Da li vas na putu do uspeha stidljivost sprečava da ostvarite cilj? Prema istraživanjima, svaka druga osoba u svetu je stidljiva. Osim što ta karakteristika koči ostvarivanje društvenog i profesionalnog uspeha, negativno utiče i na ljubavni život.



Jedno američko istraživanje pokazalo je da je strah od smrti i bolesti tek na šestom mestu ljudskih strahova. Niže na lestvici nalaze se i strah od insekata i od visine, dok je na počasnom prvom mestu strah od držanja govora u javnosti. Neki od ispitanika izjavili su da bi radije umrli nego održali govor pred grupom nepoznatih ljudi. Iako se lestvica strahova menja prilikom suočavanja sa bolešću i smrću, ovo istraživanje upozorava na sve veći problem - stidljivosti.

Strah od socijalnih kontakata

Studije pokazuju da je svaka druga osoba sramežljiva, ali mi to primećujemo tek kod svake pete. Neki, dakle, vrlo uspešno prikrivaju svoj strah.
Možda stidljivost dosad niste smatrali ozbiljnim problemom i ne razumete čemu toliko buke oko malo crvenila i zamuckivanja.Većinu strahova možemo da prebrodimo. Ako se plašimo leta avionom, možemo putovati vozom ili brodom; ako se bojimo visine, možemo da živimo u prizemlju...

Sramežljivost podrazumeva strah od socijalnih kontakata, što predstavlja posebnu prepreku jer su ljudi u svojoj srži socijalna bića i za preživljavanje, zadovoljenje potreba i očuvanje zdravog razuma preko im je potrebna interakcija sa drugima. Stidljivi su uveliko hendikepirani u tom smislu, tako da se njihovi problemi kreću od loših rezultata u školi i na poslu, preko siromašnog društvenog života pa sve do opasnih stanja depresije i usamljenosti.

Javna i privatna sramežljivost

Nije teško prepoznati stidljivu osobu: povučena je, izbegava direktan pogled, ćutljiva je ili kratko odgovara na pitanja, redovno uz spuštanje pogleda. Kada govori, često zamuckuje ili potpuno gubi glas, a vrlo retko prva započinje razgovor. Teško se odlučuje da pita i traži informaciju ili pomoć, pa čak i od dobrih prijatelja ili porodice, a problem joj predstavlja čak i da zatraži zdravstvenu pomoć.

Naime, sramežljive osobe ne vole da idu kod lekara, a ako ga i posete, često ne otkrivaju sve svoje probleme. Ne prolaze dobro ni u odnosu sa nadređenima, jer se ne bore za bolje uslove rada, veću platu, bolji položaj i slično, a često zbog svoje stidljivosti postaju i žrtve šefova.

Međutim, neki se smatraju sramežljivima iako ih društvo tako ne percipira. Reč je o razlici između javne i privatne stidljivosti. Osobe koje njihovi sagovornici etiketiraju kao sramežljive na temelju crvenila, zamuckivanja, ćutljivosti i sličnog, javno su stidljive. Iako se takvima percipira tek petina ljudi, prema istraživanjima svaka druga osoba je sramežljiva.

Privatno sramežljive osobe ne pokazuju znakove javne stidjivosti, ali one u socijalnim interakcijama doživljavaju snažne fiziološke reakcije kao što su ubrzano lupanje srca, sušenje grla, grčevi u želucu, kao i emotivne posledice nemira, brige i razočaranja svojim postupcima. Najbolji primer privatno stidljive osobe je poznata glumica Merilin Monro, koja je imala velikih problema u socijalnim interakcijama, ali nikada to nije pokazivala obasjana svetlima reflektora.

U Americi je pod vođstvom psihologa Filipa Kimbarda otvorena i prva Klinika za sramežljivost, što potvrđuje ozbiljnost tog problema. Brojna istraživanja dala su zanimljive podatke o razvoju stidljivosti, načinima na koji je moguće smanjiti to osećanje ili ga u potpunosti ukloniti, ali i razlikama u sramežljivosti među ljudima različitog životnog doba, pola i različitih kultura.

Utvrđeno je da 20 % ljudi ima genetsku predispoziciju za razvoj stidljivosti, koju je pravilnim vaspitanjem ipak moguće izbeći.
Procenjuje se da je genetsko nasleđe uzrok sramežljivosti svake treće sramežljive osobe, a dokazano je i da one češće imaju stidljive roditelje, bake i dede.

Kako sprečiti njen razvoj

Genetsko nasleđe može da donese samo sklonost sramežljivosti; ona se u najvećoj meri razvija pod uticajem okoline, na primer učenjem po modelu od roditelja. Tako deca stidljivih roditelja imaju male šanse da se oslobode „porodične kletve“ jer im roditelji ne mogu pomoći u savladavanju tog problema s obzirom na to da se i sami bore sa njim. Istraživanja su pokazala da se sramežljivost najčešće razvija kod dece koja nemaju dobru komunikaciju sa vršnjacima, kod onih mališana koji su izrazito nadareni i one dece koja su zrelija od vršnjaka, kod jedinaca, zatim kod dece koja žive u slabo nastanjenim ili opasnim urbanim sredinama, kao i kod slabo razvijenih dečaka - uopšteno kod dece koja sebe percipiraju drugačijima od vršnjaka.

Koliko je teško smanjiti sramežljivost, potvrđuje i činjenica da je ona konstantna crta karaktera koja se stabilizuje već nakon navršene druge godine života. Budući da mnogo više stidljivih osoba nema genetsku sklonost, zaključak je da se primerenim vaspitanjem može sprečiti razvoj sramežljivosti kod dece, što se posle manifestuje i boljim socijalnim odnosima, kao i profesionalnim uspehom.

Potcenjivanje sebe

Osim što sramežljivost koči društveni i profesionalni uspeh, negativno se odražava i na seksualni život pojedinca.

Stidljivi ljudi u proseku imaju znatno manje seksualnog iskustva od ostalih, tvrde psiholozi, a ako ga i imaju, u polnim odnosima mnogo manje uživaju i među njima su često zastupljene impotencija i frigidnost.

Istraživanja koja su nedavno sprovedena među studentima potvrđuju i da sramežljivi imaju manji broj romantičnih veza. Za stidljive žene karakteristično je i da potcenjuju svoj izgled, zbog čega i ređe ulaze u romantične veze. Što se tiče stupanja u polne odnose, rezultati istraživanja među studentima pokazuju da najveći broj nevinih, i muškaraca i žena, pripada grupi sramežljivih osoba. Naime, čak 75 odsto studentkinja koje još nisu imale polni odnos smatra se stidljivima, kao i 59 odsto muškaraca. Takvi nalazi u skladu su sa pretpostavkama istraživača, jer ako je sramežljivima veliki problem bilo kakav oblik socijalne interakcije, tada je ona sa suprotnim polom, posebno sa osobama prema kojima gaje romantična osećanja, jednaka nemogućoj misiji. Stidljivim bi ženama, barem u ovom slučaju, trebalo da ide naruku još uvek aktuelan stereotip „o dami“, po kojem većina muškaraca za ozbiljne veze ipak više voli nenametljive, tihe, povučene žene, koje lako pocrvene i obore pogled pred muškarcem.

Sramežljive devojke u proseku se pre udaju i rađaju decu i češće postaju domaćice i ne ostvaruju profesionalnu karijeru.

Stidljivost je kao ljudska osobina prepoznata i imenovana u svim kulturama, međutim broj sramežljivih osoba kao i način doživljavanja sramežljivosti varira.

Japance i Tajvance smatraju najstidljivijim narodima, dok su Izraelci najniže na toj listi, na šta presudan uticaj ima stil vaspitanja.

Sramežljivost je negativno okarakterisana u Indiji, Japanu, Meksiku i SAD, dok u slučaju Izraelaca nije. Zanimljiv je i podatak da, na primer, samo 21 odsto Španaca pocrveni kad im je neprijatno, dok u istoj situaciji pocrveni čak 92 odsto Amerikanaca.

Dobrim vaspitanjem roditelji pružaju deci podršku u otkrivanju sveta

Pravim pristupom prema detetu roditelji mogu da spreče razvoj sramežljivosti. Autoritativnim vaspitanjem oni detetu pružaju podršku u otkrivanju sveta, ali ga ne drže pod staklenim zvonom; ohrabruju ga da donosi samostalne odluke i da učestvuje u društvenom životu. Uloga roditelja je da usmeravaju dete, ali ne i da umesto njega o svemu odlučuju. Evo nekoliko saveta psihologa kako da sprečite razvoj stidljivosti kod dece.

• Dobro je dete odmalena povremeno ostavljati drugima na čuvanje, na početku svega nekoliko minuta, a kad se privikne, i duže. To će mu omogućiti da shvati da se i uz druge ljude može osećati sigurno i da može da im veruje.

• Dovedite u svoj dom mlađu nesramežljivu decu na igranje. Uz mlađe saigrače stidljivo dete će se osećati manje ugroženo, često prvo započinje interakciju i kontroliše je.

• Ne govorite detetu da je stidljivo i ne dopuštajte drugima da ga tako zovu jer ga time etiketiraju, što se može negativno odraziti na njegovo psihičko zdravlje.

• Nemojte praviti razliku između izgleda svog deteta i njegovih vršnjaka jer bi to moglo da postidi vašeg mališana.

• Nagrađujte dobro društveno ponašanje, ali ono sramežljivo ignorišite, nemojte ga kažnjavati.

Kako ublažiti stidljivost?

• Prva pomoć sramežljivima može biti zamišljanje neke situacije jer tako nad njom stiču određenu kontrolu. Trebalo bi da se pripremite za razgovor više i bolje od drugih i da se informišete o aktuelnim temama, smislite odgovore na razne varijante pitanja, naučite dobro da ispričate nekoliko viceva i slično.

• Stidljive osobe žele da učestvuju u društvenom životu i da budu uspešne, ali koči ih strah od neuspeha i ismevanja. Važno je da shvatite da drugi nikada nisu potpuno koncentrisani samo na vas, jer i oni razmišljaju o utisku koji ostavljaju na druge.

• Fiziološke reakcije na neprijatnost, koje se manifestuju znojenjem, ubrzanim lupanjem srca... najbolje
je ublažiti tehnikama opuštanja i pozitivnim razmišljanjem.



Izvor: B92

ma ko bi se tome nadao .... 

Definitivno me sputava.

Ne.

Pre par godina da, i u poslu shto je bilo jako loshe za mene, ko mi je shta rekao, ja sam to i ucinila.
A sada ne, sada, maltene, sama nekome kazem kako ce i shta ce. Shvatila sam da je bitno drugima pokazati svoj stav prema nekim stvarima, bio to poslovni ili privatni zivot.
I bash volim da se svadjam, polgotovo kad znam da sam u pravu

Da, naravno da me sputava 

Ne sputava me stidljivost ,mislim da nisam stidljiva .Vise me sputavaju neke druge stvari .

Da... retko izlazim javno među ljude 

sputava al samo u ljubavnom zivotu,mada sam kao mali bio bas stidljv sad sam se uglavnom oslobodio,osim kad treba pricat sa curom koja mi se svidja,tad se sav svezem,puls skace,a pamet se gubi ...