат по загонетном изразу лица портретисане даме. Портрет "Мона Лиза" је први психолошки портрет насликан у историји те се зато даје толики значај овом делу.

Леонардо је рођен у близини града Винчи у Тоскани 1452. године, а сликарство и вајарство је учио код Верокија, Италија. Више пута се селио у разне градове Италије — свуда куда га је водио посао. Пред крај живота живео је у Риму, а затим 1517. био позван да ослика дворац у Паризу на позив француског краља. У Паризу је и умро 1519. године.

Леонардо Да Винчи је рођен у доба ренесансе, 15. априла 1452. у једној сеоској кући, 3 км удаљеној од Винчија. Његов отац је био адвокат и није се оженио Леонардовом мајком, вероватно зато што је била кћер земљорадника. Једини поуздани податак о њој јесте да се звала Катарина. Леонарда је крстио парох Пијеро да Бартоломео. Са непуних пет година Леонардо је прешао да живи са оцем и маћехом.

Леонардо је ишао у школу у Винчију. Учитељи младог Леонарда су били затечени његовим питањима и размишљањима. У школи је учио да чита, пише и рачуна. Такође је учио геометрију и латински. Касније је усавршавао знање латинског, јер је сматрао да није довољно научио у школи. Са 14 година преселио се у Фиренцу, где је радио као помоћник у једној радионици.


Леонардо почиње радити код Верокија 1466. Андреа дел Верокио је био водећи фирентински скулптор и сликар. Верокијо је одушевљен цртежима младог Леонарда и прима га у своју радионицу, где да Винчи почиње да ради са многим познатим уметницима - Ботичелијем, Перуђинијем, ди Кредијем. У јуну 1472. Леонардо је постао члан сликарског еснафа, чиме је завршио шегртовање. У књизи уписаних у еснаф да Винчи је уписан под именом Лионардо.

Прво познато Леонардово дело је цртеж Арновалеја у мастилу, урађен 5. августа 1473. На њему се види Леонардова даровитост, јер је ралистично насликао пејзаж, што нико пре њега није урадио.

1476. Леонардо и Верокијо по наруџбини су насликали слику Христовог крштења. Леонардо је насликао предњег анђела и пејзаж. Разлика између ова два уметника види се у изради анђела.

1482. године Леонардо се сели у Милано да би радио као цивилни и војни инжењер за "Дуке" а посао сликара и скулптора му постаје споредно занимање. Леонардо је радио и као дизајнер и директор дворских фестивала. Ту започиње своје прве систематске научне студије базиране на практичним искуствима из анатомије, ботанике, математике, физике и механике. 1499. године Леонардо се поново враћа у Фиренцу. Наредне године ступа у службу француског краља, оставши у њој до 1506. године. након чега се враћа у Фиренцу до 1507. Из Фиренце наставља пут за Милано где ће живети наредних пет година. Од 1516. године па до своје смрти живео је у Француској са својим учеником и наследником Франческом Мелзијем (1491-1568).

Леонардо је најславнији интелектуалац ренесансног периода захваљујући мноштву његових интересовања: од војне архитектуре, преко анатомије, геометрије, астрономије, грађевинарства, хидраулике, физике до опште технике.

Иако су га за његова живота патрони ангажовали за најразличитије послове - од планирања утврђења, замкова и канала, до креирања балских одора - он је до данашњег дана остао познат као један од најважнијих сликара .

Да Винчи је целога живота цртао, правио је скице и нацрте, мастилом или оловком. Сачувано је 4 000 његових цртежа, често малих димензија. Леонардо је писао у збијеним линијама, написаним као одраз у огледалу, с десна на лево. Уз њих су цртежи биљака и шеме зупчаника и точкова. Читаве странице посвечене су оружју, копљима, буздованима, мачевима егзотичног облика. Ту су затим, скице за прављење утврђења и шеме артиљеријског оружја, цртежи летећих машина, тенкова, опреме за роњење и других фантастичних ствари, вековима пре него што су направљене.

Чак је дизајнирао и робота, који је могао седети, махати рукама и померати главом док би отварао и затварао анатомски верну вилицу. " Могу да правим топове, мало оружје, корисно и веома лепих облика, различито од оног које се користи." писао је уметник.

Да Винчи је цртао и различите животиње: псе, мачке, медведе, коње, па чак и змаја. Без знања детаља о анатомији осим оних које је могао да види голим оком, нацртао је "Дрво жила" на коме је приказао положај срца, плућа и главних артерија у људском телу.


Иако је Леонардо створио релативно мали број слика (од којих је велики број недовршен), он је ипак један од најутицајнијих и најиновативнијих уметника Ренесансе. У његовом раном периоду, сликарски правац који је следио није се много разликовао од стила његових учитеља, да би сазревајући, Да Винчи вешто одбацио ригидан начин третирања фигура и објеката, и практично их оживео, користећи своју надалеко популарну технику сфумато.

У свом делу Поклоњење мудраца, користи нови композицијски приступ - централна фигура се налази напред и све је подређено њој, док су остале фигуре и предмети у позадини, груписани тако да још више истичу централну фигуру. Његове стилске иновације су још уочљивије у Тајној вечери, где је једну устаљену тему приказао на тотално другачији начин. Уместо да 12 апостола представи као индивидуалне фигуре, он их групише у групе, које окружују Христа као централну фигуру. Скроз позади, кроз прозор је приказан пејзаж. Да Винчи апостоле и Христа приказује у моменту када Христ објављује издају, и на готово реалистички начин приказује различите емоције апостола, запрепашћене овом вешћу.

Мона Лиза, Леонардово најпознатије дело, једнако је познато по иновацијама које користи у сликарској техници, као и по мистериозном осмеху субјекта који Леонардо приказује. Ово дело је кохезија две технике које је он установио - сфумата и ћиароскура.

Да Винчи је утицао скоро на све касније уметнике високе Ренесансе, а пре свега на Рафаела. У поптуности је изменио миланску школу, а утицао је и на школе у Парми, Фиренци и другим ренесансним центрима.

on je bio ,,kralj" znam mnogo o njemu

Njegovo ime je Leonardo. Bio je jedini, kao npr. kad kazes Mikelandjelo, a niko ne kaze Buonaroti (sto mu je i bilo prezime, za razliku od Leonarda kome ovo da Vinci samo daje odrednicu odakle je u bkvl. prevodo od Vincija - tako se zove mesto u kom je rodjen). I da, u istoriji umetnosti se pojavio jos jedan Mikelandjelo (sto je inace cesto ime u Italiji), a nijedan Leonardo. Zato ljudi on je Leonardo a ne Da Vinci. To je kao da Milica od Macve zovete od Macve!

ok