Али мораш бити добар верник да би био велики човек...

ja nisam vjernik u smislu da praktikujem neku odredjenu religiju, jer mislim da je praktikovanje
suhih religijskih rituala bez ikakovog smisla, za mene. isto tako mislim da je uredu to
praktikovanje rituala ali za neke ljude. za mene nema smisla ici u bilo koji vjerski objekat
kad sam u konstantnom odnosu sa BOGOM. svaka religija kaze da smo "napravljeni" po oblicju bozijem.
sto implicira da smo na neki nacin istovjetni s njim (dusa i BOG su istovjetni).
zasto bi onda isao negdje tamo, kad je ON u meni i ja u NJEMU.
samo da se zna da sam godinama i godinama praktikovao jednu vrstu religije,
sto je dovelo do zasicenja i stvaranja kompleksa - usljed stava da smo grjesnici.
sad kad sam stao s praktikovanjem, sve se slozilo na svoje mjesto.
ponovo osjecam bliskost sa BOGOM i znam da je to tacno, bez obzira sta mi ko kaze, ja tacno
znam da je to istina.

Razlicite hpoteze - vrlo zanimljivo - ali ja bih odgovorio pitanjem - sta znaci biti dobar vernik. Muslimani je mole 5 puta dnevno odu jednom za zivota u Meku, poste kad treba i zavrsili su posao. Da li se sve gleda kroz ritiale ili ima nekih drugih krterijuma. Zanimljiv je stav prethodnika - ja snam da sam dobar covek - nekako kad pomislim bez obzira na sve filozofije, dogme ili ne dogme - najbitnije je kako se ti osecas sa samim sobom - tj kako se svako od nas oseca - nekako mi se cini da je to bas dobro receno. 

Ja sam vernik. U teskim trenutcima moga zivota kada su mi ateisti "koji su inace dobri ljudi" okretali ledja, cuvajuci svoje "predivne ateisticke zadnjice", e tada sam imao pomoc i podrsku samo od vernih, i to razlicitih vera. To je moju pocetnu veru ucvrstilo i produbilo, medju vernim i ja zelim da budem.

Znanja koja sam stekao putem vere su mi bila dragocena, da ne zalutam u obilju lazi koje se svuda prodaje, da ostanem i istrajem na putu ljudskosti.

Zrtve i stradanja koje sam podnosio su mala cena za blagodet koju sam imao - ne izdati sebe i ljudski rod.

Bilo je trenutaka kada sam se kolebao u zivotu, zivotne dileme, ali me vera nikad nije napustala.

Tradicije se uopste ne drzim, a vjernik naravno jesam. Ne pripadam nijednoj religiji, to je mi totalno nepotrebno. Koliko sam dobar covjek, to ja ne znam, ima ko zna...

mislim da ne treba da pricamo da li smo vernici ili ne, vec da to dokazujemo svakim trenutkom, i to ne suvim crkvenim ritualima, vec ljubavlju prvenstveno prema Bogu, i zatim i ljubavlju prema svemu ostalom, jer dzabe je nekom da ide stalno u crkvu i da redovno posti i pricescuje se,kad ce on odmah po izlasku iz crkve nastaviti sa svojim zivotom punim zavisti, mrznje, i nepostovanju najpre prema svojim bliznjima, a o drugima da i ne govorimo
eto, to je moje misljenje

lepo receno,ja licno nisam vernik i smatram to individualnom odlukom.

ja verujem u Boga, jedno vreme sam svake nedelje isla u crkvu, celu liturgiju znam napamet.  ali onda, dodjes ovde u Ameriku i odes u crkvu , i onda na kraju liturgije svestenik cita ko je dao novac za crkvu i koliko je ko dao. pa kaze "porodica petrovic je za crkvu dala 150 dolara, hvala im puno. a vidi porodica djordjevic je dala SAMO 10 dolara" naravno uz odgovarajuci izraz lica....odprilike nesto ovako 

A sta je tu cudno - je si li ocekivala nesto drugo?

Ovo što ću ti napisati sam ... pozajmio  iz knige o sv. Jovanu Šangajskom.
NAime, kada je on postao i Episkop Sanfranciskanski, zatekla ga je gomila
ne rešenih finansijskih (i ostalih) problema u crkvi u USA.
I stalno su na njega navaljivali ljudi da donese odluke koje njima odgovaraju.
U jednom trenutku, posle svete Liturgije, on izlazi iz crkve napolje i
gomila ljudi mu prilazi da ga mnogim rečima ubedi da uradi ono što oni traže od njega.
A on, sveti Jovan, kaže (parafraziram):
"Do maločas sam bio u Carstvu Božijem i saučestvovao u slavljenju Boga sa
svima svetima, ne mogu odmah da počnem da se bavim ovim
zemaljskim, kratkoročnim stvarima".

E taj doživljaj svete Liturgije bih ja voleo da imam!
Da ne primećujem sve ono šta ljudi rade, ali da budem
(opet i opet i opet) oduševljen Bogom Jedinim!
Da i kada se vratimo kući (moja porodica i ja) ostane
u meni i emotivno i misaono lepota slavljenja i pevanja
Bogu, Milostivom Bogu, Kome ... Kome priliči svaka čast
i poklonjenje ... Kome ... Kome prinosimo Njegovo od
njegovih zbog svega i za sve!!! 

Tako nekako bih ja voleo!
Neću da grešim dušu - ima tih trenutaka.
Raste se do pune mere Hristovoga raste!