Da li život ima svrhu? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Све зависи од приступа и ствари којима се руководите када дајете одговор на ову дилему. Уколико свој живот изједначавате са материјалним добрима, са кућом, станом, плацем, новцем, златом, драгим камењем... онда он ни теоретски не може имати смисла. Јер сте га до краја приземљили и материјалозовали потрошним пролазним добрима која сама по себи, без систематизације са Универзумом немају смисла. Смисла нема ни кад се идеализује знање, умијеће, таленат, генијалност, способност,... духовни квалитети. Човјек временом стари, излапи и на крају умре. Те тако идентификације са тим сферама нуди само бесмисао и смрт душе. Када од наше породице, дјеце, родитеља, брачних партнера нама најдражих и најближих правимо смисао опет тонемо у дно. Људи се мијењају, старе, обољевају и умиру. Дешавају се свакакве несреће. Идентификација са блиским људима не може дати никакав смисао јер је од почетка засниована на скроз краткотрајном квалитету. Све ово важи и за мудрост. И на крају крајева када се од жеља, идеала и циљева прави некакав смисао и једини разлог постојања опет се враћамо у ћорсокак.

Живот је чиста есенција. Пројектовано биопоље у материји. Према томе сврха може постојати само унутар њега самог. У најнижим нивоима постојања.