Branislav Jovanović, stručnjak za čišćenje terena od projektila

Da vadiš bombe, treba da si lud

Kada ovaj posao postane rutina, bolje da ga napustiš. Ljudi eksplozivne naprave čuvaju u teglama za ajvar,a od granata prave ograde i njima čiste odžak

Kada je poručnik Branislav Jovanović, po zanimanju pirotehničar, pre koji dan krenuo za Kragujevac, ocu i majci je rekao da će u gradu na Lepenici da uništava petarde. Mediji su, međutim, preneli vest da su radnici na gradilištu u naselju Aerodrom pronašli artiljerijski projektil i "mala" tajna je otkrivena. I tako je već godinama. Poručnik Jovanović ima samo trideset godina, a već je šef ekspertskog tima za uništavanje eksplozivnih naprava, nađenih na terenu. Insistira da je tačno da je njegov tim "pozicioniran" u Ministarstvu odbrane, ali u sektoru koji pripada Civilnoj zaštiti.
      

VELIKA PLATA SAMO PLOD MAŠTE

Jovanović na platu koja ga sleduje kao oficira ima dodatak od 15 odsto. Kad je na terenu, dobije i besplatan smeštaj u hotelu. I ništa više. Tako verovanje da pirotehničari zarađuju basnoslovno ostaju samo u domenu priče.

UNIŠTEN PROJEKTIL

Oko dvanaest sati i četrdeset minuta, u naselju Aerodrom uništen je artiljerijski projektil. Uništenje je izvršila ekspertska grupa pirotehničara na čelu sa Branislavom Jovanovićem, poručnikom iz Beograda. Jovanović i Milan Milošević stručnjak Remontnog zavoda, ručno su preneli projektil sa gradilišta, gde su ga pre četiri dana pronašli radnici "Ratka Mitrovića", na lokaciju 70 metara dalje, opremljeni pancirima i vizirima koje je za ovu priliku obezbedio Remontni zavod. Projektil je spušten u rupu duboku pet metara i široku 60 centimetara, zatrpan peskom, a zatim aktiviran. Detonacija "nije bila strašna".

- Sve je prošlo u najboljem redu - rekao je Jovanović. U Ulici Vladimira Rolovića obustavljen je saobraćaj, a privremeno su evakuisani građani iz okolnih zgrada. U Osnovnoj školi "Mirko Jovanović" prekinuta je nastava u popodnevnoj smeni, a i jedan od najupornijih stanara s vrha zgrade broj 52 na kraju je morao da ode. Stariji Kragujevčanin je smatrao da ne može ništa da mu se desi i da može mirno da posmatra šta rade pirotehničari. Stanari zgrade koja je neposredno uz gradilište, ali oni s druge strane, tražili su da ostanu. Međutim, to im nije dozvoljeno jer niko nije mogao da garantuje da "neće prelaziti" na stranu okrenutu ka mestu gde je projektil uništen. Tek po uništenju projektila, saznajemo da je bagerista koji ga je "otkrio" u zemlji na gradilištu imao "ludu sreću". Samo nekoliko milimetara je nedostajalo, pa da bager udari u projektil i da sve odleti u vazduh.
      
   
   

- Nema svrhe da lažem roditelje. Znaju šta radim i brinu, bez obzira na to koliko se trudili da to prikriju - kaže Jovanović. A počelo je sa eksplozivnom napravom u beogradskom naselju Boleč. - I tada su roditelji videli na televiziji šta radim - kaže Jovanović. U toku jedne godine u Srbiji se otkrije oko 150 eksplozivnih naprava različitog kalibra. Neke procene govore da se zna za oko sedam stotina projektila na različitim lokacijama.

- Sva je Srbija linija fronta iz Prvog i Drugog svetskog rata - kaže Jovanović. Ono što je dobro jeste činjenica da kada ljudi vide i čuju da za pronalaženje projektila iz tog perioda nema sankcija, sami prijavljuju "trofeje" koje su našli ili, eventualno, čuvali.

- Desilo se da je čovek jednom sam na ramenu iz štale izneo granatu od 150 mm - kaže Branislav i dodaje da su do sada on i njegove kolege "prečešljavali" terene u Valjevu, Kruševcu, Čačku, Šapcu, Jagodini, Kragujevcu, Pančevu, Obrenovcu... Obično se ne govore tačne lokacije, ali Jovanović kaže da građani svako ubojno sredstvo za koje znaju treba da prijave i nikako sami da diraju, jer posledice mogu biti tragične.

- Skidali smo sa drveta ručnu bombu. Čovek je stavio u račve, drvo je poraslo, a bomba obrasla granama. Jedna bakica čuvala je ručnu bombu u tegli, a teglu u ormaru. U selu, čije ime neće da kaže, otac i sin su od granata pravili ogradu. Granatu varili, pa stradala obojica. Beleži se i slučaj kada je jedan domaćin vezao minobacačku granatu za lanac, pa njome čistio odžak. Nekoliko puta odžak je lepo očistio, a onda je poslednjeg granata eksplodirala i pola kuće otišlo je u vazduh. A jedan je minobacačem podupirao kazan za rakiju. Ostao i bez kazana i bez rakije. Na Avali preorao čovek celo imanje, pa i "izorao" zaostavštinu od priručnog nemačkog magacina iz Drugog svetskog rata.

- Da bi bio pirotehničar potrebno je znanje, veština, mirna ruka. I moraš da budeš "malo lud". Razmišljaš na specifičan način i nikako ne sme da bude rutine. Kada se to dogodi, bolje da ne radiš. Potrebna je i oprema vredna najmanje 250.000 evra, dobar "terenac", sistem veze, specijalni uređaji i mnogo drugih sitnica. Amerikanci su za čišćenje svojih strelišta za pet godina dali deset milijardi dolara. Svaki delić zemlje da se "proseje". "Zajednica" pirotehničara, posebno "balkanska", mala je, uvežbana i međusobno se dobro poznaje. - Svaki od nas radi dobro. Onaj ko pogreši - nije živ. Ali i to je zanat koji ima svoja pravila i koji se nauči - kaže Branislav. Sa svojim kolegama uništio je do sada nekoliko hiljada projektila. Kaže, kada bi beležio kao neki što rade, pa "pišu" svaki metak, bio bi to broj od pet cifara.


Izvor: Glas Javnosti \ B. Kuljanin