Iako je težak samo 1,5 kilograma, mozak je najsloženiji i najmanje otkriven deo našeg tela. Poremećaji u njegovom radu dele se na dve vrste. U prvom slučaju, poremećaj ima psihološko, neurološko i medicinsko objašnjenje (šlog, gubitak pamćenja, Parkinsonova bolest). U drugom, za moždane poremećaje nema jasnog neurološkog objašnjenja (depresija, uznemirenost i poremećaji ličnosti). Pamćenje možemo da počnemo da gubimo već u tridesetim, a postoji više stvari koje to mogu da izazovu: kada u mozak ne stiže dovoljno krvi (šlog), kada se neuroni zamrse (Alchajmerova bolest), usled povreda... Međutim, i stres, poremećaji u radu štitne žlezde, dijabetes, uznemirenost, mogu da ubrzaju gubitak pamćenja. Na sreću, ističu doktori Majkl F. Rojzen i Mehmet C. Oz u knjizi "Vaše telo: uputstvo za upotrebu", postoje načini da se taj proces uspori.

VEŽBAJTE SVOJ MOZAK
Ne ponavljajte iste radnje dan za danom. Učite nešto novo i koristite delove mozga koje inače ne koristite. Razvijajte mozak. Šta to znači? Pretpostavimo da uvek uspevate da popunite ukrštenicu koja izlazi četvrtkom, ali ne i onu koja izlazi nedeljom. Za vaš ego je dobro da nastavite da rešavate onu od četvrtka, ali je za mozak delotvornije da se pozabavite nedeljnom. Stalno učite! Održavanje mozga aktivnim sprečava propadanje arterija i imunološkog sistema, a i čini vas 1,3 godine mlađim.

DOBRA HRANA ZA MISLI
Najbolja hrana za vaš mozak je: koštunjavo voće (12 oraha ili 24 badema), riba (oko 380 gr nedeljno, bićete mlađi za 2,8 godina), soja (jedna šolja dnevno, podmladićete se za 0,4 godine), sok od paradajza i sos od šargarepe (oko 220 g soka, dve supene kašike sosa, to podmlađuje za godinu), maslinovo i riblje ulje, laneno seme i avokado (3,4 godine mlađi), prava čokolada (na bazi kakaoa) – oko 30 g dnevno podmlađuje za 1,2 godine.

SMANjITE STRES
Kada ste neprekidno izloženi stresu, nivo kortizola, hormona stresa, postaje previsok. Zatim se vaše žlezde iscrpljuju i taj nivo postaje prenizak. E, taj momenat je najopasniji – kada se iscrpi sposobnost da lučimo kortizol. Opasni su stresovi poput zamornih nedovršenih zadataka, kao i veliki događaji – selidba, smrt člana porodice.... Zamorni stresovi nas troše, a istrajni su prave ubice. Smejanje smanjuje uznemirenost i tenziju i podmlađuje nas od 1,7 do 8 godina, a meditacija pomaže da sačuvamo moždane ćelije.

SVE PRIRODNO
Vitamini i dodaci koji će poboljšati raspoloženje i pamćenje, su:
Folna kiselina B6 I B12 - Uzimanje 800 mikrograma folne kiseline dnevno u vidu dodataka ili 1.400 mikrograma kroz ishranu drastično snižava nivo homocisteina i zaustavlja njegove loše posledice. Asparagus, artičoke, brokoli, neke vrste graška i suncokretove semenke sadrže folnu kiselinu. Većina nas nema dovoljno ni vitamina B6 (u piletini, bananama i paradajzu) i B12 (u lososu, tunjevini, hamburgeru, jagnjetini, mekinjama i pšeničnim pahuljicama). Konstantnim uzimanjem svakoga dana 800 mikrograma folne kiseline, 6 miligrama vitamina B6 i 800 mikrograma vitamina B12 kroz hranu ili 25 mikrograma kao dodatak, možete biti mlađi za 1,2 godine posle samo tri meseca, a za oko 3,7 godina posle tri godine.
Koenzim Q10 – Može sprečiti propadanje mozga. Visoke doze koenzima Q10 (do 1.200 mg dnevno) ublažavaju simptome Parkinsonove bolesti, ali i snižavaju visok krvni pritisak.
Alfa-lipidna kiselina i L-karnitin – Alfa-lipidna kiselina usporava starenje naše DNK koje prouzrokuje glukoza i kiseonik i olakšava kretanje tih materija do izvora energije.
L-karnitin je aminokiselina koja pomaže prenos energije između naših ćelija, smanjuje propadanje arterija i poboljšava pamćenje. Ljudima starijim od 60 godina preporučuje se 1.500 mg ove supstance dnevno.
Resveratrol - Ovaj flavonoid pronađen u crnom vinu usporava starenje DNK u ćelijskim fabrikama energije. Deluje kao antioksidans, što smanjuje propadanje ćelija i imunološkog sistema. Naročito je korisno crno vino jer opna grožđa sadrži resveratrol. Da biste se podmladili 1,9 godina, pijte jednu-dve čaše dnevno (muškarci), odnosno polovinu do jedne (žene).

MAŠTAJTE
Sanjarenje čini mozak fleksibilnijim. Podstičući deo mozga koji je zadužen za maštu, usmeravajte svoj mozak izvan okvira uobičajenih misli, što vam podiže kognitivne funkcije.



Izvor: Novosti