Dubai je gotova priča, zar ne? Nagomilani dugovi prete da obore oblakodere ovog grada; strani biznismeni odlaze i svoje automobile ostavljaju na aerodromu dok pustinjski pesak ponovo osvajaju grad, piše Independent.



Da li stvari stoje baš tako? Pa ne baš. Prošlogodišnji kolaps građevinske lumperajke Dubaija je definitivno izazvao jak mamurluk u ovom emiratu, a nedavna odluka o odlaganju vraćanja dugova prouzrokovala je globalni ekonomski potres dok ekonomisti i dalje prstom upiru na Dubai. Zbog svega toga, u ovom trenutku zlatno ime Dubaija nikako ne šljašti kao nekad.

Ali upravo zbog toga je sada pravi trenutak da se poseti Dubai. Pomama špekulacija o njegovoj finansijskoj održivosti nije ničim uticala na ono što privlači turiste u Dubai. Hoteli su i dalje prva klasa, sunce garantovano sija, a tople vode Zaliva i dalje su privlačne posetiocima.

Osim toga, najveće atrakcije ni nisu u Dubaiju. One su u oranž peščanim dinama i šiljastim kanjonima izvan grada gde se nalaze neka od najboljih mesta za kampovanje na svetu. Nema boljeg od kamperske vatre u pustinji pod gigantskim mesecom i dinama koje šljašte. I baš sada, kada počinje vremensko zahlađenje, kao i zahlađenje Dubaijeve finansijske reputacije, treba spakovati kofere i doći ovamo. Avionske karte i cene hotela su jeftine, i lako se dolazi do stolova u najboljim restoranima.

Pre dvadeset godina niko nije ni čuo za Dubai. A onda, odjednom, taj grad kao da se uselio u našu kolektivnu svest. Pomama za emiratima bila je očigledna svuda. U stvari, Dubai je zaista izronio ni iz čega. Kada je Sputnik orbitirao oko planete krajem 1950ih, Dubai je bio u mraku. Putnici u avionima iznad Dubaija i u brodovima koji su prolazili tokom noći jednostavno nisu mogli da ga vide: grad nije imao struju, nije imao tekuću vodu, nije imao zgrade od betona. Većina lokalaca tada nije znalo šta je to hladno piće jer nikad nisu videli led.



Stanovnici Dubaija su danas milijarderi koje su podigli roditelji u slamenim straćarama. Transformacija grada je bila nasumična, i dogodila se za samo nekoliko decenija, a ostaci nekadašnjeg života lako se i danas mogu videti. Jedan od najočiglednijih je kuća u kojoj je odrastao današnji vladar Šeik Mohamed bin Rašid al-Maktum – domaćinstvo izgrađeno od blata i korala.

Šeik Mohamed, danas jedan od bogataša na Forbsovoj listi, nekada je sa celom svojom porodicom spavao u jednoj sobi bez struje, sa sićušnim prozorima i niskim vratima. Porodični toalet bila je rupa u zemlji. Danas će vas vodič uputiti u detalje Šeikovog detinjstva, ili će vam nasuti šolju čaja u nekadašnjim odajama za robove. Ropstvo je bilo legalno u Dubaiju do 1963.

Kada su vam takvi počeci, nemate kuda da idete osim napred. I Dubai je krenuo uzlazno. Posle 29 godina istraživanja, Dubai je pronašao naftu 1966. Svoju skromnu ušteđevinu Dubai je utrošio na luke, dokove, i jedan jedini oblakoder – Svetski trgovinski centar iz 1979. koji krasi i banknotu od 100 dirhama.

Izvor: B92

U poslednje vreme, Dubai se sve više širi u more. Izgradnja veštačkih ostrva je ključni razlog preteranog zaduživanja. Jedini takav naseljeni arhipelag je relativno skromni Palm Džumeira, sa oblakoderima i rezidencijama od milion dolara, piše Independent



“Peščani nasipi načičkani vilama, koje čekaju ruske oligarhe ili fudbalere engleske premijer lige,” napisao je pre godinu dana Ben Ross u Independentu. Mnoge vile i dalje čekaju. Palm izgleda zadivljujuće iz vazduha, ali kad se nađete dole bićete okruženi visokim kapijama i oblakoderima da nećete videti mnogo od mora – bolje sedite u monorail koji je početkom ove 2009. otvoren bez mnogo pompe. Gargantuanski hotel Atlantis koji se izdiže iznad spoljašnjeg ostrvskog šetališta jedina je održiva destinacija, i jedini hotel koji je do sada otvoren. Njegovi restorani i koktel barovi su preskupi, ali dekor u stilu podmorja svakako zaslužuje da ga vidite, a akva park koji se nalazi odmah pored otvoren je za sve, a ne samo za goste hotela.

A za hotel u obliku jedra, Burj Al Arab, potrebna je rezervacija samo da biste privirili u lobi sa velikim zidnim akvarijumima i pozlaćenim stubovima. Najjeftiniji način da to vidite je da rezervišete sto u Skyview Baru, cevastoj strukturi koja podseća na smotuljak pergamenta zakucan ispod heliodroma. Kad na kraju uđete u hotel, zaslepiće vas kakofonija boja. Arhitekta hotela Burj, Tom Wright koji živi u Londonu, želeo je da lobi bude jednostavan, čist i beo. Ali Šeik Mohamend je imao druge ideje. Angažovao je britansko-kineskog dizajnera enterijera Khuan Chewa da oživi iskonsku belinu arhitekte Wrighta.

A kad dignete pogled, od atrijuma će vam se zavrteti u glavi, gotovo da će vam pozliti – balkoni se nižu sa sprata na sprat, a visina je tolika da unutra može da stane ceo Ajfelov toranj, makar bez svojih radio antena. Kad s vrha pogledate dole, dobićete isto tako jaku vrtoglavicu. Pod je pokriven gigantskim keramičkim pločama boje senfa, ukrašenim arabeskama zlatnih, plavih i crvenih mozaika. I taman kad pomislite da je bezbedno da se opustite, fontana u lobiju eksplodira kao bomba na raketni pogon, a mlaz vode dostigne 14. sprat.



Nekoliko kilometara dalje, pri kraju su radovi još jednog burdža, Burj Dubai. Za njega nije dovoljno reći da je reč o najvišoj zgradi na svetu. Ovaj uski toranj je toliko visok da ga jednostavno ne možete slikati odjednom, ne možete uopšte da ga sagledate kako treba. Moj najbolji snimak je u stvari montaža tri snimka. Burj Dubai nije za goste s tankim budžetom. A među takvima su i ljudi koji su ga gradili, azijski zidari kojima treba cela jedna mesečna zarada za samo jedan koktel u ovom hotelu. I to, ako bi ih vratari pustili unutra.

Da biste videli kako ti ljudi žive, uzmite taksi do Sonapura – grada zlata na jeziku hindi. Sonapur je najsiromašniji kvart Dubajia, ali da ironija bude veća, on je i Dubajiev najvažniji kvart. Oko 100.000 stanovnika Sonapura živi u izanđalim spavaonicama iz kojih načičkani štrče klima uređaji. To su ljudi koji održavaju Dubai u pokretu: građevinski radnici, kuvari i čistači, majstori za klima uređaje i liftove, mesari, pa čak i radnici obezbeđenja. Kada bi Sonapur iz nekog razloga bio zatvoren – ako bi njegovi stanovnici stupili u štrajk ili ako bi ga zadesila neka kataklizma – Dubai bi prestao da funkcioniše.

Dubai danas poboljšava uslove u radničkim kvartovima, ali i pored toga ćete moći da vidite – ili omirišete – da tu postoji jedan ozbiljan problem.

Prašnjave sokake Sonapura zanimljivo je posetiti na putu do susednog Emirata Sharjah (Šardžah), gde ćete, na koncu, naći i Bliski Istok.

Najveća atrakcija Šardžaha je Plavi suk, ili Souk a-Markazi, savremeni bazar u istanbulskoj tradiciji, sa tezgama na kojima su izloženi tepisi, srebrnina i razna bižuterija.

Da bi izlet u Šardžah bio potpun, morate probati kari, jedan od najboljih na svetu, u restoranu Karachi Dabar u centru grada. Porodični odeljak uglavnom posećuju zapadnjaci, a samački deo je obično pun Pakistanaca koji umaču ćapati u zdele sa dalom. Meni je ekstremno raznovrstan, a jela su fenomenalna, naročito kašmirska i peševarska ovčetina. Cela porodica može da ruča za 15 €.

Ali da biste pronašli pravu Arabiju morate se udaljiti od gradova na obali, i uputiti se ka pustinji koja se prostire hiljadama kilometara. U svakom hotelu možete organizovati pustinjski safari, vožnju džipom po dinama, i na kraju trbušni ples i večernje koktele oko logorske vatre.

Upravo to su beduini radili svake večeri do pre nekoliko decenija, a tradicija se i dalje neguje. U pustinji i planinama Ujedinjenih arapskih emirata i Omana možete besplatno kampovati gde god poželite.

Lokalni operateri imaju više ruta na raspolaganju, ali najjednostavnije je da se odvezete autoputem 44 ka mestu Hatta, planinskoj enklavi Dubajia, a zatim skrenite na neki od sporednih puteva ka planinama. Tamo ćete naići na otvorenu divljinu. Ali nemojte brati krhko pustinjsko bilje, bolje skupite malo drva za potpalu sa nekog napuštenog gradilišta. Toga bar ima na pretek.

Jim Crane (Džim Krejn) je autor knjige Dubai: The Story of the World's Fastest City (Dubai: Priča o najbržem gradu na svetu) – Atlantic Books

Izvor: B92