Da li se jos uvek zabavljate tim veselim poslom? Da li, jos uvek, volite sitne pokloncice? Kakvu jelku volite i ukrasavalite je? Cime i kako?





Ukrašavanje četinara svećama počelo je pre tri veka, i to u Nemačkoj.

Ogromne jelke koje ukrašavaju najveće trgove svetskih metropola, ali i one male u domovima širom sveta, najčešće su ulepšane raznobojnim lampicama povezanim u svojevrsni žičani lanac. Ove sijalice koje se aktiviraju jednostavnim pritiskom na dugme, osvetljavaju jelku različitim bojama i intenzitetom i stvaraju osećaj posebne topline i svečanosti.

Tradicija osvetljavanja jelke stara je najmanje 300 godina, a prema nekim podacima, koreni ovog običaja sežu u Nemačku i sredinu 17. veka. U to vreme, malo božićno drvo, koje je obično stavljano na sredinu sobe, sijalo je uz pomoć minijaturnih sveća koje su lepljene voskom za grane jelke ili kačene iglama na njih. Čitava dva veka bilo je potrebno da ovaj običaj postane tradicija i da se proširi, prvo po Nemačkoj, a zatim i po istočnoj Evropi. Krajem 18. veka, 1890. godine, izmišljeni su držači za sveće, a između 1902. i 1914. godine u različitim krajevima starog kontinenta, na jelkama su počeli da se pojavljuju minijaturni fenjeri i staklene kugle u čijoj su unutrašnjosti gorele sveće.

Prvo božićno drvo osvetljeno je sa 80 malih električnih sijalica 1882. godine. Izumitelj ovih električnih lampica, kao i prvog lanca sijalica za ukrašavanje jelki - bio je Edvard Džonson, kasnije potpredsednik električne kompanije Tomasa Edisona. Njegov pronalazak, skup sitnih lampi povezanih žicom u lanac, počeo je masovno da se proizvodi 1890. godine, a samo deset godina kasnije, ovakve vrste ukrasa mogle su da se kupe gotovo u svakoj većoj prodavnici u Americi. Osvetljenje za jelke uvek je predstavljalo potencijalnu opasnost od požara, do kojih je, od nastanka ovog običaja, često dolazilo. Tragičan požar u Njujorku izazvan svećama na božićnoj jelki dao je ideju Albertu Sadaki 1917. godine da stvori bezopasno električno božićno osvetljenje. On je u stvari usavršio dotadašnje svetleće ukrase obezbedivši žice i kontakte među sijalicama i pomenute godine počela je proizvodnja njegovog pronalaska.

Prve godine, međutim, svetleće lampice nisu se mnogo dopale potrošačima, pa je Sadaka dotadašnje bele sijalice zamenio raznobojnim. Ova promena bila je pravi korak ka uspehu, jer je već sledeće godine u Americi prodato na hiljade svetlećih ukrasa. Kompanija Alberta Sadake i njegove braće prerasla je vrlo brzo u najvećeg proizvođača božićnog i novogodišnjeg osvetljenja na svetu.



Izvor: Krstarica

Украшавам јелку и то ме весели - чувам стаклене украсе старе четрдесет година, и допуњујем новим, такође искључиво стакленим.
Јелка ми је вештачка, али одлично израђена, богато одлакана.

Svake godine na poslu kitim ceo prostor i to me tolliko smori da nemam zelju da okitim i stan. Prosle godine me zdrmala struja kad sam umetala svecice
u borove grane i nije mi bilo uopste  svejedno 
Lepo je kititi , ali je mucno sve to posle skidati ...(kao i sa sminkom  )

 
Pa sad, kad je mladji burazer porastao, nema bas potrebe. 
Inace protivnik sam prirodnih jelki jer vestacka tako lepo radi posao¹, a iseci onoliko drveca za glupost nije mala stvar... 

_{1. Znam to jer imam jednu...} 

prerastao sam i jelku i deda mraza, doduse to je za mene i brata odradjivala keva! ali kad budem imao svoju decu jednoga dana vrlo rado cu se staviti u ulogu svoje majke da deci formiram jelku lampione svetiljke i sve sto ide uz to, ipak se deca najvise raduju novoj godini!

jadna tvoja zena   

Највише волим фигурице од шупље чоколаде.

moja majka voli kad joj je kuca lepo ukrasena a ja volim da ucinim svojoj majci pa joj tako u poslednjih desetak godina stalno pomazem u kicenju kuce  mozda je cudno al me bas briga

Orf, nije cudno, a zaista je lepo Radujem se svakom novom ukrasu, kao malo dete. Volim da se zabavljam ukrasavanjem i jelke, a i prostora, posebno ukoliko mi sestricine pomazu, jer onda nastane haos 






Jedan od najlepših običaja u vezi s nastupanjem Nove godine jeste kićenje jelke. Smatra se da je nastao tako što je sveti Bonaficije spasao život jednom detetu kojeg su pagani hteli da žrtvuju, i to tako što je jednim udarcem pesnice sravnio sa zemljom hrast oko kojeg su se oni okupili. Na mestu gde se nalazio hrast nikla je jela, kao simbol večnog života Isusa Hrista.

Kako ćete okititi jelku u današnje vreme - stvar je ukusa, dovitljivosti, materijalnih mogućnosti, ali i znanja. Mi vam nudimo nekoliko saveta u vezi s kićenjem, kako bi vaša novogodišnja jelka bila pravi odraz raspoloženja u kojem ste. Pozabavimo se, prema tome, bojama.

Kada kitite jelku, ne preterujte s bojama, ali ne preterujte ni s preuranjenim kićenjem. Ukoliko prerano okitite jelku, može se desiti da vas sav taj sjaj i bleštavilo boja zasite pre vremena. U duhu naših običaja, razmislite o tome da bi jelku trebalo da postavite neposredno pred Gregorijansku Novu godinu, kako bi ostala (i, naravno, održala se, ukoliko je prirodna) do Nove godine po Julijanskom kalendaru. Takođe, poželjno je da svaki ukućanin, pa čak i gost, stavi neki svoj ukras na jelku, kako bi se osećao prijatnije. To ne moraju nužno biti kupovni ukrasi; podjednako lepa može biti i jelka okićena bombonama ili ukrasima koje sami napravite. No, vratimo se bojama.

Zelena - ovu boju treba što više koristiti. Novogodišnja groznica može biti jako stresna i zato je važno da kućom dominira zelena, jer je to boja koja umiruje. Pored toga, odličan je kontrast dominantno crvenoj novogodišnjoj boji. Ukoliko ste se odlučili za zelenu jelku, to je dobar izbor, jer uz zelenu boju pristaje čak i mnoštvo raznobojnih ukrasa.

Bela - feng šui kaže da je to boja bez života, "boja bez boje", i da nije preporučljivo koristiti je u ovakvim prilikama. U poslednje vreme se, međutim, pojavljuje sve više belih novogodišnjih jelki i ukrasnih grana, koje mogu biti podjednako ukusno okićene. Ipak, ukoliko kitite belu jelku, trebalo bi da vodite računa o tome da ne mešate više od dve boje ukrasa.

Crvena - ne kaže se uzalud da je to boja koja simbolizuje radost, sreću, uživanje, ali i duboku i strasnu ljubav. Takođe, veruje se da štiti od negativne energije i bez sumnje se može reći da je to boja koju, počev od garderobe Deda Mraza, pa do ukrasnih traka i lampica, najčešće možete videti pred novogodišnje praznike. Crvena boja ukrasa idealno se slaže uz zlatnu.

Plava - boja duhovnosti, saosećajnosti i nežnosti. Povezuje se s duhovnošću, stalnošću i vernošću. Kao i zelena, i ona deluje smirujuće. Zato, ako se umesto za zelenu, opredelite za belu veštačku jelku, idealna boja ukrasa je upravo plava.

Ljubičasta (purpurna) - boja koja simbolizuje vernost, istinitost, ljubav i patnju. To je, u isti mah, i boja visokog plemstva, te jelka može zaista izgledati ekskluzivno ukoliko njom dominira ljubičasta boja.

За мене најлепши призор!