Bivsi DS-ovac, sadasnji SNS-ovac: SNS ima 10 kandidata za predsednika

INTERVJU Goran Knežević: SNS ima 10 kandidata za predsedničke izbore

Da li je među njima i Tomislav Nikolić ili je iz trke izuzet iako se bez vaših stranačkih organa preporučio kao najbolje rešenje SNS za ovu funkciju?

- Naravno, on je jako dobro obavljao svoju funkciju i sarađivao sa Vladom. Ali mi kao najdemokratičnija stranka u Srbiji sve odluke donosimo na našim organima. To smo uradili i kada je Nikolić prvi put bio naš kandidat za šefa države, ali i kada je Aleksandar Vučić trebalo da postane premijer. To ćemo uraditi 15. februara, javnost će sa znati ko je naš kandidat.

Ima li šanse da to bude Aleksandar Vučić, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Nikolić ne uživa baš poverenje građana da bi mogao da pobedi neke poput Vuka Jeremića?

- Da li će se premijer Vučić kandidovati, odlučiće on i stranka. On je i sam to izjavio, a mi o tome još nismo razgovarali.

Vi ne mislite da kandidati opozicije, Jeremić, Janković i Šešelj, imaju veću snagu od predsednika Nikolića i da Vučić neće biti primoran da se kandiduje?

- Kandidati opozicije ni udruženi ni pojedinačno nemaju šanse protiv kandidata SNS jer su građani, na svim prethodnim izborima, to jasno rekli.

Ima li SNS šanse da od više stotina hiljada ljudi članstva, osim lidera, stvori još neke prepoznatljive kandidate koji bez muke mogu da pobede ne baš jake lidere opozicije?

- Ima puno prepoznatljivih, a ja tvrdim da ima bar desetak kandidata, koji u najmanju ruku mogu da uđu u drugi krug i pobede, ali rano je da se o tome priča.

Za Nikolića nije rano jer je najavio da će do Božića javnost obavestiti da li će se opet kandidovati. Da li ovo njegovo istrčavanje može da podeli stranku na Tomine i Vučićeve ljude?

- O tim navodnim podelama se priča već godinama. Odmah nakon izbora 2012. krenule su takve priče o Tominim i Vučićevim ljudima, ali toga kod nas u stranci nema. Postoji jasna i stalna komunikacija između predsednika Vlade i predsednika države.

Šuška se da pored predsedničkih, mogu da se održe i parlamentarni izbori?

- Postoji mogućnost raspisivanja, ali ne znam još da li će ih biti. Obično se raspisuju kada se traži poverenje od građana za nastavak određenih procesa i kada postoje neki remetilački faktori. U ovom trenutku vidim Skupštinu kao remetilački faktor jer ono što se tamo dešava prelazi u farsu. Na poslednjem zasedanju podneto je preko 1.300 amandmana. To bi bilo dobro da su oni konstruktivni, ali svode se samo na "briše se". To je očigledna opstrukcija. U Skupštini niko ne govori na temu, već o političkim stvarima, što znači da klima može da bude zrela da se raspišu i parlamentarni izbori.

A mogu li oni da ugroze reforme koje su započete?

- Pred nama je ogroman posao i mi u Vladi želimo da se maksimalno posvetimo reformama. Bilo kakve predizborne aktivnosti skratićemo na minimum. Upravo da bismo fokus ostavili na reformama, ni sa predsedničkim kandidatom nismo izlazili ranije.

Hoće li možda da poremete razgovore sa kineskim partnerima oko RTB "Bor", koji je za Vladu veliki problem?

- Postoji zainteresovanost, ali niko neće da kupi mačku u džaku. Radi se dijagnostika, imamo zainteresovane partnere, a to su za sada samo kineske kompanije.

Ako Kinezi i nakon dijagnostike ne žele da uđu u partnerstvo, postoji li plan B za "Bor" ili sledi stečaj?

- "Bor" je suviše značajan da bismo se vezali za jedno rešenje. Imamo plan B i imamo godinu dana mirovanja obaveza predviđenim UPPR-om, u kom periodu ćemo, osim strateškog partnerstva, razmatrati i druge varijante, kao i sopstvenog ulaganja i druge modele i načine privatizacije.

A kakva je situacija sa MSK i Petrohemijom za koje je MMF dao rok da im se do kraja marta definiše status. Ima li zainteresovanih?

- Ima. Razgovaramo o Azotari sa mađarskim investitorima, za MSK ima nekoliko zainteresovanih, ali to su samo pisma o namerama. Ovih dana treba da počnu i ozbiljniji razgovori. Reč je o konzorcijumima, ali i investicionim fondovima.

Šta je sa PKB ?

- Sada kada je PKB u vlasništvu Republike, radimo na tome da u prvoj polovini 2017. izađemo sa kvalitetnijim rešenjem koji će osim postignute najviše cene dovesti do toga da PKB bude jedna od najboljih razvojnih šansi poljoprivrede.

Zoran Drakulić, predsednik "Privrednika", zamerio vam je što ih niste konsultovali oko reformi. Ima li ova vlast animozitet prema ovom udruženju jer ih percipira kao tajkune koji nisu bliski SNS?

- Oni nemaju animozitet prema ovoj vlasti. Meni nije jasno i šta znači reč tajkun. Ako se neko ogrešio o zakon, treba da ide u zatvor, ako nije, treba da nastavi da radi. Prvo udruženje koje sam obišao kao ministar bilo je "Privrednik", gde sam rekao da su to ljudi koji su uspešni u svom biznisu i koji ne govore samo o problemima nego nude i rešenja. Odmah nakon praznika opet ću razgovarati sa "Privrednikom", ali i sa drugim udruženjima koja okupljaju privrednike.

Ima li SNS svoje tajkune i da se zna ko vedri i oblači u IT sektoru, građevinarstvu, putevima?

- Ja ne znam za te tajkune, ne poznajem ih, možda se i družim sa nekim, ali ne znam kako ga nazivaju. Mislim da od kada je SNS na vlasti, da nismo imali biznismene koji su se naglo obogatili uz pomoć države.

Ne bojite se da neka druga vlast može da dokaže suprotno?

- Ne bežim od toga da se preispita svaki naš potez. Moje opredeljenje i ovog ministarstva je da budemo transparentni u svemu.

Reforme javnih preduzeća

Kakva je šansa za reforme javnih preduzeća sa partijskim kadrovima?

- Samo neko ko je krajnje zlonameran neće da vidi postignute uspehe u organizaciji i poslovanju JP, a tu mislim na finansijske rezultate. Od minusa od 65 milijardi dinara u 2014, stigli smo do plusa od 23,5 milijardi u prvih devet meseci ove godine. Cilj je da ta preduzeća budu tržišno konkurentna i da budu lideri u regionu. Što se tiče partijskog menadžmenta, ta priča je preuveličena. Stručnjake delim samo na dobre i one koji to nisu. Svakako ćemo u prvoj polovini 2017. raspisati javne konkurse za direktore.

Izvor: Blic